Рибник (Јагодина)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Рибник
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПоморавски
ГрадЈагодина
Становништво
 — 2011.Пад 287
Географске карактеристике
Координате44°00′34″ СГШ; 21°13′20″ ИГД / 44.0095° СГШ; 21.222166° ИГД / 44.0095; 21.222166Координате: 44°00′34″ СГШ; 21°13′20″ ИГД / 44.0095° СГШ; 21.222166° ИГД / 44.0095; 21.222166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина107 м
Рибник на мапи Србије
Рибник
Рибник
Рибник на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број035
Регистарска ознакаJA

Рибник је насељено место града Јагодине у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 287 становника. Село је у равници испод омање косе, слично положају као и Буковче. Железничка пруга Јагодина-Београд пролази поред села. Кроз село протичу Дубоки Поток и Мишковицки Поток, којима је извор више села у пољани Крстопут. Има неколико извора пијаће воде од којих су најпознатији: Мишковицки Кладенац, Јеленин Кладенац, Стојков Кладенац и Чесма. Село је средње збијености. Име је добило по неком рибнику који је ту некада био. Не зна се поуздано када је село постало. Постоји предање да је некада било на Караули, па се отуда поместило, да би било даље од Цариградског пута.

Овде се налазе Запис Јовановића храст (Рибник), Запис Тасића храст (Рибник) и Запис липа (Рибник).

Историја[уреди | уреди извор]

До Другог српског устанка Рибник се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Рибник улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

У време кметства, Рибник је увек био у саставу Буковачке општине. Ово село почиње да се поново насељава после Другог српског устанка, а као најстарији родови су Ђерговићи (15 кућа) који су се доселили, око 1770 године и који славе Св. Николу.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Рибник живи 259 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,2 година (42,2 код мушкараца и 45,9 код жена). У насељу има 101 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 451
1953. 494
1961. 476
1971. 451
1981. 433
1991. 394 366
2002. 304 317
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
296 97,36 %
Црногорци
  
6 1,97 %
Украјинци
  
1 0,32 %
непознато
  
1 0,32 %
Рибник у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 11 11 11 12 20 21 19 21 20 22 27 26
Пореске главе* - 17 11 13 20 24 22 24 22 21 22 29
Арачке главе** 18 21 20 25 28 35 31 37 36 46 66 50
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]