Ноје — разлика између измена
м r2.7.2) (Робот додаје: hy:Նոյ |
м Разне исправке |
||
Ред 21: | Ред 21: | ||
{{клица-религија}} |
{{клица-религија}} |
||
⚫ | |||
{{Библијски пророци}} |
{{Библијски пророци}} |
||
{{Пророци у исламу}} |
{{Пророци у исламу}} |
||
⚫ | |||
[[Категорија:Библијске личности]] |
[[Категорија:Библијске личности]] |
Верзија на датум 30. март 2012. у 07:00
Ноје (хебрејски: נוֹחַ ор נֹחַ, стандардни: Nóaḥ, тиберијски: Nōªḥ, арапски: نوح, Nūḥ, „почивати“) био је десети и последњи од антедилувијалних патријарха, најпознатији по потопу који се догодио у његово време. Прича о њему је садржана у хебрејској Библији, у књизи Постања, поглавља 5-9. Библија каже да је Ноје син Ламеха и да је једанаеста генерација после Адама. Умро је 350 година после потопа када му је било 950 година (Постање 9,28-29).
Док су Потоп и Нојева арка најпознатији елементи приче о Ноју, такође се спомиње и као „први пољопривредник“ и проналазач вина, исто као у вези с епизодом пијанства и каснијим проклетством Хама (Постање 9,20-27). Неке анализе текста приповести сугеришу да њен данашњи облик у ствари сажима два првотно различита извора, вероватно темељена на две различите приче, те да садржи елементе раније мезопотамске митологије, иако су обе тврдње постале предметом оспоравања и контроверзи.
Ноје је по библијском сведочењу имао три сина Сема, Хама и Јафета од којих воде порекло три велике групе народа, односно три људске расе: Семити - жута (народи Азије и Америке), Хамити - црна (народи Африке) и Јафетити - бела раса (народи Европе).
Прича о Ноји је још темељније обрађена у каснијим абрахамнским традицијама, те је имала огроман утицај на целу западну културу.