Републички завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Ред 38: Ред 38:
== Историјат ==
== Историјат ==
Завод је основан [[1976]]. године у [[Југославија|Југославији]] као регионални завод. Републички ниво и садашњи назив је званично добио одлуком Владе Републике Српске [[1995]]. године.<ref name="Завод"/>
Завод је основан [[1976]]. године у [[Југославија|Југославији]] као регионални завод. Републички ниво и садашњи назив је званично добио одлуком Владе Републике Српске [[1995]]. године.<ref name="Завод"/>

== Референце ==
{{reflist}}


== Види још ==
== Види још ==
Ред 46: Ред 43:
* [[Музеј Републике Српске]]
* [[Музеј Републике Српске]]
* [[Архив Републике Српске]]
* [[Архив Републике Српске]]

== Референце ==
{{reflist}}


== Извори ==
== Извори ==

Верзија на датум 15. јул 2013. у 08:09

Републички завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа или Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске је званична управна институција Републике Српске и организација у саставу Министарства просвјете и културе Републике Српске. Завод евидентира, штити и води централни регистар културних, историјских и природних споменика на читавој територији Републике Српске.[1] Рад овог републичког завода финансира Влада Републике Српске из властитог буџета. Сједиште републичког Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске се налази у Улици Вука Караџића број 4. у Бањој Луци.

Збирке и фондови завода

Поред тога што је завод надлежан за физичку обнову споменика културе, односно културног и историјског насљеђа Републике Српске, а у зависности од властитих финансијских могућности, завод се бави и евидентирањем, прикупљењем докумантације, документованом процјеном културних и природних добара, те проглашавањем споменика културе Републике Српске. Сва прикупљена документација која се односи на културно и историјско благо Републике Српске, а укључује документе, планове, фотографије, се чува у збиркама завода.[1]

  • Збирка писаних докумената - досијеа
  • Збирка планова - планотека
  • Збирка фототечког материјала - фототека
  • Збирка штампаног материјала - библиотека и хемеротека

Задужења завода

Основни задатак завода је да евидентира, заштити, и води централни регистар културних, историјских и природних споменика Републике Српске на читавој њеној теротирији. Између осталог, завод врши теренско истраживање и процјену стања непокретних архитектонских структура, односно сакралних и других објеката, археолошких налазишта, објеката народног градитељства од културне и историјске вриједности, затим јавних споменика, гробаља, природних богатстава и просторних цјелина од значаја за Републику Српску и њено културно-историјско насљеђе. Завод има задатак да врши промоцију културног, историјског и природног блага и насљеђа Републике Српске.[1]

  • Очување културног и природног насљеђа
  • Заштита културног и природног насљеђа
  • Остале активности

Значајнији пројекти

  • Обнова манастира Гомионица 1994—1996. [1]
  • Обнова улазне куле на тврђави Кастел, Бања Лука 1999. [2]
  • Конструктивна санација и адаптација Цековића куће на Палама 2006. [3]
  • Реконструкција Цркве Светог апостола Павла Петропавловског манастира, Требиње 2006. [4]

Организација завода

Директор завода је Горан Милојевић.[1]

  • Одјељење за заједничке послове
  • Одјељење за конзерваторско - рестаураторске послове
  • Одјељење за заштиту природног насљеђа
  • Одјељење за истраживање, валоризацију и документацију

У саставу главног одјељења које се налази у Бањој Луци, дјелују још двије подручје јединице које су распоређене по територијалном принципу широм Републике Српске:

  • Подручна јединица Пале
  • Подручна јединица Требиње

Историјат

Завод је основан 1976. године у Југославији као регионални завод. Републички ниво и садашњи назив је званично добио одлуком Владе Републике Српске 1995. године.[1]

Види још

Референце

Извори

Спољашње везе