Савез удружења бораца Народноослободилачких ратова Србије
Савез удружења бораца Народноослободилачких ратова Србије Скраћени назив: СУБНОР Србије | |
---|---|
Мото | Смрт фашизму — слобода народу |
Датум оснивања | 9. мај 1948. |
Метод деловања | удружење грађана |
Локација | Република Србија |
Седиште | Савски трг број 9/IV, 11000 Београд Телефон: 011/6643-775 Fax: 011/6645-929 mail: info@subnor.org.rs |
Подручје деловања | друштвено-политичка организација |
Службени језици | српски |
Председник | Видосав Ковачевић |
Заменик председника | Бора Ерцеговац |
Генерални секретар | Милош Богићевић |
Веб-сајт | www.subnor.org.rs |
Савез удружења бораца Народноослободилачких ратова Србије (скраћено: СУБНОР Србије) је друштвено-политичка и антифашистичка организација у Републици Србији која окупља бивше борце и учеснике Народноослободилачког рата (НОР-а), од 1941. до 1945. године, ратне војне инвалиде, потомке учесника и поштоваоце НОР-а. Такође ова организација се бави очувањем тековина НОР-а, као и материјалним обезбеђењем бивших учесника, посебно инвалида, као и њихових породица.
О организацији
[уреди | уреди извор]Основан је 1948. године и у периоду до 2006. године организација је деловала у оквиру Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије / Србије и Црне Горе, самостална је од 2006. године након проглашења независности Црне Горе. У периоду до 1990. године, током постојања Социјалистичке Републике Србије, СУБНОР је био једна од неколико постојећих друштвено-политичка организација у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији.
Савез удружења бораца Народноослободилачких ратова Србије обележава значајне датуме и за чланове има активна војна лица, ратне ветеране и њихове потомке из ослободилачких Балканских ратова, Првог светског рата, Другог светског рата, грађанског рата у СФРЈ од 1991. до 1992. године односно припаднике Југословенске народне армије (ЈНА) и припаднике Војске Југославије / Војске Србије и Црне Горе који су се борили против Агресије НАТО-а на Савезну Републику Југославију 1999. и током Сукоба на југу Србије (1999—2001).
Савез удружења бораца Народноослободилачких ратова Србије данас броји око 135.000 активних чланова удружења[1], СУБНОР Србије је нестраначка организација која има чланове из свих политичких странака у Републици Србији који признају антифашистичка залагања СУБНОР-а Србије.
СУБНОР Србије је пуноправни међународни члан Светске федерације бивших бораца (РМАС), Међународне организације покрета отпора (Р1В) и сарађује са организацијама ратних ветерана у четрдесетак земаља. Сваке године СУБНОР Србије одржава свечане академије, посебно у већим градовима, уз учешће бораца и грађана, пријатеља и симпатизера НОБ–а.
На скупштини одржаној 18. јуна 2020. године промењен је досадашњи назив организације (Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Србије) и усвојен је нови назив организације који гласи: Савез удружења бораца Народноослободилачких ратова Србије.
Деловање
[уреди | уреди извор]СУБНОР се оштро против и рехабилитацији квислинга и колаборациониста из Другог светског рата који су осуђени за сарадњу са окупационим властима у Србији и Југославији. Такође противи се свакој врсти ревизије историје и поништавања улоге и значаја победничке антихитлеровске коалиције и оживљавању неофашизма.
Председници СУБНОР Србије
[уреди | уреди извор]У периоду од 1948. до данас функција председника Главног одбора, односно Републичког одбора СУБНОР-а вршили су:
- Душан Петровић Шане од 9. маја 1948. до 26. априла 1962.
- Воја Лековић од 26. априла 1962. до 21. јуна 1963.
- Раја Недељковић од 21. јуна 1963. до 25. априла 1969.
- Милија Радовановић од 25. априла 1969. до 24. маја 1974.
- Момчило Дугалић од 24. маја 1974. до 18. маја 1978.
- Драгољуб Петровић Раде од 18. маја 1978. до 1980.
- Радисав Недељковић, од 24. децембар 1980. до 1982.
- Милева Лула Планојевић од 22. априла 1982. до26. маја 1983.
- Урош Бајић, од 26. маја 1983. до 21. маја 1985.
- Бранислав Стојановић Јанко од 21. маја 1985. до 29. априла 1986.
- Александар Јанић од 29. априла 1986. до 1988.
- Славко Поповић од 20. маја 1988. до 1989.
- Михаило Швабић од 1989. до 1992.
- Милисав Лукић од 1992. до 2000.
- Славко Поповић од 2000. до 2010.
- Миодраг Зечевић од 2010. до 2. фебруара 2015.
- Душан Чукић од 2015. до 18. јуна 2020.
- Видосав Ковачевић од 18. јуна 2020.
Награде и признања
[уреди | уреди извор]СУБНОР Србије је председник Републике Србије 2018. године одликовао Сретењским орденом поводом седам деценија постојања и очувања антифашизма.
Влада Републике Србије је, преко надлежног Министарства, СУБНОР Србије наградила 2016. године Златном плакетом Српски ратник за успешно представљање Републике Србије на међународним антифашистичким форумима и манифестацијама.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Стара чланска карта СУБНОР Србије -
Нова чланска карта СУБНОР Србије
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.
- Војна енциклопедија. Београд 1975. година
- Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941-1945 (први том). „Народна књига“ Београд и „Партизанска књига“ Љубљана, 1980. година.