Манастир Добрска Ћелија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta14)
Нема описа измене
Ред 30: Ред 30:
[[Петар II Петровић Његош]] је [[1842]]. године у манастиру у Добрском Селу отворио народну школу, као другу отворену школу у тадашњем делу слободне Црне Гора. Школа је у манастиру радила до 1948. године.
[[Петар II Петровић Његош]] је [[1842]]. године у манастиру у Добрском Селу отворио народну школу, као другу отворену школу у тадашњем делу слободне Црне Гора. Школа је у манастиру радила до 1948. године.


Данас у Ћелији Добрској живе настојатељица мати Олимпијада (Вуковић) и монахиња сестра Христина.
У Ћелији Добрској живеле настојатељица су мати Олимпијада (Вуковић) и монахиња сестра Христина. Олимпијада Вуковић (1935-2019) била је 1993-2019 игуманија овог манастира.<ref>{{cite news |title=Упокојила се у Господу мати Олимпијада (Вуковић) |url=http://spc.rs/sr/upokojila_se_u_gospodu_mati_olimpijada_vukovitsh_igumanija_manastira_tshelija_dobrska |accessdate=30. 7. 2019 |work=СПЦ |date=30. 7. 2019.}}</ref>


== Види још ==
== Види још ==

Верзија на датум 30. јул 2019. у 12:50

Манастир Добрска Ћелија
Основни подаци
ЈурисдикцијаМитрополија црногорско-приморска
Српска православна црква
Оснивање15. вијек
ОснивачИван Црнојевић
МестоДобрско Село
Држава Црна Гора

Манастир Добрска Ћелија припада Митрополији црногорско-приморској Српске православне цркве. Налази се у Добрском Селу, у близини Цетиња, у пространој и дубокој ували између брда Добрштака, Вртијељка и Цеклинштака.[1]

Историја

У 15. вијеку село се помиње под именом Добро, а понегде и Горње Добро. Стари назив село је добило због плодног земљишта, а данашњи због положаја кућа које су до брда. Манастир је саграђен у време Ивана Црнојевића, у 15. веку и сматра се да је био метох Цетињског манастира. Сам назив манастира говори да је на том месту првобитно била испосница.

У манастиру је живео црногорски владика Сава Очинић у доба када је разрушен стари Цетињски манастир. Владика Сава је сахрањен испред манастирске цркве где се и данас налази његова гробница.

Манастирска црква

Манастирска црква посвећена је Успењу Пресвете Богородице и у народу је називају још Црква Свете Госпође.[2] Грађена је као једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом, једноделним звоником на преслицу и тремом.

На западну фасаду се наслања пространи трем, који носе два озидана масивна стуба и два дрвена. Стране трема имају делимично подигнуте зидове који стварају неку врсту камене клупе који се продужава и уз западну фасаду цркве. Конструкција трема је од дрвета, а поплочан је каменим плочама. Унутрашњост цркве је засведена полуоблнчастим сводом, ојачаним са два попречно постављена лука. Под је од камених плоча.

Иконе на иконостасу су новијег датума и рад су игуманије манастира Брчели, мати Еликониде. У цркви се чува делић моштију Светог Агатоника.

Конак

Манастирски конак представља посебну архитектонску вредност са приземљем грађеним у виду низа лукова, од фино тесаног камена. Конак представља један од најлепших и најбоље очуваних примера народног градитељства у склопу сакралног комплекса.

Петар II Петровић Његош је 1842. године у манастиру у Добрском Селу отворио народну школу, као другу отворену школу у тадашњем делу слободне Црне Гора. Школа је у манастиру радила до 1948. године.

У Ћелији Добрској живеле настојатељица су мати Олимпијада (Вуковић) и монахиња сестра Христина. Олимпијада Вуковић (1935-2019) била је 1993-2019 игуманија овог манастира.[3]

Види још

Извори

Спољашње везе