Митрополит црногорско-приморски Висарион
Висарион Љубиша | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 14. јануар 1823. |
Место рођења | Свети Стефан, Аустријско царство |
Датум смрти | 14. април 1884.61 год.) ( |
Место смрти | Цетиње, Књажевина Црна Гора |
Претходник | Иларион II Рогановић |
Наследник | Митрофан Бан |
Висарион Љубиша (Свети Стефан, 14. јануар 1823 — Цетиње, 14. април 1884) je био митрополит црногорско-приморски Српске православне цркве од 1882. до 1884. године.
Рођен је 1823. године у селу Свети Стефан у племену Паштровића. Изгубио оца, који је био морнар, као и многи од његових сународника, када је имао само три године. Када је достигао школски узраст, мајка га је послала код његовог деде, игумана Саве Љубише, у манастир Прасквицу. Завршио је основну школу у Рисну а затим православну свештеничку школу у Шибенику, која је у 1841. уздигнута на ранг богословије.
Монаштво
[уреди | уреди извор]Након што је завршио студије у 1844. враћа се у манастир Прасквицу, где се замонашио и постао јеромонах. Након тога, радио је као учитељ у манастирским школама у Прасквици, Подластви, Подмаинама, Режевићима и Савини. Године 1858. постављен је свештеника и учитеља у Перасту, a 22. марта 1863. постао је морачки архимандрит.
Године 1867. по смрти игумана Ђорђа Сандића Морачанинa [1] изабран је за игумана манастира Мораче, а две године касније за игумана Цетињског манастира и професора на новоотвореној Цетињској богословији.
Од 1872. до 1875. био је ректор Цетињске богословије. У црногорско-турском рату 1876—1878, именован је за свештеника генералштаба.
Године 1876. изабран је за првог председника новооснованог Црвеног крста у Црној Гори. Од 8. септембра 1878. посвећен је за епископа обновљене Захумско-рашке епископије, основане на ослобођеним територијама Црне Горе. Седиште епархије је било у манастиру Острог који је за те потребе преуређен и дограђен.
Митрополит
[уреди | уреди извор]После смрти митрополита Илариона Рогановића, Љубиша постаје митрополит црногорско-приморски 6. новембра 1882. Отприлике у исто време, формира се Министарство просвете Црне Горе и Љубиша, као искусни педагог и организатор, постаје њен први министар. Као митрополит ревносно се старао о реформи црквено-просветног живота у својој области, и желео је да у своју митрополију уведе ред и управу, по угледу на уређење тадашње српске цркве у Далмацији, али га је смрт у томе омела.
Умро је од туберкулозе 1884. године. Сахрањен је у дворишту Влашке цркве у Цетињу.
Литература
[уреди | уреди извор]- Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро.
- Љубомир Стојановић : Стари cpпcки записи и натписи 1903 , књига II [1]
- Дурковић-Јакшић, Љубомир (1991). Митрополија црногорска никада није била аутокефална. Београд-Цетиње: Свети архијерејски синод Српске православне цркве, Митрополија црногорско-приморска.
- Микавица, Дејан; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2013). Историја Срба у Црној Гори 1496-1918. Нови Сад: Прометеј.
- Микавица, Дејан; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2017). Срби у Црној Гори 1496-1918. Никшић: Институт за српску културу.
- Маркуш, Јован (2006). „Каталог-диптих епископа и митрополита зетских, црногорских и приморских од 1219. до 2006.”. Православље у Црној Гори. Цетиње: Светигора. стр. 39—86.
- Станојевић, Станоје (1928): Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка. II књига, Библиографски завод Д. Д. Загреб
Занимљивости
[уреди | уреди извор]- Висарион је био близак рођак познатог писца Стјепан Митров Љубише
- Био је кључни помоћник Валтазара Богишића у прикупљању материјала за писање црногорског обичајног права.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]