Митрополит црногорско-приморски Висарион

Висарион Љубиша
Висарион Љубиша
	Висарион Љубиша (1884)
Лични подаци
Датум рођења	14. јануар 1823.
Место рођења	Свети Стефан, Аустријско царство
Датум смрти	14. април 1884. (61 год.)
Место смрти	Цетиње, Књажевина Црна Гора
Претходник	Иларион II Рогановић
Наследник	Митрофан Бан

Висарион Љубиша (Свети Стефан, 14. јануар 1823 — Цетиње, 14. април 1884) je био митрополит црногорско-приморски Српске православне цркве од 1882. до 1884. године.

Рођен је 1823. године у селу Свети Стефан у племену Паштровића. Изгубио оца, који је био морнар, као и многи од његових сународника, када је имао само три године. Када је достигао школски узраст, мајка га је послала код његовог деде, игумана Саве Љубише, у манастир Прасквицу. Завршио је основну школу у Рисну а затим православну свештеничку школу у Шибенику, која је у 1841. уздигнута на ранг богословије.

Монаштво

Након што је завршио студије у 1844. враћа се у манастир Прасквицу, где се замонашио и постао јеромонах. Након тога, радио је као учитељ у манастирским школама у Прасквици, Подластви, Подмаинама, Режевићима и Савини. Године 1858. постављен је свештеника и учитеља у Перасту, a 22. марта 1863. постао је морачки архимандрит.

Године 1867. по смрти игумана Ђорђа Сандића Морачанинa ^[1] изабран је за игумана манастира Мораче, а две године касније за игумана Цетињског манастира и професора на новоотвореној Цетињској богословији.

Од 1872. до 1875. био је ректор Цетињске богословије. У црногорско-турском рату 1876—1878, именован је за свештеника генералштаба.

Године 1876. изабран је за првог председника новооснованог Црвеног крста у Црној Гори. Од 8. септембра 1878. посвећен је за епископа обновљене Захумско-рашке епископије, основане на ослобођеним територијама Црне Горе. Седиште епархије је било у манастиру Острог који је за те потребе преуређен и дограђен.

Митрополит

После смрти митрополита Илариона Рогановића, Љубиша постаје митрополит црногорско-приморски 6. новембра 1882. Отприлике у исто време, формира се Министарство просвете Црне Горе и Љубиша, као искусни педагог и организатор, постаје њен први министар. Као митрополит ревносно се старао о реформи црквено-просветног живота у својој области, и желео је да у своју митрополију уведе ред и управу, по угледу на уређење тадашње српске цркве у Далмацији, али га је смрт у томе омела.

Умро је од туберкулозе 1884. године. Сахрањен је у дворишту Влашке цркве у Цетињу.

Литература

Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро.
Љубомир Стојановић : Стари cpпcки записи и натписи 1903 , књига II ^[1]
Дурковић-Јакшић, Љубомир (1991). Митрополија црногорска никада није била аутокефална. Београд-Цетиње: Свети архијерејски синод Српске православне цркве, Митрополија црногорско-приморска.
Микавица, Дејан; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2013). Историја Срба у Црној Гори 1496-1918. Нови Сад: Прометеј.
Микавица, Дејан; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2017). Срби у Црној Гори 1496-1918. Никшић: Институт за српску културу.
Маркуш, Јован (2006). „Каталог-диптих епископа и митрополита зетских, црногорских и приморских од 1219. до 2006.”. Православље у Црној Гори. Цетиње: Светигора. стр. 39—86.
Станојевић, Станоје (1928): Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка. II књига, Библиографски завод Д. Д. Загреб

Занимљивости

Висарион је био близак рођак познатог писца Стјепан Митров Љубише
Био је кључни помоћник Валтазара Богишића у прикупљању материјала за писање црногорског обичајног права.