Ново Село (Велика Плана)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ново Село
1-Crkva-Svetog-Georgija-u-Novom-Selu 1385139068.jpg
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПодунавски
ОпштинаВелика Плана
Становништво
 — 2011.Пад 1229
Географске карактеристике
Координате44°15′27″ СГШ; 21°05′16″ ИГД / 44.2575° СГШ; 21.087833° ИГД / 44.2575; 21.087833Координате: 44°15′27″ СГШ; 21°05′16″ ИГД / 44.2575° СГШ; 21.087833° ИГД / 44.2575; 21.087833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина95 м
Ново Село на мапи Србије
Ново Село
Ново Село
Остали подаци
Позивни број026
Регистарска ознакаVP

Ново Село је насеље у Србији у општини Велика Плана у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 1229 становника.

Историја[уреди]

До 1946. године назив села је био Нови Аџибеговац. Нови Аџибеговац је насеље новијег датума. Село је постало исељавањем из суседног Старог Аџибеговца (Велика Плана), који се налази северније , у непосредној близини. Знатан део породица, због поплава и штете коју је чинила Морава, повукао се овамо и основао ово село. Оснивање овога насеља пада у доба између 1830. и 1835. додине, а име су му пренели досељеници из Старог Аџибеговца (Велика Плана), и за ралику од Старог прозвали га Новим Аџибеговцом.

По попису из 1921.г. Нови Аџибеговац је имао 282 куће са 1364 становника. Знатан део породица, које су из Старог прешле и Нови Аџибеговац (Велика Плана), Старином си из Мозгова (алексинаћки срез) и њих има 37 на броју. Остале породице, које су такође прешле из Старог у Нови Аџибеговац, старином су из разних места. Најпре су дошле у Срари Аџибеговац (Старо Село) па су из њега прешле у Нови Аџибеговац (Ново Село). То су породице дошле у Стари Аџибеговац из: околине Трна, из Драгачева, Млаве, из Колашина, од Врање и из околине Соко-Бање. Ово су све старије породице. Остале су касније долазиле из разних крајева. Највећи број досељеника види порекло из Мораве, па из Млаве, Јасенице, Врањске Пчиње, из Леоенице, из Бугарске, из Баната, Колашина итд. . (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Овде се налази Црква Светог Георгија у Новом Селу.

Демографија[уреди]

У насељу Ново Село живи 1007 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,0 година (39,2 код мушкараца и 42,9 код жена). У насељу има 395 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.577
1953. 1.627
1961. 1.623
1971. 1.523
1981. 1.684
1991. 1.628 1.402
2002. 1.256 1.432
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.244 99,04 %
Роми
  
6 0,47 %
Хрвати
  
1 0,07 %
Словенци
  
1 0,07 %
Мађари
  
1 0,07 %
непознато
  
3 0,23 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ Т. Радивојевић, Лепеница – Посебни део (у рукопису).:
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани и одакле су са старином
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди]