Белица (Јагодина)

С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Белица.
Белица
Selo-belica.jpg
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПоморавски
ГрадЈагодина
Становништво
 — 2011.Пад 342
Географске карактеристике
Координате43° 56′ 24″ С; 21° 07′ 20″ И / 43.94° С; 21.122166° И / 43.94; 21.122166Координате: 43° 56′ 24″ С; 21° 07′ 20″ И / 43.94° С; 21.122166° И / 43.94; 21.122166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина195 м
Белица на мапи Србије
Белица
Белица
Белица на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број035
Регистарска ознакаJA

Белица је насељено место града Јагодине у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 342 становника.

Овде се налазе Запис Рацића храст (Белица), Запис Жолетова липа (Белица), Запис крушка у порти (Белица) и Запис Животина липа (Белица).

Географски положај[уреди | уреди извор]

Налази се на 15 km од Јагодине на старом путу за Крагујевац преко Драгоцвета и Сабанте. Река Белица настаје спајањем Бешњаје и Вољавице које извиру у брдима Црног Врха. Протиче кроз Белицу па једна од легенди каже да је село добило име по реци. Корито реке у делу који протиче кроз Белицу поплочано је каменом „белутком“ преко кога тече бисерно чиста вода па то може бити објашњење порекла имена реке и села.

Река Белица је сада у свом горњем току још увек пуна живота. Има поточне мрене, клена и кркуша као и ракова.

Околна мања села су Врба, Слатина, Мишевић, Доњи Мишевић, Лозовик и Старо село.

Археологија[уреди | уреди извор]

У близини села налазе се остаци средњовековног града који се у народу зову „Јеринин град“ или само „град“ а поред њега и темељи неке цркве. Верује се да овај град датира из најранијег периода доласка Словена на Балкан и њихове христијанизације.

Топоними у околини су „Црквина“, „Логор“ и „Јеврејско гробље“. Сељани су раније при обради земље проналазили разне вредне предмете. Сада је та земља запуштена, а сâм „град“ остављен разним „истраживачима“ који се баве пљачком старина.

У долини реке Белице 2012. године пронађени су остаци неолитског насеља старог скоро 8000 година, као и фигура Венере,[1] Немачки стручњаци са Универзитета у Тибингену и Геолошког института у Хајделбергу су потврдили да се ради о најстаријем светилишту у Европи.[2][3]

Историја[уреди | уреди извор]

До Другог српског устанка Белица се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Белица улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Левачкој кнежини[4] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Јосиф Панчић[уреди | уреди извор]

Долазак Јосифа Панчића у Србију везан је за село Белицу.

Четрдесетих година 19. века, Аврам Петронијевић, тадашњи министар иностраних дела Србије, у селу Белици је основао фабрику за производњу стакла. Била је то прва стаклара на Балкану ако не и прво индустријско постројење. У Србији наравно није било мајстора који знају овај занат те је он довео мајсторе стакларе из Чешке. Дошли су са својим породицама и населили се око фабрике. На месту где је била стаклара сада је њива али земља светлуца од остатака стакла а у старим домаћинствима је могуће наћи очуване предмете произведене у тој стаклари. Има их и у Завичајном музеју у Јагодини.

Неко време по доласку Чеха почели су да оболевају од неке болести па и да им деца умиру. Уплашен да га не напусте мајстори, Аврам Петронијевић је писао Вуку Караџићу у Беч и молио га да му нађе неког лекара који би дошао у Белицу како би лечио његове раднике.

Вук је познавао Јосипа Панчића који је у то време завршио медицину. Пристао је да дође у Србију јер је био без посла. Зграда у центру Белице коју мештани зову „Стара школа“ и у којој је била његова ординација кад је стигао у Србију постоји и данас.

Демографија[уреди | уреди извор]

Данас село има стотинак углавном старачких домаћинстава која живе од земљорадње.

У насељу Белица живи 339 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,2 година (47,1 код мушкараца и 53,5 код жена). У насељу има 131 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 767
1953. 796
1961. 769
1971. 662
1981. 591
1991. 453 445
2002. 393 399
Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Срби
  
 388 98,72%
Роми
  
 2 0,50%
Хрвати
  
 1 0,25%
непознато
  
 2 0,50%
Белица у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[4]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 23 25 25 26 26 26 25 26 27 26 28 29
Пореске главе* - 30 33 32 32 31 33 33 32 30 31 32
Арачке главе** 59 66 66 68 69 70 72 73 81 80 76 78
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година


Становништво према полу и старости[7]
м
ж
? 1
  
  
 3
80+ 7
  
  
 8
75—79 14
  
  
 29
70—74 25
  
  
 23
65—69 19
  
  
 24
60—64 10
  
  
 10
55—59 5
  
  
 12
50—54 16
  
  
 9
45—49 19
  
  
 10
40—44 12
  
  
 11
35—39 11
  
  
 12
30—34 8
  
  
 3
25—29 10
  
  
 11
20—24 9
  
  
 5
15—19 10
  
  
 4
10—14 3
  
  
 6
5—9 9
  
  
 9
0—4 12
  
  
 4
Просек : 47,1 53,5
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 136 147 174 172 161 143 131
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 26 40 24 15 11 8 4 3 0 0 3,00
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 176 42 111 13 6 4
Женски 174 15 111 47 0 1
УКУПНО 350 57 222 60 6 5
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 83 47 0 0 14
Женски 54 38 0 0 1
УКУПНО 137 85 0 0 15
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 2 4 4 1 8
Женски 0 0 4 0 2
УКУПНО 2 4 8 1 10
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 1 1 1 0 0
Женски 0 1 0 5 1
УКУПНО 1 2 1 5 1
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 0
Женски 2 0 0 0
УКУПНО 2 0 0 0

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Пронађена Јагодинска Венера („Ало“, 6. новембар 2012)[мртва веза]
  2. ^ Јагодина: Фигуре старе 8000 година („Вечерње новости“, 25. фебруар 2013)
  3. ^ На фигуринама из Белице пронађен код из каменог доба (Б92, 10. март 2019)
  4. ^ а б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Белица_(Јагодина)&oldid=22671452”