Нутрија
| Нутрија Временски распон:
| |
|---|---|
| |
| Myocastor coypus | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Mammalia |
| Ред: | Rodentia |
| Породица: | Echimyidae |
| Племе: | Myocastorini |
| Род: | Myocastor |
| Врста: | M. coypus
|
| Биномно име | |
| Myocastor coypus (Molina, 1782)[1]
| |
Нутрија (лат. Myocastor coypus), такође позната као којпу,[1][2] врста је глодара из породице Echimyidae.[3] Први пут је ова врста описана 1792. године. Назив „нутрија” се користи у научној, стручној и другој литератури широм планете Земље, а потиче од назива, који су јој дали шпански конкистадори, када су открили ову врсту глодара. С обзиром на то да се понашао слично видри, дали су му назив „нутрија”, како се на шпанском језику назива видра. Дуго времена класификованa као једини члан породице Myocastoridae,[4] Myocastor је сада део Echimyidae, породицу бодљикавих пацова.[5][6][7]
Нутрије живе у јазбинама поред водених површина и хране се стабљикама речних биљака.[8] Првобитно пореклом из суптропске и умерене Јужне Америке, од тада је унете у Северну Америку, Европу, Азију и Африку, првенствено услед активности фармера крзна.[9] Иако се у неким регионима још увек лови и хвата замкама због крзна, њихове деструктивне навике копања и храњења често доводе нутрије у сукоб са људима, и сматрају се инвазивном врстом.[10]] Нутрија такође преноси разне болести на људе и животиње углавном контаминацијом воде.[11]
Опис
[уреди | уреди извор]Нутрија је један од најкрупнијих глодара на свету. Дужина тела варира између 35 и 65 cm, док је реп дугачак од 25 до 45 cm. Маса тела се креће од 4 до 9 kg, мада су регистроване јединке и са масом од 14 kg. Тело је здепасто са кратким екстремитетима и цилиндричним, типичним „пацовским репом”, обраслим ретким длакама и рожним плочицама. Између прва четири прста задњих ногу налазе се пловне мрежице. Секутићи су истакнути, наранџасто-жуте боје, а њушка је беличаста. Длака овог глодара је дуга и оштра, са густом поддлаком, а боја варира од светлих до тамнобраон тонова. На фармама нутрије селекцијом су добијене јединке чистих боја крзна (бело, црно, златно-жуто...).[12]
Распрострањење
[уреди | уреди извор]Врста има станиште у Аргентини, Боливији, Бразилу, Парагвају, Уругвају и Чилеу.[1] Природно настањује територије Јужне Америке. У Европу је доспела почетком XX века, прво као гајена врста на фармама, а затим се неким случајем нашла у природи и од тада има широк ареал распрострањености. У Србији је први пут забележена 70-их година прошлог века. Данас се може наћи у Подунављу (Срем и Банат), на ушћу Велике Мораве, Млаве и Пека у Дунав, а спорадично и дуж Тисе. Ова врста се сматра инвазивном и представља потенцијалну опасност по аутохтоне врсте, као и по човека, јер је вектор разних узрочника болести: лептоспирозе, салмонелозе, пастеролозе, ботулизма итд.[1]
Станиште
[уреди | уреди извор]_in_a_partially_frozen_river_Ljubljanica.jpg)
Нутрија је семиакватични глодар. Насељава реке, потоке, језера, забарена подручја и баре са развијеном приобалном вегетацијом. Своја склоништа, са тунелима пречника 20 cm, копа у обалу, док је сам улаз у води. Када ниво воде опадне, нутрија продубљује канале и прави нови отвор испод воде.[1]
Биологија
[уреди | уреди извор]Нутрија је добар пливач и брз колонизатор. Живи у малим колонијама поред воде. Јединке се паре више пута током године, а женка окоти до шест, ређе више младунаца, обраслих длаком и са отвореним очима. Младунци су након три до пет дана по коћењу способни да пливају. Полну зрелост достижу са навршених 4-6 месеци старости. Животни век нутрије у природном окружењу је 3, ретко 4 године, а у заточеништву (фарме, кавези) од 6 до 8 година. Ова животиња је активна у сумрак и у зору, пред свитање, а у мирним стаништима, у којима нема предатора, и током целог дана. Нутрија се храни воденим биљкама, углавном. Такође, у њеној исхрани заступљена су разна семена житарица, корење итд. Постоје подаци да неретко користи и дагње као извор хране, као и да практикује копрофагију.[13]
Угроженост
[уреди | уреди извор]Ова врста није угрожена, и наведена је као последња брига јер има широко распрострањење.[1]
Популациони тренд
[уреди | уреди извор]Популација ове врсте се смањује, судећи по расположивим подацима.[1]
Таксономија
[уреди | уреди извор]
Нутрију је први описао Хуан Игнацио Молина 1782. године као Mus coypus, припадника рода мишева.[14] Род Myocastor је 1792. доделио Роберт Кер.[15] Жофроа Сент Илер, независно од Кера, назвао је врсту Myopotamus coypus,[16] и повремено се назива овим именом.
Четири подврсте су опште признате:[14]
- M. c. bonariensis: северна Аргентина, Боливија, Парагвај, Уругвај, јужни Бразил (RS, SC, PR, и SP)
- M. c. coypus: централни Чиле, Боливија
- M. c. melanops: острво Чилое
- M. c. santacruzae: Патагонија
M. c. bonariensis, подврста присутна у најсевернијем (субтропском) делу нутријиног опсега, верује се да је тип нутрије који се најчешће преноси на друге континенте.[17]
Филогенија
[уреди | уреди извор]Поређење ДНК и протеинских секвенци показало је да је род Myocastor сестринска група рода Callistomys.[7][18] Oва два таксона деле еволуционе афинитете са другим Myocastorini родовима: Proechimys i Hoplomys (оклопни пацови) с једне стране и Thrichomys с друге стране.
| Кладограм на нивоу рода Myocastorini. | ||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||
| Кладограм је реконструисан из митохондријалних и нуклеарних ДНК карактеристика.[5][6][7][18][19][20][21] |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е ж Ojeda, R.; Bidau, C. & Emmons, L. (2016). „Myocastor coypus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2021.1. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 25. 5. 2021. (језик: енглески)
- ^ „Myocastor coypus”. ITIS. Приступљено 23. 9. 2011.
- ^ „Myocastor coypus (coypu)”. Animal Diversity Web, Museum of Zoology. University of Michigan. 1999.
- ^ Woods, C. A. (1982). „The history and classification of South American Hystricognath rodents: reflections on the far away and long ago”. Ур.: Mares, M. A.; Genoways, H. H. Mammalian Biology in South America. Pittsburgh: University of Pittsburgh. стр. 377—392.
- ^ а б Galewski, Thomas; Mauffrey, Jean-François; Leite, Yuri L. R.; Patton, James L.; Douzery, Emmanuel J. P. (2005). „Ecomorphological diversification among South American spiny rats (Rodentia; Echimyidae): a phylogenetic and chronological approach”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 34 (3): 601—615. PMID 15683932. doi:10.1016/j.ympev.2004.11.015.
- ^ а б Upham, Nathan S.; Patterson, Bruce D. (2012). „Diversification and biogeography of the Neotropical caviomorph lineage Octodontoidea (Rodentia: Hystricognathi)”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 63 (2): 417—429. PMID 22327013. doi:10.1016/j.ympev.2012.01.020.
- ^ а б в Fabre, Pierre-Henri; Upham, Nathan S.; Emmons, Louise H.; Justy, Fabienne; Leite, Yuri L. R.; Loss, Ana Carolina; Orlando, Ludovic; Tilak, Marie-Ka; Patterson, Bruce D.; Douzery, Emmanuel J. P. (2017-03-01). „Mitogenomic Phylogeny, Diversification, and Biogeography of South American Spiny Rats”. Molecular Biology and Evolution. 34 (3): 613—633. ISSN 0737-4038. PMID 28025278. doi:10.1093/molbev/msw261
.
- ^ Taylor, K.; Grace, J.; Marx, B. (мај 1997). „The effects of herbivory on neighbor interactions along a coastal marsh gradient”. American Journal of Botany. 84 (5): 709. ISSN 0002-9122. JSTOR 2445907. PMID 21708623. doi:10.2307/2445907.
- ^ LeBlanc, Dwight J. (1994). „Prevention and Control of Wildlife Damage – Nutria” (PDF). Animal and Plant Health Inspection Service. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 2. 2007. г.
- ^ „Living with Wildlife – Nutria”. Приступљено 2019-03-22.
- ^ Ca.Gov, Department of Fish and Wildlife. „California's Invaders:Nutria”.
- ^ „Nutrija”. Lovačko udruženje „Fazan”. Архивирано из оригинала 27. 08. 2018. г. Приступљено 14. 08. 2018.
- ^ „Myocastor coypus” (PDF). Europe aliens. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 12. 2017. г. Приступљено 14. 8. 2018.
- ^ а б Woods, Charles A.; Contreras, Luis; Willner-Chapman, Gale; Whidden, Howard P. (1992). „Myocastor coypus” (PDF). Mammalian Species (398): 1—8. JSTOR 3504182. doi:10.2307/3504182. Архивирано из оригинала (PDF) 2017-10-08. г.
- ^ ITIS Report. „ITIS Standard Report: Myocastor”. Приступљено 5. 9. 2007.
- ^ ITIS Report. „ITIS Standard Report: Myopotamus”. Приступљено 19. 12. 2007.
- ^ Carter, Jacoby (29. 1. 2007). „Worldwide Distribution, Spread of, and Efforts to Eradicate the Nutria (Myocastor coypus) – South America”. United States Geological Survey. Архивирано из оригинала 18. 02. 2017. г. Приступљено 4. 9. 2007.
- ^ а б Loss, Ana; Moura, Raquel T.; Leite, Yuri L. R. (2014). „Unexpected phylogenetic relationships of the painted tree rat Callistomys pictus (Rodentia: Echimyidae)” (PDF). Natureza on Line. 12: 132—136. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 06. 2021. г. Приступљено 23. 02. 2023.
- ^ Fabre, Pierre-Henri; Galewski, Thomas; Tilak, Marie-ka; Douzery, Emmanuel J. P. (2013-03-01). „Diversification of South American spiny rats (Echimyidae): a multigene phylogenetic approach” (PDF). Zoologica Scripta (на језику: енглески). 42 (2): 117—134. ISSN 1463-6409. S2CID 83639441. doi:10.1111/j.1463-6409.2012.00572.x.
- ^ Fabre, Pierre-Henri; Vilstrup, Julia T.; Raghavan, Maanasa; Der Sarkissian, Clio; Willerslev, Eske; Douzery, Emmanuel J. P.; Orlando, Ludovic (2014-07-01). „Rodents of the Caribbean: origin and diversification of hutias unravelled by next-generation museomics”. Biology Letters (на језику: енглески). 10 (7): 20140266. ISSN 1744-9561. PMC 4126619 . PMID 25115033. doi:10.1098/rsbl.2014.0266.
- ^ Upham, Nathan S.; Patterson, Bruce D. (2015). „Evolution of Caviomorph rodents: a complete phylogeny and timetree for living genera”. Ур.: Vassallo, Aldo Ivan; Antenucci, Daniel. Biology of caviomorph rodents: diversity and evolution. Buenos Aires: SAREM Series A, Mammalogical Research — Sociedad Argentina para el Estudio de los Mamíferos. стр. 63—120.
Литература
[уреди | уреди извор]- IUCN црвена листа угрожених врста, детаљнији подаци о врсти (језик: енглески)
- Fabre, Pierre-Henri; Upham, Nathan S.; Emmons, Louise H.; Justy, Fabienne; Leite, Yuri L. R.; Loss, Ana Carolina; Orlando, Ludovic; Tilak, Marie-Ka; Patterson, Bruce D.; Douzery, Emmanuel J. P. (1. 3. 2017). „Mitogenomic Phylogeny, Diversification, and Biogeography of South American Spiny Rats”. Molecular Biology and Evolution. 34 (3): 613—633. ISSN 0737-4038. doi:10.1093/molbev/msw261.
- Sandro Bertolino, Aurelio Perrone, and Laura Gola „Effectiveness of coypu control in small Italian wetland areas” Wildlife Society Bulletin 33 (2): pp. 714–72.
- Carter, Jacoby and Billy P. Leonard: „A Review of the Literature on the Worldwide Distribution, Spread of, and Efforts to Eradicate the Coypu (Myocastor coypus)” Wildlife Society Bulletin, 30 (1):, pp. 162–175.
- Carter, J., A.L. Foote, and L.A. Johnson-Randall. 1999. „Modeling the effects of nutria (Myocastor coypus) on wetland loss”. Wetlands. 19 (1): 209—219.
- Lauren E. Nolfo-Clements: Seasonal variations in habitat availability, habitat selection, and movement patterns of Myocastor coypus on a subtropical freshwater floating marsh. 2006. ISBN 978-0-542-60916-9.. (Dissertation) Tulane University. New Orleans.
- Sheffels, Trevor and Mark Systma. „Report on Nutria Management and Research in the Pacific Northwest” Center for Lakes and Reservoir Environmental Sciences and Resources, Portland State University. December 2007. Available on-line: (PDF) https://web.archive.org/web/20100605003204/http://www.clr.pdx.edu/docs/CLR_nutria_report.pdf. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- The documentary Rodents of Unusual Size tells the story of the introduction of nutria to Louisiana and the creative efforts being used in the attempts to eradicate them.
- „History, distribution and spread of coypu introductions worldwide; efforts to eradicate”. Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (27. мај 2010) with links to other nutria sites
- The Effect of Nutria on Marsh Loss in the Lower Eastern Shore of Maryland undated USGS report
- „Portland State University”. Report on coypus in the Pacific Northwest of North America.
- „Species Profile- Nutria (Myocastor coypus)”. Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (25. јул 2013), National Invasive Species Information Center, United States National Agricultural Library. Lists general information and resources for Nutria.
- Нутрије се шетају испод Пупиновог моста („Политика”, 1. септембар 2021)
