Методије Солунски

Методије Солунски
Представа светог Методија из 12. века
Лични подаци
Датум рођења	(826-00-00)826.
Место рођења	Солун, Византијско царство
Датум смрти	6. април 885.(885-04-06) (69/70 год.)
Место смрти	Велехрад, Великоморавска кнежевина
Световни подаци
Поштује се у	православљу и католицизму
Празник	11. мај 14. фебруар

Свети Методије Солунски (грч. Μεθόδιος, црсл. Меѳодии; 826 — 6. април 885) био је византијски мисионар и просветитељ, који је са својим братом Ћирилом донео хришћанство и писменост Словенима, поставши 870. године и први словенски архиепископ у Великој Моравској.

Прославља се као светитељ у Православној цркви и другим хришћанским традициоалним црквама.

Биографија

Средином 9. века, Методије је пратио свога брата Константина (касније у монаштву Ћирила) у мисији међу Хазарима, током које су на Криму код Херсона нашли мошти римског папе Климента I (88/92—98/101), као и јеванђеље и псалтир писане руским словима на готском језику.

Током касније мисије међу Словенима у Великоморавској кнежевини, за време влаавине кнеза Растислава (842—870), браћа су се нашла на удару источнофраначког (немачког) свештенства које је на том простору ширило хришћанство на латинском језику, због чега су око 867. године били приморани да оду у Рим и траже дозволу за свој рад од папе. На том путу су се зауставили у Панонској кнежевини, код кнеза Коцеља (861—872), проширивши своју мисију и на тим простору.

Током боравка у Риму, папа Хадријан II (867—872) дао им је дозволу да наставе богослужење на старословенском језику и сам одржао службу на њему у базилици Светог Петра. Ћирило се у Риму замонашио и умро, док је Методије потом рукоположен за моравскопанонског архиепископа, вративши се 870. године у Панонију, где је наставио своје деловање. Услед промене на престолу у Великоморавској кнежевини, којом је завладао Сватоплук I (870—894), Методију је био отежан, а потом и онеомогућен наставак мисије на том простору, пошто је Сватоплук збацио Растислава уз помоћ Лудвига Немачког (843—876) и германског свештенства. Када се и поред таквог стања Методије вратио у Велику Моравску, германске црквене вође су га на једном сабору оптужиле за јерес и држале затвореног у Регензбургу од 870. до 873. године када је пуштен на инсистирање папе Јована VIII (872—882). Он после тога напушта Велику Моравску и одлази у Панонију, да би се након тога поново упутио у Рим да оправда своје деловање, што му је и успело. Папа је 880. године поново одобрио словенско богослужење. Две године касније одлази у Цариград, после чега се враћа у своју архиепископију у којој умире 885. године, највероватније 6. априла.

Непосредно након Методијеве смрти, немачко свештенство је на челу са њитранским бискупом Вихингом извршило утицај на новог римског папу Стефана V (885-891), што је потом довело до издавања папске буле под називом: Quia te zelo fidei. Тим документом, званично је забрањено вршење литургије и светих тајни на словенском језику, у циљу промовисања латинског као јединог дозвољеног обредног језика, док је употреба словенског била сведена само на област тумачења и проповедања пред народом.

Методијев ученик и предодређени наследник Горазд није успео да добије потврду, пошто је бискуп Вихинг уз подршку кнеза Сватоплука успео да присвоји црквену управу у Великоморавској кнежевини. Потом је дошло до прогона, заробљавања и протеривања Методијевих ученика и сарадника. Неки од њих (Климент, Наум, Ангелар) су стога напустили Велику Моравску, стигавши преко Београда међу Јужне Словене, где су наставили рад на развоју словенске писмености (Охридска књижевна школа).

Методије је заједно са братом Ћирилом поштован као светитељ у Православној цркви већ од краја 9. века. Касније је 1980. године проглашен и свецем-заштитником Европе, а по њему је назван око 1.180 m нмв. висок планински врх на острву Ливингстон, које се налази у архипелагу Јужних Шетландских острва на Антарктику. Канонизовале су га обе хришћанске цркве, а празнује се 14. фебруара.

По римокатоличким изворима Методије је био архиепископ у Сирмијуму.

Види још

• Ћирило Солунски
• Ћирило и Методије
• Покрштавање Словена
• Моравскопанонска мисија
• Моравска архиепископија
• Велика Моравска

Литература

• Duthilleul, Pierre (1935). „Les sources de l'histoire des saints Cyrille et Méthode”. Échos d'Orient. 34 (179): 272—306. 
• Duthilleul, Pierre (1963). L'évangélisation des slaves: Cyrille et Méthode. Tournai: Desclée. 
• Ђорђић, Петар (1975). Старословенски језик. Београд: Матица српска. 
• Iliev, Ilia G. (1995). „The Long Life of Saint Clement of Ohrid: A Critical Edition” (PDF). Byzantinobulgarica. 9: 62—120. 
• Коматина, Предраг (2014). Црквена политика Византије од краја иконоборства до смрти цара Василија I (PDF). Београд: Византолошки институт. 
• Трифуновић, Ђорђе, ур. (1964). Ћирило и Методије: Житија, службе, канони, похвале (PDF). Београд: Српска књижевна задруга. 
• Vlasto, Alexis P. (1970). The Entry of the Slavs into Christendom: An Introduction to the Medieval History of the Slavs. Cambridge: Cambridge University Press. 

Спољашње везе

• (Пројекат Растко) Ћирило и Методије: Житија, службе, канони, похвале. Београд: СКЗ, 1964.
• (Пројекат Растко) Житије Методијево: превела Олга Недељковић (1964)