Освајачи олимпијских медаља у атлетици — 1.500 метара за мушкарце

Освајачи олимпијских медаља у атлетици за мушкарце у дисциплини 1.500 метара, приказани су у следећој табели, а резултати су дати у минутима.

Олимпијске игре		Резултат		Резултат		Резултат
Атина 1896. детаљи	Теди Флек Аустралија	4:33,2	Артур Блејк САД	4:34,0	Албен Лермизио Француска	4:37,0
Париз 1900. детаљи	Чарлс Бенет Уједињено Краљевство	4:06,2 НРС	Анри Делож Француска	4:07,0	Џон Бреј САД	4:10,2
Сент Луис 1904. детаљи	Џим Лајтбоди САД	4:05,4 ОР	Вилијам Вернер САД	4:06,8	Лејси Херн САД	?
Атина 1906.^[1]	Џим Лајтбоди САД	4:12,0	Џон Макгоф Уједињено Краљевство	4:12,6	Кристијан Хелстрем Шведска	4:13,4
Лондон 1908. детаљи	Мел Шепард САД	4:03,4 ОР	Харолд Вилсон Уједињено Краљевство	4:03,6	Норман Халоуз Уједињено Краљевство	4:04,0
Стокхолм 1912. детаљи	Арнолд Џексон Уједињено Краљевство	3:56,8 ОР	Ејбел Кивјат САД	3:56,9	Норман Тејбер САД	3:56,9
Антверпен 1920. детаљи	Алберт Хил Уједињено Краљевство	4:01,8	Филип Ноел-Бејкер Уједињено Краљевство	4:02,3	Лоренс Шилдс САД	4:03,0
Париз 1924. детаљи	Паво Нурми Финска	3:53,6 ОР	Вили Шерер Швајцарска	3:55,0	Хенри Столард Уједињено Краљевство	3:55,6
Амстердам 1928. детаљи	Хари Ларва Финска	3:53,2 ОР	Жил Ладумег Француска	3:53,8	Еино Пурје Финска	3:56,4
Лос Анђелес 1932. детаљи	Луиђи Бекали Краљевина Италија	3:51,2 ОР	Џери Корнс Уједињено Краљевство	3:52,6	Фил Едвардс Канада	3:52,8
Берлин 1936. детаљи	Џек Лавлок Нови Зеланд	3:47,8 СР	Глен Канингам САД	3:48,4	Луиђи Бекали Краљевина Италија	3:49,2
Лондон 1948. детаљи	Хенри Ериксон Шведска	3:49,8	Ленарт Странд Шведска	3:50,4	Вим Слајкхојс Холандија	3:50,4
Хелсинки 1952.	Жози Бартел Луксембург	3:45,28 ОР	Боб Макмилен САД	3:45,39	Вернер Луег Западна Немачка	3:45,67
Мелбурн 1956.	Рон Делејни Ирска	3:41,49 ОР	Клаус Рихтценхајн EUA^[2]	3:42,02	Џон Ланди Аустралија	3:42,03
Рим 1960.	Херб Елиот Аустралија	3:35,6 ОР	Мишел Жази Француска	3:38,4	Иштван Рожавелђи Мађарска	3:39,2
Токио 1964.	Питер Снел Нови Зеланд	3:38,1	Јозеф Одложил Чехословачка	3:39,6	Џон Дејвис Нови Зеланд	3:39,6
Мексико Сити 1968.	Кип Кеино Кенија	3:34,91 ОР	Џим Рајан САД	3:37,89	Бодо Тимлер Западна Немачка	3:39,08
Минхен 1972.	Пека Васала Финска	3:36,33	Кип Кеино Кенија	3:36,81	Род Диксон Нови Зеланд	3:37,46
Монтреал 1976. детаљи	Џон Вокер Нови Зеланд	3:39,17	Иво Ван Дам Белгија	3:39,27	Паул Хајнц Велман Западна Немачка	3:39,33
Москва 1980. детаљи	Себастијан Коу Уједињено Краљевство	3:38,40	Јирген Штрауб Источна Немачка	3:38,80	Стив Овет Уједињено Краљевство	3:38,99
Лос Анђелес 1984. детаљи	Себастијан Коу Уједињено Краљевство	3:32,53 ОР	Стив Крам Уједињено Краљевство	3:33,40	Хосе Мануел Абаскал Шпанија	3:34,30
Сеул 1988. детаљи	Питер Роно Кенија	3:35,96	Питер Елиот Уједињено Краљевство	3:36,15	Јенс Петер Херолд Источна Немачка	3:36,21
Барселона 1992. детаљи	Фермин Качо Шпанија	3:40,12	Рашид Ел Басир Мароко	3:40,62	Мухамед Сулејман Катар	3:40,69
Атланта 1996. детаљи	Нуредин Морсели Алжир	3:35,78	Фермин Качо Шпанија	3:36,40	Стивен Кипкорир Кенија	3:36,72
Сиднеј 2000. детаљи	Ноа Нгени Кенија	3:32,07 ОР	Хишам ел Геруж Мароко	3:32,32	Бернард Легат Кенија	3:32,44
Атина 2004. детаљи	Хишам ел Геруж Мароко	3:34,18	Бернард Легат Кенија	3:34,30	Руи Силва Португалија	3:34,68
Пекинг 2008.^[3] детаљи	Асбел Кипруто Кипроп Кенија	3:33,11	Николас Вилис Нови Зеланд	3:34,16	Мехди Бала Француска	3:34,21
Лондон 2012. детаљи	Тауфик Махлуфи Алжир	3:34,08	Леонел Манзано САД	3:34.79	Абдалати Игидер Мароко	3:35,13
Рио де Жанеиро 2016. детаљи	Метју Сентровиц САД	3:50,00	Тауфик Махлуфи Алжир	3:50,11	Николас Вилис Нови Зеланд	3:50,24
Токио 2020. детаљи	Јакоб Ингебригтсен Норвешка	3:28,32 ОР	Тимоти Черијот Кенија	3:29,01	Џош Кер Уједињено Краљевство	3:29,05
Париз 2024. детаљи	Кол Хокер САД	3:27,65 ОР	Џош Кер Уједињено Краљевство	3:27,79	Јаред Нугус САД	3:27,80
Лос Анђелес 2028.

НРС= најбољи резултат на свету, ОР = олимпијски рекорд

^ На десетогодишњицу првих модерних Олимпијских игара одржане су 1906. у Атини тзв. Олимпијске међуигре у организацији МОК-а. Медаље освојене на овим Играма се према тумачењу МОК-а службено не рачунају као олимпијске медаље.
^ На Олимпијским играма 1956, 1960, 1964 такмичари из Источне и Западне Немачке наступали су као једна екипа под заставом Немачке са олимпијским кругови у средњем црвеном пољу
^ 29. априла 2009, МОК због допинга је дисквалификовао победника Рашида Рамзија из Бахреина и казнио га одузимањем титуле победника и златне медаље са забраном такмичења у наредне 2 године, а титула је додељена другопласираном, са померањем осталих такмичара за по једно место

Биланс медаља, мушки 1.500 м

	Држава	Злато	Сребро	Бронза	Укупно
1.	Уједињено Краљевство	6	6	4	16
2.	Кенија	4	3	2	9
3.	Сједињене Америчке Државе	3	7	5	15
4.	Нови Зеланд	3	1	2	6
5.	Финска	3	-	1	4
6.	Алжир	2	-	-	2
7.	Мароко	1	2	1	4
8.	Шпанија	1	1	1	3
9.	Шведска	1	1	-	2
10.	Италија	1	-	1	2
10.	Аустралија	1	-	1	2
12.	Ирска	1	-	-	1
	Луксембург	1	-	-	1
	Норвешка	1	-	-	1
15.	Француска	-	3	2	5
16.	Источна Немачка	-	1	1	2
17.	Белгија	-	1	-	1
	EUA	-	1	-	1
	Чехословачка	-	1	-	1
	Швајцарска	-	1	-	1
21.	Западна Немачка	-	-	3	3
22.	Канада	-	-	1	1
	Катар	-	-	1	1
	Мађарска	-	-	1	1
	Португалија	-	-	1	1
	Холандија	-	-	1	1
	Укупно 26 земаља	29	29	29	87

Види још

[Атина1906-1] На десетогодишњицу првих модерних Олимпијских игара одржане су 1906. у Атини тзв. Олимпијске међуигре у организацији МОК-а. Медаље освојене на овим Играма се према тумачењу МОК-а службено не рачунају као олимпијске медаље.

[EUA-2] На Олимпијским играма 1956, 1960, 1964 такмичари из Источне и Западне Немачке наступали су као једна екипа под заставом Немачке са олимпијским кругови у средњем црвеном пољу

[3] 29. априла 2009, МОК због допинга је дисквалификовао победника Рашида Рамзија из Бахреина и казнио га одузимањем титуле победника и златне медаље са забраном такмичења у наредне 2 године, а титула је додељена другопласираном, са померањем осталих такмичара за по једно место

[1]

[2]

[3]