Бранка Веселиновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бранка Веселиновић
BrankaVeselinović.jpg
Бранка Веселиновић
Пуно име Бранка Веселиновић
Датум рођења (1918-09-16)16. септембар 1918.(98 год.)
Место рођења Стари Бечеј
Аустроугарска
Супружник Млађа Веселиновић
Занимање глумицa
IMDb веза

Бранка Веселиновић (Стари Бечеј, 16. септембар 1918) је српска позоришна, филмска и телевизијска глумица.

Биографија[уреди]

Рођена је 1918. као шесто дете мајке Јованке и оца Александра Ћосића. Родитељи су пореклом из Јаше Томићa.[1]

Студирала је Глумачку школу при Народном позоришту у Београду од 1936. године. После две године студија, са тек 19 година, отишла је на праксу 1938. године у Српско народно позориште у Новом Саду (тада се звало Народно позориште Дунавске бановине) и постала глумица играјући у представи „Карлова тетка“. У Новом Саду је играла до 1940. године када је прешла у Београд. Показивала је велики таленат за хумор и сатиру.

Као веома млада удала се за будућег инжењера шумарства Андоновића, по чијем презимену су је упамтили многи старији Београђани. Али нешто касније, он је као амерички држављанин, одлучио да се врати у Америку, док је она остала у земљи, па су се због тога растали.[1] После окупације априла 1941. године, окупатор је затворио позориште, а глумци су се разишли.

Играла је у првој представи Југословенског драмског позоришта 3. априла 1948. у комаду „Краљ Бетајнове“. У Београду је играла у Уметничком (1940-1942), Народном (1944-1947) и Југословенском драмском позоришту (1947-1978).[2] Играла је и у Атељеу 212. У својој матичној кући, Југословенском драмском позоришту одиграла је преко четрдесет улога. За улогу Гине у Нушићевој „Ожалошћеној породици“ добила је „Стеријину награду“ 1964.

Била је удата за глумца и преводиоца Млађу Веселиновића (1915-2012). Венчали су се 30. септембра 1948. године.[1] Са Млађом је основала Фонд Бранке и Млађе Веселиновић за помоћ инвалидној деци. Бранка Веселиновић је од 1980. четири године била амбасадор УНИЦЕФ-а.

Добитник је још многих плакета, награда и признања за свој глумачки и хуманитарани рад. Посебно се ангажовала у хуманитарним приредбама за децу, мада није имала деце.[1]

Захваљујући њој и Млађи додељује се награда „Бранка и Млађа Веселиновић“ почев од 2012. године. Досадашњи добитници су: Небојша Глоговац, Александра Јанковић, Војин Ћетковић и Наташа Тапушковић.[3]

Филмографија[уреди]

Филмографија глумице Бранке Веселиновић
Год. Назив Улога
1950.-те
1950. Мува
1953. Општинско дете
1957. Мали човек покрадена жена
1957. Поп Ћира и поп Спира Фрау-Цвеценмајерка
1957. Кирија
1960.-те
1960. Боље је умети секретарица
1960. Ожалошћена породица Гина
1959 - 1960. Сервисна станица
1960. Заједнички стан Госпа Ната
1961. Велика турнеја
1961. Серафимов клуб
1962. Медитеранско путовање
1962. Срећна нова година
1963. Детелина са три листа
1962 - 1963. Музеј воштаних фигура ТВ серија
1963. Промаја (серија)
1963. Шест свечаних позивница (ТВ серија)
1964. Атекс
1964. Народни посланик Марина
1964. Шест свечаних позивница
1964. Народни посланик
1966. Лола Ђукић и Новак Новак
1966. Сретни умиру двапут Јела
1966. Пре рата Гина
1966. Људи и папагаји Јаворка
1967. Будућност света краљица
1967. Смоки (ТВ серија)
1967. Забавља вас Мија Алексић
1967. Круг двојком (ТВ серија)
1967. Пробисвет (ТВ серија)
1967. Дежурна улица
1968. Не играј се љубављу (ТВ)
1968. Наши синови
1968. Не играј се љубављу
1968 - 1969. ТВ Буквар Трафиканткиња
1969. Весело вече - 20 година
1970.-те
1970. Протекција (ТВ филм) Персида
1970. The Twelve Chairs Наташа
1971. Сладак живот на српски начин
1971. Дом и лепота
1972. Злочин и казна Аљона Ивановна
1972. Глумац је, глумац
1972. Грађани села Луга играчица Изабела
1972. Мајстор и Маргарита
1974. Мистер Долар Госпођа која проводаџише
1977. Бабино унуче (ТВ серија) директорова супруга
1980.-те
1982. Три сестре
1984. Супермаркет (ТВ серија)
1990.-те
1993. Руски цар Госпођа Милојковић
2000.-те
2005. Љубав, навика, паника Грдана
2006. Сељаци (ТВ серија) баба Милојка
2014. Ургентни центар (ТВ серија) госпођа Андрић

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 На длану смеха леже сузе, Бранка Веселиниовић, Београд 2003, Савез драмских уметника Србије ISBN 86-902447-8-6
  2. Ко је ко у Србији 1991, Београд 1991. страна 514, текст „Веселиновић А. Бранка“
  3. Наташи Тапушковић награда "Бранка и Млађа Веселиновић" (РТС, 29. децембар 2015)

Спољашње везе[уреди]