Народна странка (Србија)

Народна странка
Народна странка
Председник	Владимир Гајић
Генерални секретар	Ања Јевић
председник Извршног одбора	Никола Драговић
Потпредседници	др Александар Радојевић, Стефан Јовановић, Јовица Тодоровић, Небојша Богдановић, Александар Марковић
Оснивачи	Вук Јеремић; Мирослав Алексић;
Основана	22. октобар 2017.; пре 8 година
Седиште	Његошева 76, Београд
Омладински огранак	Клуб омладине
Идеологија	либерални конзервативизам грађански национализам монархизам евроскептицизам
Политичка позиција	десни центар
Религија	православље
Крсна слава	Св. Василије Острошки
Боје	плава; црвена;
Слоган	„Држимо реч”
Народна скупштина	0 / 250
Скупштина АП Војводине	0 / 120
Скупштина града Београда	0 / 110
Застава странке
Веб-сајт
	www.narodna.org.rs

Народна странка (НС) је конзервативна политичка странка десног центра у Србији. Председник Народне странке је Владимир Гајић, угледни београдски адвокат и члан Крунског кабинета Краљевске породице Србије. Основана је и уписана у Регистар политичких организација у Београду, октобра 2017. године, након што је Мирослав Алексић уступио свој Народни покрет Србије.

Историја

Оснивање

Оснивачка скупштина Народне странке одржана је 22. октобра 2017, а за председника изабран је Вук Јеремић, бивши председник Генералне скупштине Организације уједињених нација (2012—2013) и бивши министар спољних послова Републике Србије (2007—2012), за потпредседнике изабрани су Мирослав Алексић (први потпредседник) , Санда Рашковић Ивић, Здравко Понош, Синиша Ковачевић, Светозар Чиплић и Никола Јовановић. Чланови Народне странке, удружили су се са вером и убеђењем у могућност промена, у снагу и потенцијал Србије да се усправи и превазиђе проблеме са којима се суочава, да својим ангажовањем допринесу стварању нове политичке снаге и организације.^[1]

Идеологија и политичка платформа

Народна странка у својим програмским документима наводи да баштини националне и демократске вредности. У документу усвојеном на 4. редовној скупштини 22. октобра 2023. године, под називом „Проглас о српском питању у 21. веку“, истиче се потреба за израдом дугорочног плана за будућност српског народа и дефинисањем државне политике која би Србију, у дужем временском периоду, усмеравала ка развијеним европским државама.

Народна странка je 2023.године заузела политички став којим се доводи у питање чланство Србје у ЕУ уколико де факто или де јуре признање лажне државе Косово буде услов за европске интеграције. Народна странка се оштро противи Бриселским споразумима за које сматра да су неуставни ни да Србија треба да их напусти, као што се оштро противи прииимени и имплементацији тзв Шолц-Макроновог плана и Охридског имплементационог усменог спораума. Народна странка сматра да се Србија мора придржавати Дејтонског споразума којим се штите права српског народа у Босни и Херцеговини, као и РЕзолуције СБ уН 1244 која штити териоријални интегритет Републикe Србије. Наpoдна странка подржава политику војне неутралости Србије и увођење обавезног војног рока у трајању од најмање шест месеци.

Народна странка сматра да је Срији потребна уставна реформа у области политичког система и правосуђа, а такође и промена изборног система и успостављање мешовитог пропорцијално ввћинског иборног система на националном ниову и већинског изборног система у локалној самопурави.

У оквиру програмских циљева, Народна странка предлаже израду платформе „Српско питање у 21. веку“, као надстраначке активности усмерене на дефинисање стратешких циљева државне и националне политике, као и начина њиховог остварења. Према наводима странке, ова платформа би требало да окупи политичке и друге организације које се залажу за национално одговорна, државотворна и демократска опредељења, као и институције и српске интелектуалце из земље и иностранства.

Народна странка као један од основних принципа наводи да Република Србија треба да буде демократска и суверена држава заснована на правној држави и владавини права. Странка истиче значај јачања демократије, независности судства и тужилаштва, као и институција, уз заштиту слободе појединца и медија. У програмским документима се наводи и да грађанима треба омогућити да се демократски изјасне о облику владавине (република или монархија), истичући национални и међународни значај континуитета монархије, као и о државном и територијалном уређењу, по потреби и кроз Уставотворну скупштину.

Као приоритет државне политике, Народна странка истиче заштиту територијалне целовитости Србије и интереса српског народа. У документима се наглашава да Косово и Метохија треба да остану неотуђиви део Србије у складу са постојећим одредбама Устава, као и да је потребно уредити принципе суштинске аутономије за Косово и Метохију који би били обавезујући за државне органе.

Народна странка се у програмским документима залаже за политичку и војну неутралност Србије. Наводи се да Србија не треба да уводи санкције другим државама осим у случајевима када су одобрене од стране Савета безбедности УН. Народна странка подржава политику војне неутралости Србије и увођење обавезног војног рока у трајању од најмање шест месеци.

У области економске политике, Народна странка у својим документима истиче потребу за јачањем привреде кроз веће јавне и приватне инвестиције у инфраструктуру, подршку пољопривреди, мере енергетске ефикасности, развој приватног сектора и подстицање предузетништва, као и ревитализацију државне имовине. Такође се наводи иницијатива за друштвени договор о Стратегији развоја Србије за 21. век.

Народна странка се залаже за деполитизацију служби безбедности. У програмским ставовима истиче се и захтев за поништење измена и допуна Закона о раду из 2014. године, као и укидање закона којима су умањене пензије. Странка као приоритет наводи стварање услова за запошљавање у Србији и заустављање партијског запошљавања.

У програмским документима Народна странка истиче и залагање за активну популациону политику, укључујући већу подршку породици, нарочито мајкама и младим брачним паровима. Предлаже се проглашење „Деценије породице“ и спровођење десетогодишњег плана мера за повећање наталитета. Наводи се и право на породичан дом као једно од неотуђивих права.

Према наводима странке, Народна странка је у 2025. години покренула народну иницијативу за отварање расправе у Народној скупштини о утврђивању одговорности Врховног јавног тужиоца Загорке Доловац и прикупила преко 32.000 потписа грађана

Програм

Ми, грађани и грађанке Републике Србије, удружени у Народну странку, желимо да покренемо процес темељних промена постојећег система. Вођени визијом, начелима, циљевима и идејама нашег Програма, наступамо са оптимизмом и новом енергијом, одлучни да дамо кључни допринос обнови и препороду свог народа и државе. У остваривању основних програмских циљева Народна странка ће се придржавати свих демократских начела и начела легалитета и легитимитета и учествовати у свим облицима парламентарне и ванпарламентарне борбе, обликовањем воље грађана кроз благовремено заузимање политичких ставова о свим битним питањима јавног живота, праћење рада државних органа, аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе и других носилаца јавних функција, као и кроз сарадњу са домаћим и међународним политичким организацијама истих или сличних програмских циљева.

Основна програмска начела Народне странке:

Спровођење нове и савремене развојне политике
Бескомпромисна борба за социјалну правду, радничка права и боље здравство
Неприкосновеност владавине права и грађанских слобода, као и обнављање демократских институција
Брига за националне интересе, неговање најбољих вредности наше традиције и културе, враћање достојанства народу и држави
Одговорно и домаћинско управљање националним ресурсима, као и пружање активне подршке пољопривреди
Стварање безбедне државе и сигурност за све њене грађане
Повратак слободе мишљења и пристојности у јавни простор, јачање улоге културе и образовања, гарантовање медијских слобода
Изградња достојне позиције за Републику Србију у региону и свету
Темељна измена политичког и изборног система, функционална децентрализација у Републици Србији
Одлучни отклон и примена санкција према појединцима који су злоупотребили јавне функције и државне ресурсе^[2]

Организација

Народна странка је јединствена организација свих чланова заснована на територијалном принципу и која уважава различитост својих делова и чланова. Странком управљају чланови непосредно или преко својих представника у органима странке. Управљање Странком засновано је на начелима демократије и слободе изражавања мишљења, као и одговорности и солидарности у извршавању заједничких одлука.

Органи управљања Народне странке

Скупштина, Главни одбор, Председништво, Колегијум председништва, Председник, Потпредседник, Извршни одбор, Статутарна комисија, Надзорни одбор, Генерални секретар

Тела у организацији Народне странке

Политички савет, Интернационални секретар, Ресорни одбор, Генерални секретаријат, Портпарол, Изборни штаб, Форум жена, Организација младих

Органи Народне странке са ужом територијалном надлежношћу

Скупштина територијалне организације, Месни одбор, Општински одбор, Градски одбор, Покрајински одбор, Извршни одбор покрајинског и градског одбора

Резултати на парламентарним и председничким изборима

Народна скупштина Републике Србије
Избори	Коалиција	# гласова	% од важећих	# посланика	Влада
2020.	Савез за Србију	бојкот		0 / 250	ван парламента
2022.	Уједињена Србија	520.469	14,09%	12 / 250	опозиција
2023.	-	33.388	0,90%	0 / 250	ван парламента

Скупштина Црне Горе
Година	Вођа	Гласови	% од важећих	Мандати	Промена	Коалиција	Статус
2020	Вук Јеремић	133.261	32,55%	0 / 81	1	ЗБЦГ

Симболи

Странка има знак и заставу. Знак Странке је стилизовани знак одобравања чији је доњи крак плаве боје, а горњи крак црвене боје. Страначка слава обележава се 12. маја — Свети Василије Острошки.

Види још

Референце

^ „Jeremić izabran za predsednika Narodne stranke”. 22. 10. 2017.
^ „Програм Народне странке”. 22. 10. 2017. Архивирано из оригинала 14. 05. 2023. г. Приступљено 06. 11. 2021.

Спољашње везе

Званични веб-сајт
Програм Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (7. јануар 2018)
Фејсбук
Твитер
Јутјуб
Инстаграм

[1] „Jeremić izabran za predsednika Narodne stranke”. 22. 10. 2017.

[2] „Програм Народне странке”. 22. 10. 2017. Архивирано из оригинала 14. 05. 2023. г. Приступљено 06. 11. 2021.

[1]

[2]