Патријарх српски Никон — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{Верски поглавар
Свети Никон је био [[патријарх српски|патријарх]] [[Српска православна црква|српске цркве]] у периоду ([[1419]]—[[1435]]).
| име = Патријарх српски Никон I
| слика =
| ширина_слике = 250п
| опис_слике =
| пуно_име =
| датум_рођења =
| место_рођења =
| држава_рођења =
| датум_смрти =
| место_смрти =
| држава_смрти =
| сахрањен =
| звање = Архиепископ пећки и патријарх српски
| године = (1419—1435)
| редослед =
| претходник = [[Патријарх српски Кирило I|Кирило I]]
| наследник = [[Теофан (патријарх српски)|Теофан I]]|
| звање1 =
| године1 =
| редослед1 =
| претходник1 =
| наследник1 =
}}

'''Никон I''' је био [[Српски патријарх|архиепископ пећки и патријарх српски]] у времену од [[1419]]. до [[1435]]. године.


На трону Српске цркве био је у време владавине [[стефан Лазаревић|деспота Стефана Лазаревића]]. Најранији помен о овом српском јерарху забележио је у Похвали кнезу Лазару 1419/20. године [[Антоније Рафаил]], књижевник грчког порекла који је избегао у Србију. Један пенегирик-похвала писан је 1424/25. године, по налогу патријарха Никона. Тих година деспот Стефан сазвао је сабор у [[Сребреница|Сребреници]], где је одредио себи за наследника [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]]. На сабору је био присутан и патријарх Никон.
На трону Српске цркве био је у време владавине [[стефан Лазаревић|деспота Стефана Лазаревића]]. Најранији помен о овом српском јерарху забележио је у Похвали кнезу Лазару 1419/20. године [[Антоније Рафаил]], књижевник грчког порекла који је избегао у Србију. Један пенегирик-похвала писан је 1424/25. године, по налогу патријарха Никона. Тих година деспот Стефан сазвао је сабор у [[Сребреница|Сребреници]], где је одредио себи за наследника [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]]. На сабору је био присутан и патријарх Никон.
Ред 15: Ред 40:
|пре=[[Патријарх српски Кирило I|Кирило I]]
|пре=[[Патријарх српски Кирило I|Кирило I]]
|списак=[[списак поглавара Српске православне цркве|патријарх српски]]<br />[[1419]]—[[1435]].
|списак=[[списак поглавара Српске православне цркве|патријарх српски]]<br />[[1419]]—[[1435]].
|после=[[Теофан (патријарх српски)|Теофан]]|
|после=[[Теофан (патријарх српски)|Теофан I]]|
}}
}}
Ред 21: Ред 46:


{{DEFAULTSORT:Никон, Патријарх српски}}
{{DEFAULTSORT:Никон, Патријарх српски}}

[[Категорија:Српски патријарси]]
[[Категорија:Српски патријарси]]

Верзија на датум 18. јул 2016. у 15:01

Патријарх српски Никон I
Архиепископ пећки и патријарх српски
Године(1419—1435)
ПретходникКирило I
НаследникТеофан I

Никон I је био архиепископ пећки и патријарх српски у времену од 1419. до 1435. године.

На трону Српске цркве био је у време владавине деспота Стефана Лазаревића. Најранији помен о овом српском јерарху забележио је у Похвали кнезу Лазару 1419/20. године Антоније Рафаил, књижевник грчког порекла који је избегао у Србију. Један пенегирик-похвала писан је 1424/25. године, по налогу патријарха Никона. Тих година деспот Стефан сазвао је сабор у Сребреници, где је одредио себи за наследника Ђурђа Бранковића. На сабору је био присутан и патријарх Никон.

У Јеванђељу које је око 1428. године преписао монах Доситеј у дужем запису сачувано је сведочанство о тешком стању у Србији после смрти деспота Стефана. Захваћени паничним страхом пред турским надирањем људи су бежали и збуњени лутали да нађу склониште где се Турчин још није појавио. У таквим тешким приликама на окупу су били деспот Ђурађ, патријарх Никон и сабор. Патријарх Никон је из своје резиденције манастира Жиче морао да се склони у Подунавље, где се одржао сабор. Постоји неколико различитих мишљења о месту одржавања сабора, ипак преовладава мишљење да је то било у Београду.

Патријарх Никон је посебно заслужан, не само за наш црквени и уметнички живот, већ и за књижевност. По његовој заповести и захтеву Константин Филозоф је написао Живот Деспота Стефана, једно од најзначајнијих дела српске средњовековне књижевности.

Последњи помен о патријарху Никону је из 1435. године у једном запису рукописног Триода који је преписао ђакон Арсеније.

Литература


патријарх српски
14191435.