Општина Илијаш — разлика између измена
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
| Ред 19: | Ред 19: | ||
|предсједник СО = |
|предсједник СО = |
||
}} |
}} |
||
'''Илијаш''' је општина у централној [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], у саставу [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације БиХ]]. Припада [[Кантон Сарајево|Сарајевском кантону]] и са својих 309 км<sup>2</sup> чини 24,2 % територије кантона. Налази се сјеверозападно од [[Сарајево|Сарајева]]. Надморска висина општине Илијаш је између 450 и 1.500 метара. Сједиште општине је у граду [[Илијаш]]у. |
'''Општина Илијаш''' је општина у централној [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], у саставу [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације БиХ]]. Припада [[Кантон Сарајево|Сарајевском кантону]] и са својих 309 км<sup>2</sup> чини 24,2 % територије кантона. Налази се сјеверозападно од [[Сарајево|Сарајева]]. Надморска висина општине Илијаш је између 450 и 1.500 метара. Сједиште општине је у граду [[Илијаш]]у. |
||
== Становништво == |
== Становништво == |
||
Верзија на датум 8. август 2018. у 12:06
| Илијаш | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина
|
| Ентитет |  Федерација БиХ
|
| Кантон |  Кантон Сарајево
|
| Сједиште | Илијаш |
| Становништво | |
| Становништво |  19.603
|
| Географске карактеристике | |
| Површина | 309 km2 |
|
| |
| Остали подаци | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Начелник општине | Акиф Фазлић (СДА) |
| Позивни број | (+387) 34 |
| Веб-сајт | www.ilijas.ba |
Општина Илијаш је општина у централној Босни и Херцеговини, у саставу Федерације БиХ. Припада Сарајевском кантону и са својих 309 км2 чини 24,2 % територије кантона. Налази се сјеверозападно од Сарајева. Надморска висина општине Илијаш је између 450 и 1.500 метара. Сједиште општине је у граду Илијашу.
Становништво
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Илијаш (у то вријеме једна од приградских општина Града Сарајева) је имала 25.184 становника, распоређених у 77 насељених места.
| Националност | 1991. | 1981. | 1971. |
| Срби | 11.325 (44,96%) | 10.378 (42,67%) | 10.941 (47,55%) |
| Муслимани [а] | 10.585 (42,03%) | 9.598 (39,47%) | 9.187 (39,93%) |
| Хрвати | 1.736 (6,89%) | 1.982 (8,15%) | 2.172 (9,44%) |
| Југословени | 1.167 (4,63%) | 1.901 (7,81%) | 400 (1,73%) |
| остали и непознато | 371 (1,47%) | 457 (1,87%) | 307 (1,33%) |
| Укупно | 25.184 | 24.316 | 23.007 |
Већински насељена српским становништвом, општина је од 1992. до 1996. својим највећим дијелом била под контролом Војске Републике Српске. Дејтонским споразумом општина је припала Федерацији БиХ, а српско становништво се махом иселило и населило широм Републике Српске и других земаља.
Насељена мјеста
Балибеговићи, Бањер, Бокшићи, Буљетовина, Велика Њива, Видотина, Вилић, Висојевица, Вишњица, Владојевићи, Влашково, Врутци, Вукасовићи, Вукнићи (дио), Гајеви, Гајине, Гојановићи, Горња Биоча, Горња Мисоча, Горњи Чевљановићи, Доња Биоча, Доња Мисоча, Доње Село, Доњи Чевљановићи, Драгоради, Дражевићи, Дубоки Поток, Душевине, Закутница, Злотеге, Илијаш, Иванчићи, Кадарићи, Каменица, Караула, Корита, Кошаре, Кожље, Крчевине, Кривајевићи, Куносићи, Лађевићи, Липник (дио), Лука, Лука код Стублина, Љешево, Љубина, Љубнићи, Малешићи, Медојевићи, Мошевићи, Мраково, Нишићи, Оџак, Озрен (дио), Подлипник, Подлугови, Поповићи, Ракова Нога (дио), Рибарићи, Рудник Чевљановићи, Сировине (дио), Соврле, Солаковићи, Средње, Стоморине, Стублине, Судићи, Тарачин До, Хаџићи, Хан Караула, Хан Шићи, Хомар, Чемерница, Чемерно, Четојевићи, Шабанци и Шљеме (дио). У саставу Републике Српске остала су дјелимично или у цјелини насеља Шљеме, Озрен, Ракова Нога, Липник, Сировине и Вукнићи.
Напомене
Референце
Спољашње везе
 | ||