Луј XII — разлика између измена
м standardizacija |
м razne ispravke |
||
Ред 82: | Ред 82: | ||
| 2 = 2. [[Шарл од Орлеана]] |
| 2 = 2. [[Шарл од Орлеана]] |
||
| 3 = 3. [[Maria of Cleves]] |
| 3 = 3. [[Maria of Cleves]] |
||
| 4 = |
| 4 = |
||
| 5 = |
| 5 = |
||
| 6 = |
| 6 = |
||
| 7 = |
| 7 = |
||
| 8 = |
| 8 = |
||
| 9 = |
| 9 = |
||
| 10 = 10. [[Gian Galeazzo Visconti]] |
| 10 = 10. [[Gian Galeazzo Visconti]] |
||
| 11 = 11. [[Isabelle of Valois (1348-1372)|Isabelle of Valois]] |
| 11 = 11. [[Isabelle of Valois (1348-1372)|Isabelle of Valois]] |
||
Ред 115: | Ред 115: | ||
{{refbegin|2}} |
{{refbegin|2}} |
||
* {{Cite book |ref= harv|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title= Larousse.fr : encyclopédie et dictionnaires gratuits en ligne|year= |url= http://www.larousse.fr/|publisher= |location= |id=}} |
* {{Cite book |ref= harv|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title= Larousse.fr : encyclopédie et dictionnaires gratuits en ligne|year= |url= http://www.larousse.fr/|publisher= |location= |id=}} |
||
* {{Cite book |ref= harv| |
* {{Cite book |ref= harv|last1= Удаљцов|first1= А. Д.|last2= Космински|first2= Ј. А.|last3= Вајнштајн|first3= О. Л.|title= Историја средњег века I|year=1950|url= |publisher= |location= Београд|id=}} |
||
* {{Cite book |ref= harv|last= Лука|first= Зрнић|authorlink= Лука Зрнић|coauthors= |title= Историја новога века|year= 1927|url= https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B3%D0%B0_%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0_(%D0%9B._%D0%97%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%9B)|publisher= Државна штампарија Краљевине Срба Хрвата и Словенаца|location= Београд|id=}} |
* {{Cite book |ref= harv|last= Лука|first= Зрнић|authorlink= Лука Зрнић|coauthors= |title= Историја новога века|year= 1927|url= https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B3%D0%B0_%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0_(%D0%9B._%D0%97%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%9B)|publisher= Државна штампарија Краљевине Срба Хрвата и Словенаца|location= Београд|id=}} |
||
* {{Cite book |ref= harv|last= Владимир|first= Ћоровић|authorlink= Владимир Ћоровић|coauthors= |title= Историја српског народа|year= 2001|url= http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/|publisher= Пројекат Растко|location= |id=}} |
* {{Cite book |ref= harv|last= Владимир|first= Ћоровић|authorlink= Владимир Ћоровић|coauthors= |title= Историја српског народа|year= 2001|url= http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/|publisher= Пројекат Растко|location= |id=}} |
Верзија на датум 5. фебруар 2017. у 06:26
Луј XII Валоа | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 27. јун 1462. |
Место рођења | дворац Блоа, Француска |
Датум смрти | 1. јануар 1515.52 год.) ( |
Место смрти | Париз, Француска |
Породица | |
Супружник | Ана од Бретање Мери Тјудор |
Потомство | Claude of France, Renée of France, Michel Bucy |
Родитељи | Шарл Орлеански Марија Клевска |
Династија | Валоа |
Краљ Француске | |
Претходник | Шарл VIII Валоа |
Наследник | Франсоа I Валоа |
Војвода Милана | |
Претходник | Лудовико Сфорца |
Наследник | Масимилијано Сфорца |
Краљ Напуља | |
Претходник | Frederick IV of Naples |
Наследник | Фернандо II Арагонски |
Војвода Орлеана | |
Претходник | Шарл од Орлеана |
Луј XII (франц. Louis XII de France; 1462 — 1515) био је краљ Француске у периоду 1498—1515. године. Био је праунук Шарла Мудрог.
Младост
Године 1485. побунио се против свог рођака Шарла VIII и његовог регента Ане де Боже па је тако почео Луди рат. Године 1488. Шарл је угушио устанак и Луја заробио, али је касније био помилован. Године 1494. Луј је отишао у поход на Италију, али се после неуспеха вратио 1495. године.
Шарл је умро 1498. године, а Луј долази на престо и уједињује области Орлеана, Валоа и Бретање.
Године 1499. Луј је оженио Ану од Бретање, пошто је, 1498. године, папа одбио да венча Луја са Жаном од Валоа, Шарловом сестром. Луј је уговором о браку са Аном одвојио Бретању од свог домена.
Други италијански рат
Краљ је желео повратити Напуљско краљевство, које је изгубљено 1495. године, као и Милано, пошто је тврдио да је унук Валентина Висконтије па продире у северну Италију и покорава Миланско војводство и тиме почиње Италијански рат (1499—1504). После освајања Милана Луј се борио против Шпанаца и Млетачке републике.
Луј је 1500. године склопио уговор са Шпанијом у Гранади, којим је са њом делио Италију. Године 1501. он је прекршио уговор и освојио Напуљ, због чега је крајем лета 1502. поново дошао у сукоб са Шпанијом, која му је почетком 1504. године отела Напуљ, чиме се рат завршио.
Трећи италијански рат
Године 1509. скупили су се папини непријатељи у Агњаделу, међу којима је био и Луј.
Борбе Француске и Шпаније о посед Италије створише тешке кризе. Папа Јулије II изгледао је у политици много друкчије него по познатом Рафаеловом портрету, где би човек поверовао у његову смиреност. Он је сав ушао у локалну италијанску политику, која је, истина, имала за Средоземно Море и шири значај, али која није обухватала и остале католичке земље и друге теже и за веру опасније проблеме. Једно време био се окомио на Млетачку Републику, која је својом перфидном политиком изазвала против себе не само њега, него и Француску и цара Максимилијана. У Камбреу су те три силе створиле и формалан савез против ње. Цар Максимилијан ишао је чак тако далеко, да је у јуну 1510. слао једног посебног повереника босанском санџаку Фериз-бегу са позивом да нападне Млетке. Турци су и без тога били обавештени о ситуацији код хришћана. Међу осталима извештавали су их о том и Дубровчани, којима је султан Бајазит II захваљивао на добрим и довољним вестима.
Папа је потом 1511. формирао Свету лигу против Француске. Окружен непријатељима, а још поражен у бици код Новаре 1513. године, Луј је морао да оконча рат у Италији. Изгубио је Милано, а Швајцарци и Енглези су продрли у земљу, па је био приморан да 1514. године склопи мир.
Унутрашње стање у Француској
За време његове владавине Француској већ почиње да се формира национална држава. Мноштво појединих области, феудалних поседа и градова, који су живели својим засебним животом, сада се ујединило у једну територију. Поред локалних језика почео је да се изграђује заједнички језик за целу земљу (на основу језика северне Француске) и да се ствара заједничка култура. Раније су се обично само становници северне Француске називали Французима; Бургунђани, Провансалци, Бретонци и Гаскоњци нису себе сматрали Французима. Сада се почела развијати француска нација као историјски формирана стабилна заједница људи поникла на бази заједнице језика, територије, економског живота и психичке конституције, која се испољава у заједници културе.
На унутрашњем плану, Луј је реформисао правни систем одредбама из Блоа 1499. године, као и увозно-извозни систем, Кодексом о организацији, грађанству и кривичном поступку. Током његове владавине у земљи је владао просперитет и унутрашњи мир. Заносио је племиће својим походима у Италији, тако да они нису успели да ослабе централну власт, него је она остала силна.
После смрти, остао је у сећању као умерени владар који се ослањао на скупштину сталежа, за разлику од апсолутистичких монарха.
Смрт
Умро је 1. јануара 1515. у својој престолници Паризу. На престолу га је наследио рођак и зет Франсоа I Валоа.
Породично стабло
16. Жан II Добри (=22) | ||||||||||||||||
17. Бона Чешка (=23) | ||||||||||||||||
18. Peter I, Duke of Bourbon | ||||||||||||||||
19. Изабела Валоа | ||||||||||||||||
2. Шарл од Орлеана | ||||||||||||||||
20. Galeazzo II Visconti | ||||||||||||||||
10. Gian Galeazzo Visconti | ||||||||||||||||
21. Bianca of Savoy | ||||||||||||||||
22. Жан II Добри (=16) | ||||||||||||||||
11. Isabelle of Valois | ||||||||||||||||
23. Бона Чешка (=17) | ||||||||||||||||
1. Луј XII | ||||||||||||||||
24. Adolph II, Count of Mark | ||||||||||||||||
12. Adolph III, Count of Mark | ||||||||||||||||
25. Margaret of Cleves | ||||||||||||||||
26. Gerhard VI of Jülich | ||||||||||||||||
13. Margaret of Julich | ||||||||||||||||
27. Margaret of Ravensberg | ||||||||||||||||
3. Maria of Cleves | ||||||||||||||||
28. Филип II Смели | ||||||||||||||||
14. Јован II Неустрашиви | ||||||||||||||||
29. Маргарита III Фландријска | ||||||||||||||||
30. Алберт I Баварски | ||||||||||||||||
15. Маргарета од Баварске, војвоткиња Бургундије | ||||||||||||||||
31. Margaret of Brieg | ||||||||||||||||
Литература
- Larousse.fr : encyclopédie et dictionnaires gratuits en ligne.
- Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века I. Београд.
- Лука, Зрнић (1927). Историја новога века. Београд: Државна штампарија Краљевине Срба Хрвата и Словенаца.
- Владимир, Ћоровић (2001). Историја српског народа. Пројекат Растко.
Спољашње везе