Пређи на садржај

Нутрија

С Википедије, слободне енциклопедије

Нутрија
Временски распон: касни плиоцен-данашњица
↓
Myocastor coypus
Научна класификација уреди
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Rodentia
Породица: Echimyidae
Племе: Myocastorini
Род: Myocastor
Врста:
M. coypus
Биномно име
Myocastor coypus
(Molina, 1782)[1]

Нутрија (лат. Myocastor coypus), такође позната као којпу,[1][2] врста је глодара из породице Echimyidae.[3] Први пут је ова врста описана 1792. године. Назив „нутрија” се користи у научној, стручној и другој литератури широм планете Земље, а потиче од назива, који су јој дали шпански конкистадори, када су открили ову врсту глодара. С обзиром на то да се понашао слично видри, дали су му назив „нутрија”, како се на шпанском језику назива видра. Дуго времена класификованa као једини члан породице Myocastoridae,[4] Myocastor је сада део Echimyidae, породицу бодљикавих пацова.[5][6][7]

Нутрије живе у јазбинама поред водених површина и хране се стабљикама речних биљака.[8] Првобитно пореклом из суптропске и умерене Јужне Америке, од тада је унете у Северну Америку, Европу, Азију и Африку, првенствено услед активности фармера крзна.[9] Иако се у неким регионима још увек лови и хвата замкама због крзна, њихове деструктивне навике копања и храњења често доводе нутрије у сукоб са људима, и сматрају се инвазивном врстом.[10]] Нутрија такође преноси разне болести на људе и животиње углавном контаминацијом воде.[11]

Опис

[уреди | уреди извор]

Нутрија је један од најкрупнијих глодара на свету. Дужина тела варира између 35 и 65 cm, док је реп дугачак од 25 до 45 cm. Маса тела се креће од 4 до 9 kg, мада су регистроване јединке и са масом од 14 kg. Тело је здепасто са кратким екстремитетима и цилиндричним, типичним „пацовским репом”, обраслим ретким длакама и рожним плочицама. Између прва четири прста задњих ногу налазе се пловне мрежице. Секутићи су истакнути, наранџасто-жуте боје, а њушка је беличаста. Длака овог глодара је дуга и оштра, са густом поддлаком, а боја варира од светлих до тамнобраон тонова. На фармама нутрије селекцијом су добијене јединке чистих боја крзна (бело, црно, златно-жуто...).[12]

Распрострањење

[уреди | уреди извор]

Врста има станиште у Аргентини, Боливији, Бразилу, Парагвају, Уругвају и Чилеу.[1] Природно настањује територије Јужне Америке. У Европу је доспела почетком XX века, прво као гајена врста на фармама, а затим се неким случајем нашла у природи и од тада има широк ареал распрострањености. У Србији је први пут забележена 70-их година прошлог века. Данас се може наћи у Подунављу (Срем и Банат), на ушћу Велике Мораве, Млаве и Пека у Дунав, а спорадично и дуж Тисе. Ова врста се сматра инвазивном и представља потенцијалну опасност по аутохтоне врсте, као и по човека, јер је вектор разних узрочника болести: лептоспирозе, салмонелозе, пастеролозе, ботулизма итд.[1]

Станиште

[уреди | уреди извор]
Нутрија на реци Љубљаници

Нутрија је семиакватични глодар. Насељава реке, потоке, језера, забарена подручја и баре са развијеном приобалном вегетацијом. Своја склоништа, са тунелима пречника 20 cm, копа у обалу, док је сам улаз у води. Када ниво воде опадне, нутрија продубљује канале и прави нови отвор испод воде.[1]

Биологија

[уреди | уреди извор]

Нутрија је добар пливач и брз колонизатор. Живи у малим колонијама поред воде. Јединке се паре више пута током године, а женка окоти до шест, ређе више младунаца, обраслих длаком и са отвореним очима. Младунци су након три до пет дана по коћењу способни да пливају. Полну зрелост достижу са навршених 4-6 месеци старости. Животни век нутрије у природном окружењу је 3, ретко 4 године, а у заточеништву (фарме, кавези) од 6 до 8 година. Ова животиња је активна у сумрак и у зору, пред свитање, а у мирним стаништима, у којима нема предатора, и током целог дана. Нутрија се храни воденим биљкама, углавном. Такође, у њеној исхрани заступљена су разна семена житарица, корење итд. Постоје подаци да неретко користи и дагње као извор хране, као и да практикује копрофагију.[13]

Угроженост

[уреди | уреди извор]

Ова врста није угрожена, и наведена је као последња брига јер има широко распрострањење.[1]

Популациони тренд

[уреди | уреди извор]

Популација ове врсте се смањује, судећи по расположивим подацима.[1]

Таксономија

[уреди | уреди извор]
Лобања

Нутрију је први описао Хуан Игнацио Молина 1782. године као Mus coypus, припадника рода мишева.[14] Род Myocastor је 1792. доделио Роберт Кер.[15] Жофроа Сент Илер, независно од Кера, назвао је врсту Myopotamus coypus,[16] и повремено се назива овим именом.

Четири подврсте су опште признате:[14]

  • M. c. bonariensis: северна Аргентина, Боливија, Парагвај, Уругвај, јужни Бразил (RS, SC, PR, и SP)
  • M. c. coypus: централни Чиле, Боливија
  • M. c. melanops: острво Чилое
  • M. c. santacruzae: Патагонија

M. c. bonariensis, подврста присутна у најсевернијем (субтропском) делу нутријиног опсега, верује се да је тип нутрије који се најчешће преноси на друге континенте.[17]

Филогенија

[уреди | уреди извор]

Поређење ДНК и протеинских секвенци показало је да је род Myocastor сестринска група рода Callistomys.[7][18] Oва два таксона деле еволуционе афинитете са другим Myocastorini родовима: Proechimys i Hoplomys (оклопни пацови) с једне стране и Thrichomys с друге стране.

Кладограм на нивоу рода Myocastorini.
корен  
         
         

  Callistomys

 
 

  Myocastor (нутрија)

 
 
         

  Thrichomys

 
 
         

  Hoplomys

 
 

  Proechimys

 
 
 
Кладограм је реконструисан из митохондријалних и нуклеарних ДНК карактеристика.[5][6][7][18][19][20][21]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е ж Ojeda, R.; Bidau, C. & Emmons, L. (2016). „Myocastor coypus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2021.1. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 25. 5. 2021.  (језик: енглески)
  2. ^ „Myocastor coypus”. ITIS. Приступљено 23. 9. 2011. 
  3. ^ „Myocastor coypus (coypu)”. Animal Diversity Web, Museum of Zoology. University of Michigan. 1999. 
  4. ^ Woods, C. A. (1982). „The history and classification of South American Hystricognath rodents: reflections on the far away and long ago”. Ур.: Mares, M. A.; Genoways, H. H. Mammalian Biology in South America. Pittsburgh: University of Pittsburgh. стр. 377—392. 
  5. ^ а б Galewski, Thomas; Mauffrey, Jean-François; Leite, Yuri L. R.; Patton, James L.; Douzery, Emmanuel J. P. (2005). „Ecomorphological diversification among South American spiny rats (Rodentia; Echimyidae): a phylogenetic and chronological approach”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 34 (3): 601—615. PMID 15683932. doi:10.1016/j.ympev.2004.11.015. 
  6. ^ а б Upham, Nathan S.; Patterson, Bruce D. (2012). „Diversification and biogeography of the Neotropical caviomorph lineage Octodontoidea (Rodentia: Hystricognathi)”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 63 (2): 417—429. PMID 22327013. doi:10.1016/j.ympev.2012.01.020. 
  7. ^ а б в Fabre, Pierre-Henri; Upham, Nathan S.; Emmons, Louise H.; Justy, Fabienne; Leite, Yuri L. R.; Loss, Ana Carolina; Orlando, Ludovic; Tilak, Marie-Ka; Patterson, Bruce D.; Douzery, Emmanuel J. P. (2017-03-01). „Mitogenomic Phylogeny, Diversification, and Biogeography of South American Spiny Rats”. Molecular Biology and Evolution. 34 (3): 613—633. ISSN 0737-4038. PMID 28025278. doi:10.1093/molbev/msw261 Слободан приступ. 
  8. ^ Taylor, K.; Grace, J.; Marx, B. (мај 1997). „The effects of herbivory on neighbor interactions along a coastal marsh gradient”. American Journal of Botany. 84 (5): 709. ISSN 0002-9122. JSTOR 2445907. PMID 21708623. doi:10.2307/2445907. 
  9. ^ LeBlanc, Dwight J. (1994). „Prevention and Control of Wildlife Damage – Nutria” (PDF). Animal and Plant Health Inspection Service. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 2. 2007. г. 
  10. ^ „Living with Wildlife – Nutria”. Приступљено 2019-03-22. 
  11. ^ Ca.Gov, Department of Fish and Wildlife. „California's Invaders:Nutria”. 
  12. ^ „Nutrija”. Lovačko udruženje „Fazan”. Архивирано из оригинала 27. 08. 2018. г. Приступљено 14. 08. 2018. 
  13. ^ „Myocastor coypus” (PDF). Europe aliens. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 12. 2017. г. Приступљено 14. 8. 2018. 
  14. ^ а б Woods, Charles A.; Contreras, Luis; Willner-Chapman, Gale; Whidden, Howard P. (1992). „Myocastor coypus” (PDF). Mammalian Species (398): 1—8. JSTOR 3504182. doi:10.2307/3504182. Архивирано из оригинала (PDF) 2017-10-08. г. 
  15. ^ ITIS Report. „ITIS Standard Report: Myocastor”. Приступљено 5. 9. 2007. 
  16. ^ ITIS Report. „ITIS Standard Report: Myopotamus”. Приступљено 19. 12. 2007. 
  17. ^ Carter, Jacoby (29. 1. 2007). „Worldwide Distribution, Spread of, and Efforts to Eradicate the Nutria (Myocastor coypus) – South America”. United States Geological Survey. Архивирано из оригинала 18. 02. 2017. г. Приступљено 4. 9. 2007. 
  18. ^ а б Loss, Ana; Moura, Raquel T.; Leite, Yuri L. R. (2014). „Unexpected phylogenetic relationships of the painted tree rat Callistomys pictus (Rodentia: Echimyidae)” (PDF). Natureza on Line. 12: 132—136. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 06. 2021. г. Приступљено 23. 02. 2023. 
  19. ^ Fabre, Pierre-Henri; Galewski, Thomas; Tilak, Marie-ka; Douzery, Emmanuel J. P. (2013-03-01). „Diversification of South American spiny rats (Echimyidae): a multigene phylogenetic approach” (PDF). Zoologica Scripta (на језику: енглески). 42 (2): 117—134. ISSN 1463-6409. S2CID 83639441. doi:10.1111/j.1463-6409.2012.00572.x. 
  20. ^ Fabre, Pierre-Henri; Vilstrup, Julia T.; Raghavan, Maanasa; Der Sarkissian, Clio; Willerslev, Eske; Douzery, Emmanuel J. P.; Orlando, Ludovic (2014-07-01). „Rodents of the Caribbean: origin and diversification of hutias unravelled by next-generation museomics”. Biology Letters (на језику: енглески). 10 (7): 20140266. ISSN 1744-9561. PMC 4126619 Слободан приступ. PMID 25115033. doi:10.1098/rsbl.2014.0266. 
  21. ^ Upham, Nathan S.; Patterson, Bruce D. (2015). „Evolution of Caviomorph rodents: a complete phylogeny and timetree for living genera”. Ур.: Vassallo, Aldo Ivan; Antenucci, Daniel. Biology of caviomorph rodents: diversity and evolution. Buenos Aires: SAREM Series A, Mammalogical Research — Sociedad Argentina para el Estudio de los Mamíferos. стр. 63—120. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • IUCN црвена листа угрожених врста, детаљнији подаци о врсти (језик: енглески)
  • Fabre, Pierre-Henri; Upham, Nathan S.; Emmons, Louise H.; Justy, Fabienne; Leite, Yuri L. R.; Loss, Ana Carolina; Orlando, Ludovic; Tilak, Marie-Ka; Patterson, Bruce D.; Douzery, Emmanuel J. P. (1. 3. 2017). „Mitogenomic Phylogeny, Diversification, and Biogeography of South American Spiny Rats”. Molecular Biology and Evolution. 34 (3): 613—633. ISSN 0737-4038. doi:10.1093/molbev/msw261. 
  • Sandro Bertolino, Aurelio Perrone, and Laura Gola (јун 2005). „Effectiveness of coypu control in small Italian wetland areas”. Wildlife Society Bulletin. 33 (2): 714—72. 
  • Carter, Jacoby and Billy P. Leonard: „A Review of the Literature on the Worldwide Distribution, Spread of, and Efforts to Eradicate the Coypu (Myocastor coypus)”. Wildlife Society Bulletin. 30 (1): 162—175. Spring, 2002.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  • Carter, J., A.L. Foote, and L.A. Johnson-Randall. 1999. „Modeling the effects of nutria (Myocastor coypus) on wetland loss”. Wetlands. 19 (1): 209—219. 
  • Lauren E. Nolfo-Clements: Seasonal variations in habitat availability, habitat selection, and movement patterns of Myocastor coypus on a subtropical freshwater floating marsh. 2006. ISBN 978-0-542-60916-9. . (Dissertation) Tulane University. New Orleans.
  • Sheffels, Trevor and Mark Systma (децембар 2007). „Report on Nutria Management and Research in the Pacific Northwest” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 05. 06. 2010. г.  Center for Lakes and Reservoir Environmental Sciences and Resources, Portland State University.. Available on-line:

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нутрија&oldid=30552574”