Географија Републике Српске

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Географија Републике Српске
Republika Srpska Topography Map Blank (black borders).svg
Континент Европа
Регион Јужна Европа
Површина 25.053 km² (.)
 — копно %
 — вода %
Границе Федерација Босне и Херцеговине
Република Хрватска
Република Србија
Република Црна Гора
Највиша тачка Маглић
2.386 метар надморске висине

Република Српска се налази на Балканском полуострву (географском региону југоисточне Европе).

Границе Републике Српске[уреди]

Границе Републике Српске су одређене међународно признатом границом према Србији, Црној Гори и Републици Хрватској и међународно признатом међуентитетском границом према Федерацији Босне и Херцеговине. И једна и друга је успостављена без поштовања основних принципа разграничења међу народима (етнички, историјски, природно-географски, функционално-економски, војностратешки и др).

Географске координате крајњих тачака[1]
Страна свијета Сјеверена географска ширина Источна географска ширина Општина Насељено мјесто
Сјевер 45° 16‘ 16° 56‘ Козарска Дубица Средина ријеке Саве- 1 km сјевернозападно од Доње Градине
Југ 42° 33‘ 18° 27‘ Требиње 5 km јужно од насеља Граб
Исток 44° 03‘ 19° 38‘ Братунац 4 km сјевероисточно од мјеста Жлијебац
Запад 44° 57‘ 16° 13‘ Крупа на Уни Караново Брдо код Средњег Бушевића

Рељеф Републике Српске[уреди]

Географске регије Републике Српске[уреди]

Поштански саобраћај у Републици Српској
Нодално функционалне мезорегије Републике Српске[2]

На западу Републике Српске се налази дио Босанске Крајине, односно Бањалучка или Врбаска крајина, а одатле према истоку ка Семберији се простиру Посавина, Требава и Озрен. Иза планине Мајевице оивичена ријекама Савом и Дрином, се простире панонска равничарска област Семберија. Од географске области Семберија ка југозападу у правцу Источног Сарајева се простиру географске области Бирач и Романија (Сарајевско-романијска регија), односно планинске висоравни: Власеничка висораван, Гласиначка висораван и Равна Романија. Од Семберије ка југу Републике Српске у правцу Фоче се простире географска област Доње Подриње, кроз које протиче ријека Дрина. Од Вишеграда према Фочи се простире област Горње Подриње, које је на западу оивичено планином Трескавицом, а на истоку Националним парком Сутјеска. Јужно од планинског превоја Чемерно на истоку, и Калиновика (Загорје) на западу, простире се географска област Источна Херцеговина.

Планине Републике Српске[уреди]

Топографска карта Републике Српске

У геоморфолошком изгледу на простору Републике Српске се смјењују различити облици. У сјеверном перипанонском дијелу брежуљкасти терени изграђени од кенозојских наслага постепено се спуштају у равничарске просторе са алувијалним заравнима и ријечним терасама који уједно чини и најплоднији дио Републике Српске. На том простору издижу се само неколико усамљених планина — Козара, Просара, Мотајица, Вучијак, Озрен и Требава, те крајњи сјевероисточни огранци Мајевице. Према југу равничарски простор преко брежуљкастог терена прелази у планинско подручје које заузима и највећи дио површине Републике Српске. Највећи планински врх у Републици Српској је Маглић, који се налази на 2.386 метара надморске висине на истоименој планини.

Највише планине и планински врхови[1]
Планина Врх Надморска висина (m)
Маглић Маглић 2 386
Волујак Волујак 2 336
Лелија Велика Лелија 2 032
Зеленгора Брегоч 2 015
Клековача Клековача 1 962
Црвањ Зимомор 1 920
Јахорина Огорјелица 1 916
Виторог Велики Виторог 1 906
Бјелашница Бјелашница 1 867
Баба Дјед 1 737
Звијезда Велики Столац 1 673
Романија Велики Лупоглав 1 652
Требевић Требевић 1 627
Јавор Велики Жеп 1 537

Ријеке Републике Српске[уреди]

Највеће ријеке Републике Српске су Сава и Дрина, које припадају црноморском ријечном сливу. Све мање ријеке у Републици Српској, осим оних на подручју Источне Херцеговине, припадају дринском и савском ријечном сливу. Све воде јужно од планинског превоја Чемерно, на подручју Источне Херцеговине припадају јадранском ријечном сливу. Поред Дрине и Саве, веће ријеке у Републици Српској су Врбас, Босна и Требишњица.

Језера Републике Српске[уреди]

Билећко језеро

Највеће језеро Републике Српске је Билећко језеро. Билећко језеро је највеће вјештачко језеро на Балканском полуострву.

Поља Републике Српске[уреди]

Највећа поља на западу Републике Српске су Лијевче поље, Приједорско поље и Кнешпоље.

Крашка поља Републике Српске[уреди]

Крашка поља Републике Српске се налазе у југозападном дијелу, односно у географској регији Источне Херцеговине: Билећко поље, Љубињско поље, Гатачко поље, Дабарско поље, Невесињско поље, Планско поље, Попово поље и Фатничко поље.

Пећине Републике Српске[уреди]

Најдужа пећина Републике Српске са укупном дужином свих подземних канала од 2.800 метара је Велика пећина. Једина пећина у Републици Српској која је оспособљена за туристичке посјете је пећина Орловача у општини Пале. Највећи ледени подземни објекат у Републици Српској је јама Ледана у општини Рибник. Станиште највеће колоније слијепих мишева у Републици Српској се налази у пећини Мишарица код Бањалуке. Једина пећина на територији Републике Српске која се користи као сакрални објакат, односно за службе Српске православне цркве је Павлова пећина.

Национални паркови Републике Српске[уреди]

Република Српска има два национална парка. Национални парк Козара се налази на западу Републике Српске, а национални парк Сутјеска се налази на истоку Републике Српске у Горњем Подрињу. У Националном парку Сутјеска се налази Перућица, једна од посљедњих прашума у Европи.

Пољопривредно земљиште, као један од стратешких потенцијала, представља изузетно релевантан ресурс и у Републици Српској му припада примарно мјесто међу природним потенцијалима њеног развоја. Његова заступљеност у односу на непољопривредна земљишта и структурна искоришћеност је веома различита. Те разлике су резултат припадности појединих пољопривредних површина различитим морфолошким цјелинама.

Укупна површина пољопривредног земљишта у Републици Српској износи 1.250.000 хектара, што у односу на број становништва приближно чини један хектар по становнику, а то је изнад светског просјека. Према томе, пољопривредног земљишта у Републици Српској има довољно, а постоје и реалне могућности добијања и нових површина. Према категоријама искоришћености, највеће површине припадају ораницама и баштама, затим пашњацима, ливадама, воћњацима и најмање рибњацима. Рационалним коришћењем овог стратешки важног потенцијала уз примјену савремених агротехничких мјера и унутрашњим преструктурирањем производње, стварају се услови не само подмиривања сопствених потреба, већ и могућности производње значајних вишкова за тржиште.

Шумски комплекс је одувијек представљао национално богатство и један од основних потенцијала садашњег и будућег привредног развоја Републике Српске. Према апсолутној шумовитости (100.000 ha, или 44% укупне површине) и укупним залихама у нето прирасту дрвне масе, Република Српска заузима значајно мјесто у Европи. Према томе, простор Републике Српске је богат шумама, али оне нису и најбољег квалитета. Лошем квалитету треба додати и веома изражену друштвену (државну) небригу и нерационалан приступ у искориштавању овог важног ресурса. У протеклом периоду велики шумски простори су девастирани и претворени у шикаре и голети. Зато је неопходно мијењати досадашњи начин експлоатације и газдовања у областима шумарства. Изузетна вриједност шумских простора садржана је и у значају његовог екосистема, што само додатно утиче на захтјев што брже промјене односа државе према шумском ресурсу.

Хидро-климатски услови имају значајну и вишеструку улогу у валоризацији привредног и укупног развоја Републике Српске. Климатске одлике су резултат различитих географских фактора који се преплићу на геопростору Републике Српске. То је условило постојање различитих климатских типова и њених варијанти, као што су: умјереноконтинентална, континентална, планинска, жупска и измијењене медитеранске. Таква разноликост климатских услова у основи нуди различите повољности за разноврсну пољопривредну производњу (житарице, воће, поврће, индустријско биље итд). У цјелини посматрано, климатски услови су доста повољни, а одређене неповољне климатске појаве је могуће надокнадити интервенцијом човјека.

Својим елементима клима значајно утиче на хидролошке прилике Републике Српске. Њихов значај се посебно огледа у хидроенергетском, аграрном и туристичком погледу. Ријечни потенцијали нуде велике могућности у производњи хидроенергије, наводњавању обрадивих површина, те у развоју туризма и могућностима пловидбе, што до сада није довољно искоришћено. Окосницу хидропотенцијала чине ријеке Дрина, Требишњица и Врбас са већ постојећим хидроцентралама. Поред четири хидроцентрале, енергетски инфраструктурни систем Републике Српске чине још двије термоцентрале и шест малих индустријских термоелектрана са укупном инсталисаном снагом од око 1.340 MW, што је недовољно за потребе привреде и становништва.

Посебно вриједан хидролошки потенцијал представљају термалне и термално-минералне воде. Бројна истраживања су показала знатна богатства, а највеће је у сјеверном дијелу Републике Српске, и то у зони савског рова. Ови извори се обично налазе на дубинама од 1000 до 3.000 m са температуром између 80° и 150 °C. На бази тих вода већ ради неколико бањско-рекреационих центара, као што је: Бања Врућица, Мљечаница, Лакташи, Слатина, Српске Топлице, Губер и Вилина Влас. Валоризација у пуној мјери овог вида хидролошког потенцијала би требало да услиједи тек у догледно вријеме.

Рудне и минералне сировине су условљене геолошком грађом. С обзиром на врсту и просторни размјештај познатих лежишта минералних сировина, могуће их је груписати на енергетске сировине (мрки угаљ и лигнит): Угљевик, Гацко, Станари, Миљевина; метално-минералне сировине (руда гвожђа, боксита, олова и цинка): Љубија, Омарска, Милићи, околина Мркоњић-Града, Љубиње и Сребреница; неметалне минералне сировине (азбест, магнезит, гипс, мермер, каолин, ватростална и керамичка глина, кварцни пијесак и кречњачки камен): лежишта и локалитети експлоатације су просторно веома раширена.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Република Српска у бројкама Archived 20121016235108 at rzs.rs.ba Error: unknown archive URL, Приступљено 28. 3. 2013.
  2. ^ [[Просторни план Републике Српске]] (PDF). Приступљено 17. 12. 2010.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]