Манастир Добрићево — разлика између измена

Манастир Добрићево
Манастир Добрићево
Основни подаци
Јурисдикција	Српска православна црква
Епархија	Епархија захумско-херцеговачка и приморска
Оснивање	1232
Оснивач	Растко
Посвећен	Ваведење
Локација
Место	Орах (Билећа)
Држава	Босна и Херцеговина; (Република Српска)
Координате	42° 49′ 04.1″ N 18° 24′ 47.9″ E / 42.817806° С; 18.413306° И
	Манастир Добрићево Манастир Добрићево на карти Босне и Херцеговине

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 19. март 2024. у 16:16

Манастир Добрићево је манастир Владичанства захумско-херцеговачког и приморског Српске православне цркве који се налази у селу Орах, на 12 км од Билеће, општина Билећа. Манастир је саграђен у првој половини 13. вијека.^[1]

Старјешине манастира Добрићева били су: Воскресија Станојевић (1955—1986), Симеон Биберџић (1993—2009), Текла Даскалаки (2009—данас).^{[тражи се извор]}

Положај и прошлост

Манастир Добрићево се налази са лијеве стране магистралног пута Билећа-Требиње, око 12 км јужно од Билеће. Првобитно се налазио покрај саме ријеке Требишњице у Добрићевском селу. Подигнут је на темељима ранохришћанске базилике, према манастриском печату из 1232. године.^[2] Године 1965. је услијед изградње бране Грнчарево, у оно вријеме скупим и веома сложеним конзерваторским захватом манастир пренесен на садашњу локацију^[3]. Преношење је извршено у оквиру пројекта спасавања споменика културе и уметности из потопљеног подручја ријеке Требишњице, који су остварили стручњаци Завода за заштиту споменика СР БиХ и Станфорд свеучилишта из Лос Анђелеса (САД). Поред цркве на ново мјесто су пренесени и њеке помоћне манастирске грађевине, гробови са споменицима, као и Црква Св. Николе са Нистихаља, која се данас уклапа у јединствену градитељску цјелину манастира Добрићево.

Манастир је изграђен у првој половини 13. вијека на темељима раније ранохриншћанске базилике. Градњу манастира Добрићево предање везује за Немањиће и за цара Константина и његову мајку Јелену. Најстарија сачувана повеља о манастиру потиче из средине 17. вијека.

Страдање

Манастир Добрићево је опљачкан 1549. и 1680. године, а унутрашњост манастира је два пута спаљивана 1672. и 1914. године. Животопис је доста страдао када су Аустријанци запалили цркву 1914. године.

У 19. вијеку манастир су опсједали мјесне муслиманске кабадахије. Муслимани Корјенићи су пљачкали и убијали по свом нахођењу. Муса Шеовић је радо долазио са својим Корјенићима и пријетио иноцима. Једном приликом скинуо је са себе ђечерму оковану сребром (токе), и окачио је на царске двери олтара. Рекао је да ће одсјећи главу оном ко скине ћечерму. Када је чуо за то неки Мијајло Анђелић, дошао је у манастир са својим друштвом и скинуо са царских двери одјевни приједмет и бацио га Шеовићу. Када је видио Муса да је више хришћана него његових изјавио је да је он те токе донио манастирској цркви на дар. Да није било Анђелића иноци би пострадали. Касније, године 1856. усред дана Шеовић је из објести убио инока тог манастира свјештеноинока Спиридона.^[4]

Храм

Манастирска црква посвећена Ваведењу Пресвете Богородице изграђена је од мјесног камена кречњака. Посебно је занимљив за проучавање прошлости градитељства, јер сликовито илуструје преплијетање двије врсте градње: рашку у основи цркве и готску у надградњи, насталих под утјецајем рашке градитељске школе и дубровачке закашњеле готике. Садашњи животопис у храму је радило више мајстора. Мајстор Георгије Митрофановић је крајем 16. вијека и почетком 17. вијека преко старијих стјенописа осликао зидове манастира. Према сачуваним записима, манастирске стјенописе је осликавао и мајстор Теодосије. Садашњи црквени иконостас је 1745. године осликао живописац Рафаило Димитријевић из Рисна.^[5] Прилоком премјештања манастира 1965. године, испод слоја стјенописа су пронађени остаци старијих стјенописа. Повјесничари умјетности сматрају да манастирски стјенописи представљају најљепшу цјелину српског живописа тога времена. У манастиру се чувају свете мошти, рука непознатог свјетитеља окована у позлаћену сребрну наруквицу из једне цјелине.

Слике

Види још

Извори

^ Епархија захумско-херцеговачка: Манастир Добрићево (језик: српски)
^ Нинковић, Леонтије (1908). Монографија манастира Добрићево. Мостар. стр. 4.
^ Радио-телевизија Републике Српске: Манастир Добрићево, април 2011.^{[мртва веза]} (језик: српски)
^ "Србски дневник", Нови Сад 1857. године
^ [https://www.rastko.rs/rastko-bl/umetnost/likovne/srakic-ikone/srakic-ikone_bih.html Иконе Босне и Херцеговине (16-19. вијек)]. rastko.rs

Спољашње везе

Туристичка организација Републике Српске: Манастир Добрићево^{[мртва веза]}
Туризам Републике Српске: Манастир Добрићево Архивирано на сајту Wayback Machine (18. септембар 2020)
Знање: Манастир Добрићево
Портал Републике Српске: Манастир Добрићево
Епархија захумско-херцеговачка: Манастир Добрићево
Епархија захумско-херцеговачка
Манастири Требиња
Измештено и потопљено благо манастира Добрићево у Херцеговини, приступљено 9. августа 2018.
[1] Архивирано на сајту Wayback Machine (6. април 2019)
[2]
[3]

[Епархија_захумско-херцеговачка:_Манастир_Добрићево-1] Епархија захумско-херцеговачка: Манастир Добрићево (језик: српски)

[2] Нинковић, Леонтије (1908). Монографија манастира Добрићево. Мостар. стр. 4.

[РТРС:_Манастир_Добрићево-3] Радио-телевизија Републике Српске: Манастир Добрићево, април 2011.^{[мртва веза]} (језик: српски)

[4] "Србски дневник", Нови Сад 1857. године

[5] [https://www.rastko.rs/rastko-bl/umetnost/likovne/srakic-ikone/srakic-ikone_bih.html Иконе Босне и Херцеговине (16-19. вијек)]. rastko.rs

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

@@ Ред 16: / Ред 16: @@
 | longd = 18  | longm = 24 | longs = 47.9 | longEW = E
 }}
-'''Манастир Добрићево''' је [[манастир]] [[Епархија захумско-херцеговачка и приморска|Епархије захумско-херцеговачка и приморске]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] који се налази у селу [[Орах (Билећа)|Орах]], на 12 km од [[Билећа|Билеће]], [[општина Билећа]]. Манастир је саграђен у првој половини [[13. вијек]]а.<ref name="Епархија захумско-херцеговачка: Манастир Добрићево">[http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/?q=node/400 Епархија захумско-херцеговачка: Манастир Добрићево] {{ср}}</ref>
+'''Манастир Добрићево''' је [[манастир]] [[Епархија захумско-херцеговачка и приморска|Владичанства захумско-херцеговачког и приморског]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] који се налази у селу [[Орах (Билећа)|Орах]], на 12 км од [[Билећа|Билеће]], [[општина Билећа]]. Манастир је саграђен у првој половини [[13. вијек]]а.<ref name="Епархија захумско-херцеговачка: Манастир Добрићево">[http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/?q=node/400 Епархија захумско-херцеговачка: Манастир Добрићево] {{ср}}</ref>
-Старешине манастира Добрићева били су: Воскресија Станојевић (1955—1986), Симеон Биберџић (1993—2009), Текла Даскалаки (2009—данас).{{citation needed|date=}}
+Старјешине манастира Добрићева били су: Воскресија Станојевић (1955—1986), Симеон Биберџић (1993—2009), Текла Даскалаки (2009—данас).{{citation needed|date=}}
 == Положај и прошлост ==
-Манастир Добрићево се налази са леве стране магистралног пута Билећа-Требиње, око 12 км јужно од Билеће. Првобитно се налазио покрај саме реке Требишњице у Добрићевском селу. Подигнут је на темељима ранохришћанске базилике, према манастриском печату из 1232. године.<ref>{{Cite book|title=Монографија манастира Добрићево|last=Нинковић|first=Леонтије|year=1908|location=Мостар|pages=4}}</ref> Године  [[1965]]. је услед изградње бране Грнчарево, у оно време скупим и веома сложеним конзерваторским захватом манастир пренесен на садашњу локацију<ref name="РТРС: Манастир Добрићево">[http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=16398&x=1 Радио-телевизија Републике Српске: Манастир Добрићево, април 2011.]{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} {{ср}}</ref>. Преношење је извршено у оквиру пројекта спасавања споменика културе и уметности из потопљеног подручја реке Требишњице, који су реализовали стручњаци Завода за заштиту споменика СР БиХ и Станфорд универзитета из Лос Анђелеса (САД). Поред цркве на нову локацију се пренесени и неки помоћни манастирски објекти, гробови са споменицима, као и Црква Св. Николе са Нистихаља, која се данас уклапа у јединствен архитектонски комплекс манастира Добрићево.
+Манастир Добрићево се налази са лијеве стране магистралног пута Билећа-Требиње, око 12 км јужно од Билеће. Првобитно се налазио покрај саме ријеке Требишњице у Добрићевском селу. Подигнут је на темељима ранохришћанске базилике, према манастриском печату из 1232. године.<ref>{{Cite book|title=Монографија манастира Добрићево|last=Нинковић|first=Леонтије|year=1908|location=Мостар|pages=4}}</ref> Године  [[1965]]. је услијед изградње бране Грнчарево, у оно вријеме скупим и веома сложеним конзерваторским захватом манастир пренесен на садашњу локацију<ref name="РТРС: Манастир Добрићево">[http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=16398&x=1 Радио-телевизија Републике Српске: Манастир Добрићево, април 2011.]{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} {{ср}}</ref>. Преношење је извршено у оквиру пројекта спасавања споменика културе и уметности из потопљеног подручја ријеке Требишњице, који су остварили стручњаци Завода за заштиту споменика СР БиХ и Станфорд свеучилишта из Лос Анђелеса (САД). Поред цркве на ново мјесто су пренесени и њеке помоћне манастирске грађевине, гробови са споменицима, као и Црква Св. Николе са Нистихаља, која се данас уклапа у јединствену градитељску цјелину манастира Добрићево.
-Манастир је изграђен у првој половини 13. вијека на темељима раније ранохриншћанске [[базилика|базилике]]. Градњу манастира Добрићево предање везује за [[Немањићи|Немањиће]] и за цара Константина и његову мајку Јелену. Најстарији сачувани документ о манастиру потиче из средине 17. вијека.
+Манастир је изграђен у првој половини 13. вијека на темељима раније ранохриншћанске [[базилика|базилике]]. Градњу манастира Добрићево предање везује за [[Немањићи|Немањиће]] и за цара Константина и његову мајку Јелену. Најстарија сачувана повеља о манастиру потиче из средине 17. вијека.
 == Страдање ==
 Манастир Добрићево је опљачкан [[1549]]. и [[1680]]. године, а унутрашњост манастира је два пута спаљивана [[1672]]. и [[1914]]. године. Животопис је доста страдао када су Аустријанци запалили цркву [[1914]]. године.
-У 19. вијеку манастир су опсједали мјесне муслиманске кабадахије. Муслимани Корјенићи су пљачкали и убијали по свом нахођењу. Муса Шеовић је радо долазио са својим Корјенићима и пријетио иноцимаа. Једном приликом скинуо је са себе ђечерму оковану сребром (токе), и окачио је на царске двери олтара. Рекао је да ће одсјећи главу оном ко скине ћечерму. Када је чуо за то неки Мијајло Анђелић, дошао је у манастир са својим друштвом и скинуо са царских двери одјевни предмет и бацио га Шеовићу. Када је видио Муса да је више хришћана него његових изјавио је да је он те токе донио манастирској цркви на дар. Да није било Анђелића иноци би пострадали. Касније, године 1856. усред дана Шеовић је из објести убио инока тог манастира свештеноинока Спиридона.<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1857. године</ref>
+У 19. вијеку манастир су опсједали мјесне муслиманске кабадахије. Муслимани Корјенићи су пљачкали и убијали по свом нахођењу. Муса Шеовић је радо долазио са својим Корјенићима и пријетио иноцима. Једном приликом скинуо је са себе ђечерму оковану сребром (токе), и окачио је на царске двери олтара. Рекао је да ће одсјећи главу оном ко скине ћечерму. Када је чуо за то неки Мијајло Анђелић, дошао је у манастир са својим друштвом и скинуо са царских двери одјевни приједмет и бацио га Шеовићу. Када је видио Муса да је више хришћана него његових изјавио је да је он те токе донио манастирској цркви на дар. Да није било Анђелића иноци би пострадали. Касније, године 1856. усред дана Шеовић је из објести убио инока тог манастира свјештеноинока Спиридона.<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1857. године</ref>
 == Храм ==
-[[Манастир]]ска [[Црква (грађевина)|црква]] посвећена [[Ваведење пресвете Богородице|Ваведењу Пресвете Богородице]] изграђена је од мјесног [[камен]]а [[кречњак]]а. Посебно је интересантна за проучавање историје архитектуре, јер сликовито илуструје преплитање два стила: рашког у основи цркве и готског у надградњи, насталих под утицајем рашке архитектонске школе и дубровачке закашњеле готике. Садашњи [[Живопис|животопис]] у [[храм]]у је радило више мајстора. Мајстор [[Георгије Митрофановић]] је крајем [[16. вијек]]а и почетком [[17. вијек]]а преко старијих [[фреска|стјенописа]] осликао зидове манастира. Према сачуваним записима, манастирске стјенописе је осликавао и мајстор Теодосије. Садашњи црквени [[иконостас]] је [[1745]]. године осликао зограф [[Иконописна школа Рафаиловић-Димитријевић|Рафаило Димитријевић]] из Рисна.<ref>[https://www.rastko.rs/rastko-bl/umetnost/likovne/srakic-ikone/srakic-ikone_bih.html Иконе Босне и Херцеговине
+[[Манастир]]ска [[Црква (грађевина)|црква]] посвећена [[Ваведење пресвете Богородице|Ваведењу Пресвете Богородице]] изграђена је од мјесног [[камен]]а [[кречњак]]а. Посебно је занимљив за проучавање прошлости градитељства, јер сликовито илуструје преплијетање двије врсте градње: рашку у основи цркве и готску у надградњи, насталих под утјецајем рашке градитељске школе и дубровачке закашњеле готике. Садашњи [[Живопис|животопис]] у [[храм]]у је радило више мајстора. Мајстор [[Георгије Митрофановић]] је крајем [[16. вијек]]а и почетком [[17. вијек]]а преко старијих [[фреска|стјенописа]] осликао зидове манастира. Према сачуваним записима, манастирске стјенописе је осликавао и мајстор Теодосије. Садашњи црквени [[иконостас]] је [[1745]]. године осликао живописац [[Иконописна школа Рафаиловић-Димитријевић|Рафаило Димитријевић]] из Рисна.<ref>[https://www.rastko.rs/rastko-bl/umetnost/likovne/srakic-ikone/srakic-ikone_bih.html Иконе Босне и Херцеговине
-(16-19. вијек)]. rastko.rs</ref> Прилоком премјештања манастира [[1965]]. године, испод слоја стјенописа су пронађени остаци старијих стјенописа. Повјесничари умјетности сматрају да манастирски стјенописи представљају најљепшу цјелину српског живописа тога времена. У манастиру се чувају свете [[мошти]], рука непознатог светитеља окована у позлаћену сребрну наруквицу из једног комада.
+(16-19. вијек)]. rastko.rs</ref> Прилоком премјештања манастира [[1965]]. године, испод слоја стјенописа су пронађени остаци старијих стјенописа. Повјесничари умјетности сматрају да манастирски стјенописи представљају најљепшу цјелину српског живописа тога времена. У манастиру се чувају свете [[мошти]], рука непознатог свјетитеља окована у позлаћену сребрну наруквицу из једне цјелине.
-== Галерија ==
+== Слике ==
 <gallery>
 Manastir Dobrićevo 2.jpg