Саобраћај у Шведској

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Саобраћај Шведске)
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јединствене станице Стокхолмског метроа
Карта главних пруга у Шведској

Шведска је за европске услове велика и ретко насељена земља (око 20 ст./км²). Ово се одражава и на њен саобраћај - већи значај ваздушног саобраћаја, мање ауто-путева. Шведска има и више великих језера, а земља има и дугачку морску обалу, па је водни саобраћај развијен. Захваљујући високој развијености земља је успела да превазиђе многе тешкоће на пољу саобраћаја.

Шведска има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај. Највећи саобраћајни чвор је главни град, Стокхолм.

Железнички саобраћај[уреди]

Главна железничка станица у Гетеборгу

Државно предузеће за железницу су "Државне железнице".

По подацима из 1998. године укупна дужина железничке мреже у Шведској је 12.821 km стандардне ширине колосека колосека (1435 mm). Од тога под управом државних железница је 9.227 km, док је остатак од 3.5934 km у приватном власништву. Електрификовано је 7.918 km, а 1.152 km су железнице дуплог колосека. Поред тога, постоји 221 km пруга уског колосека (891 mm). Железница је савремена, чак и она која саобраћа до најмањих места.

Највеће чвориште је Стокхолм, али у држави није спроведена потпуна централизација у престоници. Стокхолм, Гетеборг и Малме су међусобно повезани пругама, по којима саобраћају возови великих брзина (до 200 km/час, у будућности и од 250 km/час). Најважније железничке линије су:

Градска железница је присутна у већим градовима, у Стокхолму, Гетеборгу и Малмеу. Стокхолм једини поседује метро (погледати: Стокхолмски метро), трамвајски и приградски железнички превоз.

Железничка веза са суседним земљама:

Друмски саобраћај[уреди]

Обилазница око Стокхолма

Укупна дужина главних путева у Шведској у 1999. години је била 210.760 km, од тога је 162.707 km са тврдом подлогом. Дужина ауто-путева у држави је 1.428 km (погледати: Ауто-путеви у Шведској), што је мало за земљу величине Шведске, али разумљиво с обзиром на ретку насељеност, поготово њене северне половине. Због тога су углавном изграђени у јужној половини земље, а то важи и за магистралне путеве - углавном су смештени у јужној Шведској и дуж обала Балтика. Последњих година граде се нове деонице савремених ауто-путева, нарочито ка северним деловима земље.

Занимиљивост је у Шведској дуго важило правило вожње левом страном, које је промењено 1967. г., али је пре тога доносило много расправа и у власти и међу грађанима (промена званично одбијена на референдуму 1955. г.).

Главни путеви у Шведској се углавном поклапају са европским саобраћајним коридорима и носе бројчану ознаку од 1 до 99. Њихова укупна дужина је 8.769 km. „Бројеви“ путева расту од југа ка северу. Последњих година учињено је много да се издвоје они правци који су битнији и тако су добијени „Државни путеви“, често се поклапајући са путевима Европских коридора. Поред тога у виду ауто-пута су и обилазнице око великих градова (Стокхолм, Гетеборг, Малме).

Најважнији државни магистрални путеви су:

Водени саобраћај[уреди]

Део луке у Малмеу
Јелмарен Канал у средишњој Шведској

Шведска је приморска земља са веома дугим излазом на Балтичко и Северно море, као и њихове везе, мореузе Скагерак и Категат. Држава има веома повољан положај, јер је њена обала у средишњем положају међу Нордијским земљама. Захваљујући томе кроз историју Шведске је била главна сила у овом делу Европе. Сва три велика шведска града (Стокхолм, Гетеборг, Малме) су важне луке:

Важне луке су и:

Унутрашњи водни саобраћај Шведске је развијен и дуг (2.052 km дужине). Посебно је значајан превоз по великим шведским језерима у средишњем делу земље (Венер, Ветер, Јелмар). Највеће ограничење је зимско доба, када се на унутрашњим воденим путевима ствара слој леда, који прави поптуни застој промета. У држави постоји и низ канала, најчешће грађених као безе између језера. Најважније унутрашње (језерске) луке су Јенћепинг, Еребро и Вестерос.

Гасоводи и нафтоводи[уреди]

Авион "САС

Гасовод: непознато

Нафтовод: непознато

Ваздушни транспорт[уреди]

Највећи аеродром у земљи - Стокхолмска „Арланда“ - терминал 5

У Шведској постоји велики број авио-предузећа, од којих је најпознатије предузеће "Скандинејвијан ерлајнс систем" или краће и познатије "САС", које заједничко главно авио-предузеће и за Данску и Норвешку.

У земљи постоји чак 255 званично уписаних аеродрома 2000. године, од чега 147 са чврстом подлогом (погледати: Аеродроми у Шведској). 49 уврштено на листу међународних аеродрома са IATA кодом (IATA Airport Code). Због изолованости многих делова земље чак 41 аеродром има сталне линије за превоз путника, и то највећи део њих само ка Стокхолму или лети чартер линије до туристичких одредишта. Свега неколико аеродрома има сталне међународне линије и могу се сматрати великим за државу. То су:

Најважније ваздухопловно чвориште у Шведској је стокхолмски Аеродром „Арланда“, који се налази на 40 km севевно од града. Ово је и трећи по промету аеродром у Скандинавији, а значај ће му нарасти и када други градски Аеродром „Брома“, данас намењен домаћим летовима, буде угашен због угрожавања еколошких услова у Стокхолму. Други по важности је Аеродром „Гетеборг-Ландветер“.