Марковац (Велика Плана)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Марковац
Markovac.jpg
Стари храст код Марковца
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Подунавски
Општина Велика Плана
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 2915
Географске карактеристике
Координате 44°14′04″ СГШ; 21°06′14″ ИГД / 44.2345° СГШ; 21.104° ИГД / 44.2345; 21.104Координате: 44°14′04″ СГШ; 21°06′14″ ИГД / 44.2345° СГШ; 21.104° ИГД / 44.2345; 21.104
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 95 м
Марковац на мапи Србије
Марковац
Марковац
Остали подаци
Поштански број 11325
Позивни број 026
Регистарска ознака VP

Марковац је насеље у Србији у општини Велика Плана у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 2915 становника.

Овде се налази ФК Напредак Марковац.

Географски положај[уреди]

Удаљено је 101 km од Београда. Налази се на ауто-путу Е-75 Београд - Ниш где се пут одваја за Свилајнац.

Кроз Марковац пролази пруга Суботица - Београд - Марковац - Лапово - Ниш.

Покрај села протиче Велика Морава, налази се на тромеђи општина и региона (Лапово и Рача су Шумадијски, Свилајнац је Поморавски, а Марковац припада општини Велика Плана и Подунавском округу).

Историја[уреди]

Настанак места[уреди]

Марковац спада у ред старијих насеља а основан је по предању за време прве сеобе. Ово насеље најпре основано на месту које се зове Лучаница, на самој обали Мораве, одакле је премештено у Шљиваре, у данашње Селиште, да би се сачувало од моравских поплава. Али како се река опет приближила, то се преместе на данашње место.

У арачким списковима помиње се Марковац који је имао 1818. године 118 а 1822. 111 кућа. Године 1866. Марковац је имао 332 куће, а по попису из 1921. у варошици је било 596 кућа са 3085 становника.
По предању Марковац је добио ово име по Марку Кривокући који је овамо први дошао из Лапова. Он је, веле, држао велико имање, био је кнез у селу и одликовао се у борби с Турцима. Као војвода погинуо је у Ресави на месту Јасеново, где је сада село Јасеново (Ресава). Од Марка данас нема потомака.

Друга породица по старини јесу Конићи (Станојевићи) пореклом од Пећи, затим Аврамовићи, чији су преци дошли из Гложана (Ресава), Павловићи старином из Кованице (срез деспотовачки), Мишковићи и Јагоровићи старином са Косова, као и Черкеновићи, и то они од Призрена, одакле су дошли прво у Седларе (код Свилајнца) па овамо, а већи део тог великог рода је променио презиме у Којадиновићи,[1] Доцићи и Богосављевићи по три сина Недељка Черкеновића[2] као и Станимировићи који су старином из Глоговца и т. д.

Највише досељеника има из Ресаве, па из моравских села, затим из Лепенице, Моравице, из Јужне Србије, од Тимока и Црне Реке, са Косова од Ниша, из Јасенице, Белице и са Власине.[3] Једна од Карађорђевих сестара била је удата у Марковац и имала потомке.[4]

Према извору из 1928. године, Марковац је имао школу "од пре осамдесет година" (дакле: 1840-их година).[5] Године 1912. подигнута је нова зграда за школу. До 1870. служили су се лаповском црквом а те исте године подигли своју. Године 1921. Марковац је проглашен за варошицу.

Године 1892. основана је земљорадничо-кредитна задруга; 1894. основана је стрељачка дрyжина ; године 1895. основана је Певачка дружина а 1898. онована је Потрошачко-набављачка задруга.(подаци су до краја 1928. године) [6] .[7]

Привреда[уреди]

Мештани се претежно баве пољопривредом, али све већи је број приватних фирми и трговинских радњи, велики број мештана ради у иностранству.

Марковац је такође познат по „старом храсту" који је стар неколико стотина година. По овом храсту је и мотел добио назив.

Овде се налази Железничка станица Марковац.

Демографија[уреди]

У насељу Марковац живи 2639 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,8 година (40,7 код мушкараца и 44,8 код жена). У насељу има 991 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,26. Велики број мештана је на привременом раду у иностранству и преко лета долазе на годишњи одмор.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[8]
Година Становника
1948. 3.579
1953. 3.749
1961. 3.966
1971. 4.085
1981. 4.462
1991. 4.076 3.432
2002. 3.228 4.011
2011. 2.915
Етнички састав према попису из 2002.[9]
Срби
  
3.193 98,91 %
Македонци
  
7 0,21 %
Црногорци
  
3 0,09 %
Хрвати
  
2 0,06 %
Руси
  
2 0,06 %
Југословени
  
1 0,03 %
непознато
  
4 0,12 %


Референце[уреди]

  1. Деда по оцу Миодрага Којадиновића је од ових Којадиновића, мада је још као дечак пре I светског рата отишао на школовање у Крагујевцу.
  2. Недељко Черкеновић је и сам дошао из Призрена у Седларе и убио Турчина, за шта је у Смедеревској Паланци осуђен на смрт, а онда пред извршење смртне казне затражио да буде одвезан да би дао дар својим џелатима "јер је то обичај", којом приликом је убио кадију и зато уместо вешања био растргнут на четверо ("коњима на репове"), после чега су његова удовица и три сина пребегли рођацима у Марковац, према фељтону "Ко су Шумадинци" Милета Недељковића, Глас јавности 2001. [1]
  3. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812–1935 Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  4. према фељтону "Ко су Шумадинци" Милета Недељковића, Глас јавности 2001. [2]
  5. N.B. "пре осамдесет година" се односи на извор из 1928, дакле негде 1840-их година, кад се основне трогодишње и четверогодишње школе у новооснованој Србији и отварају.
  6. Подаци су узети из: Т. Радивојевић, Лепеница-посебни Део у (рукопису) и из „Летописа“ општине варошице Марковца, Бр. 8/1928)
  7. Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925)Смедеревско Подунавље и Јасеница)
  8. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  9. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  10. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927)„Напредак Панчево“
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999).

Летопис период 1812–2009. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме су се бавили мештани

  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Србије и Баната.

Написали су најбољи познаваоци појединих тема и проблема – истакнути историчари, професори универзитета, директори школа, сеоски начелници, економисти, инжињери, социјолози, лекари, црквена лица, правници, кустосии библиотекари. Укупно 61 аутор.
Стављајући данашњим читаоцима на увид ово дело, које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших насеља.

Спољашње везе[уреди]