Краставац — разлика између измена
сређивање семинарских |
|||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{bez_izvora}} |
|||
{{АГРО2016}} |
{{АГРО2016}} |
||
{{Taxobox |
{{Taxobox |
||
Ред 15: | Ред 14: | ||
| binomial_authority = -{[[Карл фон Лине|L.]]}- |
| binomial_authority = -{[[Карл фон Лине|L.]]}- |
||
}} |
}} |
||
'''Краставац''' је [[врста]] [[зељаста биљка|зељастих биљака]] из породице [[бундева]] (-{[[Cucurbitaceae]]}-). Користи се у људској исхрани као [[поврће]]. |
'''Краставац''' је [[врста]] [[зељаста биљка|зељастих биљака]] из породице [[бундева]] (-{[[Cucurbitaceae]]}-). Користи се у људској исхрани као [[поврће]]. |
||
== Порекло == |
== Порекло == |
||
Краставац је пореклом из [[Индија|Индије]]. Пре 5.000 година су га користили древни народи са падина [[Хималаји|Хималаја]]. Стари Египћани и Индијанци почели су га гајити пре 4.000 година, Грци око 600. године п.н.е а Римљани нешто касније.<ref>{{cite book|first=Петар С.|last=Максимовић|title=Побртарство|year=1991.|publisher=Агрономски факултет|location=Чачак|pages=170}}</ref> |
Краставац је пореклом из [[Индија|Индије]]. Пре 5.000 година су га користили древни народи са падина [[Хималаји|Хималаја]]. Стари Египћани и Индијанци почели су га гајити пре 4.000 година, Грци око 600. године п.н.е а Римљани нешто касније.<ref>{{cite book|first=Петар С.|last=Максимовић|title=Побртарство|year=1991.|publisher=Агрономски факултет|location=Чачак|pages=170}}</ref> |
||
== Морфолошке особине == |
== Морфолошке особине == |
||
⚫ | |||
=== Корен === |
|||
⚫ | |||
⚫ | |||
=== Стабло === |
|||
⚫ | |||
⚫ | |||
=== Лист === |
|||
⚫ | |||
=== Цвет === |
|||
[[Цвет|Цветови]] су жуте боје, по правилу једнополни. Мушки цветови се образују у пазуху листова, више њих заједно са маљавим дршкама. Женски цветови по један или више њих такође у пазуху листа, са израженим плодником. И мушки и женски листови имају [[круница|круницу]] од 5 листића која је код женских цветова крупнија. |
[[Цвет|Цветови]] су жуте боје, по правилу једнополни. Мушки цветови се образују у пазуху листова, више њих заједно са маљавим дршкама. Женски цветови по један или више њих такође у пазуху листа, са израженим плодником. И мушки и женски листови имају [[круница|круницу]] од 5 листића која је код женских цветова крупнија. |
||
=== Плод === |
|||
[[Плод]] је велика сочна [[бобица]] која садржи вискок проценат [[воде]], а мало [[угљени хидрат|угљених хидрата]], беланчевина, минералних материја. Од минералних материја најзастуљенији је [[калијум]], а у мањим количинама има [[фосфор|фософора]], [[натријум|натријума]], [[манган|мангана]], [[калцијум|калцијума]]. Плод има највише [[витамин Ц|Ц витамина]] и све витамине из групе [[витамин Б|Б]] али у мањим количинама. Облик плода може бити: јајаст, вретенаст, округласт, издужен, цилиндричан. Величина плода је различита а тежина се креће од неколико грама до 1 килограм. Површина плодова је глатка или покривена брадавицама са белим или црним бодљастим израштајима.Покожица плода је зелене боје.<ref>{{cite book|first=Петар С.|last=Максимовић|title=Повртарство|year=1991.|publisher=Агрономски факултет|location=Чачак|pages=170}}</ref> |
[[Плод]] је велика сочна [[бобица]] која садржи вискок проценат [[вода|воде]], а мало [[угљени хидрат|угљених хидрата]], беланчевина, минералних материја. Од минералних материја најзастуљенији је [[калијум]], а у мањим количинама има [[фосфор|фософора]], [[натријум|натријума]], [[манган|мангана]], [[калцијум|калцијума]]. Плод има највише [[витамин Ц|Ц витамина]] и све витамине из групе [[витамин Б|Б]] али у мањим количинама. Облик плода може бити: јајаст, вретенаст, округласт, издужен, цилиндричан. Величина плода је различита а тежина се креће од неколико грама до 1 килограм. Површина плодова је глатка или покривена брадавицама са белим или црним бодљастим израштајима.Покожица плода је зелене боје.<ref>{{cite book|first=Петар С.|last=Максимовић|title=Повртарство|year=1991.|publisher=Агрономски факултет|location=Чачак|pages=170}}</ref> |
||
=== Семе === |
|||
[[Семе]] је бледожуте боје, издужено, пљоснато, благо испупчено. Има добру клијавост која траје до 8 година. |
[[Семе]] је бледожуте боје, издужено, пљоснато, благо испупчено. Има добру клијавост која траје до 8 година. |
||
== Услови успевања == |
== Услови успевања == |
||
За нормалан раст и развиће потребан је интензитет [[светлост|светлости]] од 8.000-9.000 [[лукс|лукса]], а дужина дана од 10-12 сати. Оптимална темепература је од 28-32°C. Изнад 36° престаје асимилација, на 42° престаје растење, испод 14° образовање орагана, испод 7° пораст органа, а испод 0,5° долази до угинућа биљке.<ref>{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=146}}</ref> Краставцу је потребно доста влаге и то: влажност ваздуха од 70-90% а влажност земљишта од 65-75%. Најбоље резултате даје на дубоким, плодним и структурним земљиштима. Нису погодни терени који су изложени јаким ветровима. |
За нормалан раст и развиће потребан је интензитет [[светлост|светлости]] од 8.000-9.000 [[лукс|лукса]], а дужина дана од 10-12 сати. Оптимална темепература је од 28-32°C. Изнад 36° престаје асимилација, на 42° престаје растење, испод 14° образовање орагана, испод 7° пораст органа, а испод 0,5° долази до угинућа биљке.<ref>{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=146}}</ref> Краставцу је потребно доста влаге и то: влажност ваздуха од 70-90% а влажност земљишта од 65-75%. Најбоље резултате даје на дубоким, плодним и структурним земљиштима. Нису погодни терени који су изложени јаким ветровима. |
||
== Сорте краставца == |
== Сорте краставца == |
||
Сорте краставца се деле по дужини плодова, па зато постоје сорте са дугим, средње дугим и кратким плодовима. Сорте са дугим плодовима се користе за производњу у [[стаклена башта|стакленицима]]. За индустријску прераду користе се сорте са кратким плодовима(корнишони), а средње дуги плодови (салатне сорте) за потрошњу у свежем стању. |
Сорте краставца се деле по дужини плодова, па зато постоје сорте са дугим, средње дугим и кратким плодовима. Сорте са дугим плодовима се користе за производњу у [[стаклена башта|стакленицима]]. За индустријску прераду користе се сорте са кратким плодовима(корнишони), а средње дуги плодови (салатне сорте) за потрошњу у свежем стању. |
||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | Париски корнишон је најраспрострањенија сорта ко нас. Биљке имају дугачке рашљике. Плодови су цилиндрични са крупним брадавицама и црним бодљама, при основи тамно зелени а на врху светлији. Погодни су за конзервирање.<ref>{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=143}}</ref> |
||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | ::Париски корнишон је најраспрострањенија сорта ко нас. Биљке имају дугачке рашљике. Плодови су цилиндрични са крупним брадавицама и црним бодљама, при основи тамно зелени а на врху светлији. Погодни су за конзервирање.<ref>{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=143}}</ref> |
||
⚫ | |||
⚫ | |||
::[[Хибрид]] (F1) где доминирају женски цветови. Плод има крупне брадавице и црне бодље, чврст је и укусан. Сорта је родна и отпорна на мозаик и краставост.<ref>{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=143}}</ref> |
|||
⚫ | |||
::Је сорта која има само женске цвeтове. Отпорна је на неповољне климатске услове и мозаик краставца. Рађа у великим количинама. Плод је вретенасто-цилиндричан, тамнозелене боје. Брадавице су средње величине са црним бодљама.<ref>{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=143}}</ref> |
|||
=== Салатне сорте === |
=== Салатне сорте === |
||
* ''Деликатес'' |
|||
Рана и родна сорта. Плодови су ваљкасти, средње дужине са ситним и густо распоређеним брадавицама, а бодље су нежне и беле боје. Имају тамнозелену боју са зракастим шарама на врху.Прилагођен је нашој клими и погодан је за прераду.<ref>{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=144}}</ref> |
::Рана и родна сорта. Плодови су ваљкасти, средње дужине са ситним и густо распоређеним брадавицама, а бодље су нежне и беле боје. Имају тамнозелену боју са зракастим шарама на врху.Прилагођен је нашој клими и погодан је за прераду.<ref>{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=144}}</ref> |
||
* ''Ева'' |
|||
Личи на Деликатес али има дуже и тање плодове. |
::Личи на Деликатес али има дуже и тање плодове.<ref>{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=145}}</ref> |
||
<ref>{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=145}}</ref> |
|||
⚫ | |||
Код нас је распрострањена у јужној [[Србија|Србији]]. Биљка има мало рашљика, крупне листове и осетљива је на мозаик. Плодови су цилиндрични и глатки, дугачки до 30 центиметара, без бодља са израженим вратом, зелене и светлозелене боје.<ref>{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=145}}</ref> |
|||
⚫ | |||
⚫ | |||
Плодови су |
::Код нас је распрострањена у јужној [[Србија|Србији]]. Биљка има мало рашљика, крупне листове и осетљива је на мозаик. Плодови су цилиндрични и глатки, дугачки до 30 центиметара, без бодља са израженим вратом, зелене и светлозелене боје.<ref>{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=145}}</ref> |
||
⚫ | |||
⚫ | |||
::Плодови су вретенасто-цилиндрични, дужине до 18 центиметара, тамнозелене боје са крупним брадавицаама и белим бодљама.<ref>{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=146}}</ref> |
|||
⚫ | |||
⚫ | |||
::Америчка сорта са вретенасто-цилиндричним плодом, дужине до 22 центиметара. Има крупне брадавице, беле бодље и тамнозелену боју.<ref>{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=146}}</ref> |
|||
⚫ | |||
⚫ | |||
::Сорта са тамнозеленим плодовима, отпорна на мозаик, краставост и племењачу.<ref>{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=146}}</ref> |
|||
⚫ | |||
⚫ | |||
::Женски тип отпоран на антракнозу, мозаик, краставост. Даје високе приносе. Плод је тамнозелен у облику цилиндра са ретким и крупним брадавицама.<ref>{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=146}}</ref> |
|||
⚫ | |||
⚫ | |||
== Болести и штеточине краставца == |
== Болести и штеточине краставца == |
||
* [[Антракноза]] |
|||
Ова болест се јавља када је време топло и влажно. Болест изазива гљивица Colletotrichum lagenarium. Напада краставац у свим фазама развића. На листовима се појављује у виду жутих пега на којима се по влажном времену јавља љубичаста превлака. На плодовима, стаблима и лисним дршкама образују се црвене пеге у виду красте која касније поцрни. Преноси се преко заражених биљних остатака и семеном, а напада старија [[биљна ткива]]. Сузбија се агротехничким мерама и хемијским средствима, а биљне остатке нападнутог усева треба спалити. |
::Ова болест се јавља када је време топло и влажно. Болест изазива гљивица Colletotrichum lagenarium. Напада краставац у свим фазама развића. На листовима се појављује у виду жутих пега на којима се по влажном времену јавља љубичаста превлака. На плодовима, стаблима и лисним дршкама образују се црвене пеге у виду красте која касније поцрни. Преноси се преко заражених биљних остатака и семеном, а напада старија [[биљна ткива]]. Сузбија се агротехничким мерама и хемијским средствима, а биљне остатке нападнутог усева треба спалити. |
||
* [[Краставост]] |
|||
Јавља се на краставцу у топлим лејама.На плодовима се испољава у виду тамних улегнутих пега које личе на красте. |
::Јавља се на краставцу у топлим лејама.На плодовима се испољава у виду тамних улегнутих пега које личе на красте. |
||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
== Лековито дејство == |
== Лековито дејство == |
||
Краставац је ефикасан код лечења камена у бубрегу и бешици јер раствара мокраћну киселину и подстиче излучивање воде и отровних материја из |
Краставац је ефикасан код лечења камена у бубрегу и бешици јер раствара мокраћну киселину и подстиче излучивање воде и отровних материја из организма. Снижава крвни притисак и лечи реуму. Регулише рад црева.<ref>{{cite book|first=Петар С.|last=Максмовић|title=Повртарство|year=1991.|publisher=Агрономски факултет|location=Чачак|pages=170}}</ref> |
||
== Референце == |
== Референце == |
||
{{reflist}} |
{{reflist}} |
||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{Commonscat|Cucumis sativus}} |
{{Commonscat|Cucumis sativus}} |
||
Ред 94: | Ред 104: | ||
* [http://www.ibiblio.org/pfaf/cgi-bin/arr_html?Cucumis+sativus Cucumbers, regular]: Plants for a Future database |
* [http://www.ibiblio.org/pfaf/cgi-bin/arr_html?Cucumis+sativus Cucumbers, regular]: Plants for a Future database |
||
{{Клица-поврће}} |
|||
{{Neprovereni seminarski}} |
{{Neprovereni seminarski}} |
||
Верзија на датум 5. јануар 2017. у 12:44
Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Пољопривредном факултету универзитета у Београду у Београду. Датум уноса: новембар—децембар 2016. Ова група студената уређиваће у простору чланака. Немојте пребацивати чланак у друге именске просторе. Позивамо вас да допринесете његовом квалитету и помогнете студентима при уређивању. |
Краставац | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | |
Дивизија: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Врста: | C. sativus
|
Биномно име | |
Cucumis sativus |
Краставац је врста зељастих биљака из породице бундева (Cucurbitaceae). Користи се у људској исхрани као поврће.
Порекло
Краставац је пореклом из Индије. Пре 5.000 година су га користили древни народи са падина Хималаја. Стари Египћани и Индијанци почели су га гајити пре 4.000 година, Грци око 600. године п.н.е а Римљани нешто касније.[1]
Морфолошке особине
Корен краставца је осовински са разгранатим бочним жилама.
Стабло је полегљиво, може нарасти у дужину и преко 2 метра. На себи има чекињасте длаке и велики број рашљика које му служе за причвршћивање за друге биљке и предмете.
Листови су прости са урезима, налазе се на дугачкој лисној дршци и величина им зависи од сорте.
Цветови су жуте боје, по правилу једнополни. Мушки цветови се образују у пазуху листова, више њих заједно са маљавим дршкама. Женски цветови по један или више њих такође у пазуху листа, са израженим плодником. И мушки и женски листови имају круницу од 5 листића која је код женских цветова крупнија.
Плод је велика сочна бобица која садржи вискок проценат воде, а мало угљених хидрата, беланчевина, минералних материја. Од минералних материја најзастуљенији је калијум, а у мањим количинама има фософора, натријума, мангана, калцијума. Плод има највише Ц витамина и све витамине из групе Б али у мањим количинама. Облик плода може бити: јајаст, вретенаст, округласт, издужен, цилиндричан. Величина плода је различита а тежина се креће од неколико грама до 1 килограм. Површина плодова је глатка или покривена брадавицама са белим или црним бодљастим израштајима.Покожица плода је зелене боје.[2]
Семе је бледожуте боје, издужено, пљоснато, благо испупчено. Има добру клијавост која траје до 8 година.
Услови успевања
За нормалан раст и развиће потребан је интензитет светлости од 8.000-9.000 лукса, а дужина дана од 10-12 сати. Оптимална темепература је од 28-32°C. Изнад 36° престаје асимилација, на 42° престаје растење, испод 14° образовање орагана, испод 7° пораст органа, а испод 0,5° долази до угинућа биљке.[3] Краставцу је потребно доста влаге и то: влажност ваздуха од 70-90% а влажност земљишта од 65-75%. Најбоље резултате даје на дубоким, плодним и структурним земљиштима. Нису погодни терени који су изложени јаким ветровима.
Сорте краставца
Сорте краставца се деле по дужини плодова, па зато постоје сорте са дугим, средње дугим и кратким плодовима. Сорте са дугим плодовима се користе за производњу у стакленицима. За индустријску прераду користе се сорте са кратким плодовима(корнишони), а средње дуги плодови (салатне сорте) за потрошњу у свежем стању.
Сорте кратких плодова: корнишони
- Париски корнишон
- Париски корнишон је најраспрострањенија сорта ко нас. Биљке имају дугачке рашљике. Плодови су цилиндрични са крупним брадавицама и црним бодљама, при основи тамно зелени а на врху светлији. Погодни су за конзервирање.[4]
- Парифин
- Наис F1
- Је сорта која има само женске цвeтове. Отпорна је на неповољне климатске услове и мозаик краставца. Рађа у великим количинама. Плод је вретенасто-цилиндричан, тамнозелене боје. Брадавице су средње величине са црним бодљама.[6]
Салатне сорте
- Деликатес
- Рана и родна сорта. Плодови су ваљкасти, средње дужине са ситним и густо распоређеним брадавицама, а бодље су нежне и беле боје. Имају тамнозелену боју са зракастим шарама на врху.Прилагођен је нашој клими и погодан је за прераду.[7]
- Ева
- Личи на Деликатес али има дуже и тање плодове.[8]
- Цариградска ланга
- Сунчани поток
- Плодови су вретенасто-цилиндрични, дужине до 18 центиметара, тамнозелене боје са крупним брадавицаама и белим бодљама.[10]
- Маркетер
- Америчка сорта са вретенасто-цилиндричним плодом, дужине до 22 центиметара. Има крупне брадавице, беле бодље и тамнозелену боју.[11]
- Супермаркетер
- Сорта са тамнозеленим плодовима, отпорна на мозаик, краставост и племењачу.[12]
- Гемини F1
- Женски тип отпоран на антракнозу, мозаик, краставост. Даје високе приносе. Плод је тамнозелен у облику цилиндра са ретким и крупним брадавицама.[13]
- Белер F1
- Хибрид женcког типа. Плод је цилиндричан, тамнозелене боје.[14]
Болести и штеточине краставца
- Ова болест се јавља када је време топло и влажно. Болест изазива гљивица Colletotrichum lagenarium. Напада краставац у свим фазама развића. На листовима се појављује у виду жутих пега на којима се по влажном времену јавља љубичаста превлака. На плодовима, стаблима и лисним дршкама образују се црвене пеге у виду красте која касније поцрни. Преноси се преко заражених биљних остатака и семеном, а напада старија биљна ткива. Сузбија се агротехничким мерама и хемијским средствима, а биљне остатке нападнутог усева треба спалити.
- Јавља се на краставцу у топлим лејама.На плодовима се испољава у виду тамних улегнутих пега које личе на красте.
- Пепелница може напасти краставац где год да се гаји. Лишће изгледа као да је посуто пепелом. Сузбија се прскањем усева катраном.
- Болест изазива бактерија Pseudomonas lachrymans. Јавља се када су лета влажна и топла. На листу се појављују пеге неправлиног облика које су оивичене нерватуром листа. Пеге временом потамне а ткиво се на том делу суши и отпада. На плодовима се јављају у виду ситних улегнутих краста.
- Мозаик је вирус који се преноси преко заражених коровских биљака с којих га биљне ваши раѕносе.Биљке су закржљале а на листовима се јавља мозаична шара. Плодови су мозаично шарени, рапави и лошег квалитета.
Лековито дејство
Краставац је ефикасан код лечења камена у бубрегу и бешици јер раствара мокраћну киселину и подстиче излучивање воде и отровних материја из организма. Снижава крвни притисак и лечи реуму. Регулише рад црева.[15]
Референце
- ^ Максимовић, Петар С. (1991). Побртарство. Чачак: Агрономски факултет. стр. 170.
- ^ Максимовић, Петар С. (1991). Повртарство. Чачак: Агрономски факултет. стр. 170.
- ^ Поповић, Мирослав (1981). Повртарство. Београд: Нолит. стр. 146.
- ^ Поповић, Мирослав (1981). Повртарство. Београд: Нолит. стр. 143.
- ^ Поповић, Мирослав (1981). Повртарство. Београд: Нолит. стр. 143.
- ^ Поповић, Мирослав (1981). Повртарство. Београд: Нолит. стр. 143.
- ^ Поповић, Мирослав (1981). Повртарство. Београд: Нолит. стр. 144.
- ^ Поповић, Мирослав (1981). Повртарство. Београд: Нолит. стр. 145.
- ^ Поповић, Мирослав (1981). Повртарство. Београд: Нолит. стр. 145.
- ^ Поповић, Мирослав (1981). Повртарство. Београд: Нолит. стр. 146.
- ^ Поповић, Мирослав (1981). Повртарство. Београд: Нолит. стр. 146.
- ^ Поповић, Мирослав (1981). Повртарство. Београд: Нолит. стр. 146.
- ^ Поповић, Мирослав (1981). Повртарство. Београд: Нолит. стр. 146.
- ^ Поповић, Мирослав (1981). Повртарство. Београд: Нолит. стр. 146.
- ^ Максмовић, Петар С. (1991). Повртарство. Чачак: Агрономски факултет. стр. 170.
Спољашње везе
- Cucumber variety information
- How to Grow Cucumbers
- Plant profile at the Plants Database (http://plants.usda.gov/) - shows classification and distribution by US state.
- Nutrition information for raw and pickled cucumbers.
- Cucumbers for home gardeners
- Cucumbers, regular: Plants for a Future database
Овај чланак је започет или проширен кроз пројекат семинарских радова. Потребно је проверити превод, правопис и вики-синтаксу. Када завршите са провером, допишете да након |проверено=. |