Слабиња (Дубица)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Слабиња
Slabinja.jpg
Споменик свим борцима Народноослободилачког рата
и жртвама фашистичког терора села Слабиња
Административни подаци
Држава  Хрватска
Жупанија Сисачко-мославачка
Општина Хрватска Дубица
Становништво
Становништво
 — (2011) 348
Положај
Координате 45°12′23″ СГШ; 16°40′59″ ИГД / 45.20625976609273° СГШ; 16.68292562252802° ИГД / 45.20625976609273; 16.68292562252802Координате: 45°12′23″ СГШ; 16°40′59″ ИГД / 45.20625976609273° СГШ; 16.68292562252802° ИГД / 45.20625976609273; 16.68292562252802
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 113 m
Слабиња на мапи Хрватске
Слабиња
Слабиња
Слабиња на мапи Хрватске
Слабиња на мапи Сисачко-мославачке жупаније
Слабиња
Слабиња
Слабиња на мапи Сисачко-мославачке жупаније
Остали подаци
Поштански број 44450 Хрв. Дубица
Позивни број +385 44
Регистарска ознака SK

Слабиња је насељено место у Банији у саставу општине Хрватска Дубица, Сисачко-мославачка жупанија у Републици Хрватској.

Географски положај[уреди]

Смештена је у долини реке Уне, у микрорегији Петрињско-дубичкога хумља Средње Хрватске, 9 km северозападно од Дубице. Површина насеља је 17,89 км2. Налази се на државном путу Д47 (ЛипикНовска – Хрватска Дубица – Хрватска КостајницаДвор) и неразврстаном путу.[1]

За време СФР Југославије била је у саставу велике општине Костајница, СР Хрватска. У административној подели Српске православне цркве Слабиња припада Костајничко-дворском архијерејском намесништву Горњокарловачке епархије, а у Католичкој цркви припада жупи Пресветога Тројства из Дубице, Дубичко-костајнички деканат Сисачке бискупије при Загребачкој надбискупији.[1]

Привредна основа су пољопривреда и сточарство. Насеље припада подручју посебне државне бриге.[1]

Парохијски храм[уреди]

На јужној страни пута, према реци Уни, налазе се рушевине храма Свете Параскеве. Црква је саграђена 1828. године, али је 1944. године у Другом светском рату минирана. Минирали су је усташе, те су јој оштетили кровну конструкцију, свод, унутрашњост и црквени инвентар. Након Другог светског рата остале су стајати рушевине. Године 1970. почела је обнова ове вредне грађевине, али кров, нажалост, никада није постављен. Црква се налази у центру насеља.[2]

Становништво[уреди]

Према попису становништва из 2011. године, насеље је имало 348 становника те 119 породичних домаћинстава.[3]

Националност[4] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 458 341 478 565
Југословени 42 135 26
Хрвати 12 7 15 25
Муслимани 1
остали и непознато 10 1
Укупно 523 490 520 590
Демографија[4]
Година Становника
1857. 609
1869. 635
1879. 671
1880. 794
1890. 794
1910. 962
1921. 880
1931. 937
1948. 495
1953. 563
1961. 590
1971. 520
1981. 490
1991. 523
2001. 317
2011. 348

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Слабиња је имало 523 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
458 87,57 %
Југословени
  
42 8,03 %
Хрвати
  
12 2,29 %
Муслимани
  
1 0,19 %
остали
  
1 0,19 %
неопредељени
  
1 0,19 %
непознато
  
8 1,52 %
укупно: 523

Познате личности[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 "Лексикон насеља Хрватске“, Други свезак, Мозаик књига, Загреб 2005.
  2. Културно-хисторијски споменици Баније, Филип Шкиљан, Загреб, 2008., pp. 99
  3. Пописане особе, домаћинства и стамбене јединице, Први резултати пописа 2011. године, ДЗС Републике Хрватске, Приступљено 25. 4. 2013.
  4. 4,0 4,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  5. Здравко Колар — У сећању, Банијски информативни портал, Приступљено 25. 4. 2013.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]