Сребреник
Сребреник | |
|---|---|
 Тврђава Сребреник | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
| Кантон | Тузлански кантон |
| Град | Сребреник |
| Становништво | |
| — 2013. |  7.163 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 42′ 13″ С; 18° 29′ 32″ И / 44.70357° С; 18.49217° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Сребреник Сребреник на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 75350 |
| Позивни број | 035 |
| Веб-сајт | www |
Сребреник је градско насеље и сједиште истоимене јединице локалне самоуправе које се налази у Тузланском басену у долини ријеке Тиње, на прузи и путу Брчко – Тузла – Сарајево. Развио се испод истоимене утврде у којој се једно вријеме током XIV века налазила престоница бановине Босне. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Сребренику је пописано 7.163 лица.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Сребреник се у историји први пут помиње године 1333. Први писани документ о постојању овог древног града јесте повеља Стефана II Котроманића којом он, као босански бан, Дубровачкој републици уступа Стон и Рат, отварајући трговинске путеве Дубровника са Босном. У то вријеме Сребреник је био и престоница средњовековне Босне којом су владали Котроманићи, утемељивши њене најпространије границе. Босна се тада простирала од Саве на сјеверу, Задра и Книна на западу и Херцег Новог на југоистоку. Угарски краљ Матија Корвин у октобру 1464. продире са војском у сјевероисточну Босну и заузима Сребреник. Од освојених крајева формира Сребреничку бановину, коју уређује по строгим војничким принципима. За заповедника Бановине поставља хрватског великаша Николу Илочког.
Географија
[уреди | уреди извор]Сребреник се налази у долини ријеке Тиње, на прузи и путу Брчко – Тузла – Сарајево. Просјечна надморска висина је 199 метара, површина општине је 249 km². На том подручју је 1991. године живјело 40.796 становника. Општина Сребреник окружена је планинским масивима Мајевице и Требаве који се спуштају у пространу равницу кроз коју од југа према сјеверу протиче ријека Тиња. Становништво Сребреника и околних насеља бави се, углавном, ратарством, воћарством и сточарством.
Становништво
[уреди | уреди извор]Национални састав
[уреди | уреди извор]| Састав становништва – насеље Сребреник | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[2] | 1991. | 1981.[3] | 1971.[4] | ||||
| Укупно | 6 694 (100,0%) | 5 304 (100,0%) | 4 149 (100,0%) | 2 172 (100,0%) | |||
| Бошњаци | 6 228 (93,04%) | 4 532 (85,44%)1 | 3 625 (87,37%)1 | 2 023 (93,14%)1 | |||
| Босанци | 139 (2,076%) | – | – | – | |||
| Хрвати | 90 (1,344%) | 87 (1,640%) | 69 (1,663%) | 31 (1,427%) | |||
| Неизјашњени | 57 (0,852%) | – | – | – | |||
| Босанци и Херцеговци | 45 (0,672%) | – | – | – | |||
| Срби | 42 (0,627%) | 172 (3,243%) | 147 (3,543%) | 80 (3,683%) | |||
| Муслимани | 31 (0,463%) | – | – | – | |||
| Албанци | 22 (0,329%) | – | 15 (0,362%) | – | |||
| Остали | 22 (0,329%) | 162 (3,054%) | 16 (0,386%) | 17 (0,783%) | |||
| Турци | 7 (0,105%) | – | – | – | |||
| Непознато | 6 (0,090%) | – | – | – | |||
| Роми | 2 (0,030%) | – | – | – | |||
| Југословени | 1 (0,015%) | 351 (6,618%) | 257 (6,194%) | 15 (0,691%) | |||
| Македонци | 1 (0,015%) | – | 2 (0,048%) | – | |||
| Православци | 1 (0,015%) | – | – | – | |||
| Црногорци | – | – | 18 (0,434%) | 6 (0,276%) | |||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]
- ^ „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2018. г. Приступљено 23. 07. 2015.
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
