Сусамово уље

С Википедије, слободне енциклопедије
Сусамово уље
SesameSeedOil.png
Уље од сусама у провидној стакленој бочици
Нутритивна вриједност на 100 g (3,5 oz)
Енергија3.699 kJ (884 kcal)
0,00 g
100,00 g
Засићене14,200 g
Мононезасићене39,700 g
Полинезасићене41.700 g
0,00 g
Витамини
Витамин А0 IU
Витамин Ц
(0%)
0 mg
Витамин Е
(9%)
1,4 mg
Витамин К
(13%)
13,6 μg
Минерали
Калцијум
(0%)
0 mg
Гвожђе
(0%)
0 mg
Магнезијум
(0%)
0 mg
Фосфор
(0%)
0 mg
Калијум
(0%)
0 mg
Натријум
(0%)
0 mg

Проценти су грубе процјене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Сусамово уље је јестиво биљно уље добијено из сјеменки сусама. Поред тога што се користи као уље за кување, користи се и као појачивач укуса у многим кухињама, има изразиту орашасту арому и укус.[1] Уље је једно од најранијих познатих уља на бази усјева. Масовна савремена производња широм свијета ограничена је због неефикасног поступка ручне жетве потребног за вађење уља.

Састав[уреди | уреди извор]

Сусамово уље се састоји од сљедећих масних киселина: линолеинска киселина (41%), олеинска киселина (39%), палмитинска киселина (8%), стеаринска киселина (5%) и друге у малим количинама.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Сјеменке бијелог сусама, углавном необрађене.

Историјски гледано, сусам се узгајао прије више од 5000 година као усјев који подноси сушу и могао је да расте гдје други усјеви нису успијевали.[3][4] Сјеме сусама било је једно од првих усјева прерађених за уље, као и једно од најранијих зачина. Сусам се узгајао током цивилизације долине Инда и био је главна уљана култура. Вјероватно је извезен у Месопотамију око 2500. године прије нове ере.[5]

Употреба[уреди | уреди извор]

Кување[уреди | уреди извор]

Као уље за пржење користи се једна врста сусамовог уља, блиједо жута течност са пријатним мирисом и помало орашастог укуса.[6] Друга врста уља, јантарне и ароматичне боје, прави се од пресованих и тостираних сјеменки сусама и користи се као средство за ароматизацију у завршној фази печења.

Упркос високом удјелу (41%) полинезасићених (омега-6) масних киселина у уљу од сусама, најмање је склоно, међу уљима за кување са високим димним тачкама, да се ужегне када се држи на отвореном.[7][6] То се дешава због природних антиоксиданата, попут сезамола, који су присутни у уљу.

Свијетло сусамово уље има високу димну тачку и погодно је за фритезу, док тамно сусамово уље (од пржених сјеменки сусама) има нешто нижу димну тачку и није погодно за фритезу.[6] Уместо тога, може се користити за пржење меса или поврћа, динстање или за израду омлета.

Сусамово уље је најпопуларније у Азији, нарочито у Кореји, Кини и јужноиндијским државама Карнатака, Андра Прадеш и Тамил Наду, гдје је његова распрострањена употреба слична маслиновом уљу на Медитерану.

Традиционална употреба[уреди | уреди извор]

У ајурведској медицини, сусамово уље (til tél) користи се за масажу, јер се вјерује да ослобађа тијело од топлоте због своје вискозне природе приликом трљања.[8]

Индустријске намјене[уреди | уреди извор]

У индустрији, сусамово уље може се користити као[7][6]

  • растварач у убризганим лијековима или интравенским капима,
  • уље за козметику,
  • премаз похрањених житарица како би се спријечили напади жишка. Уље такође има синергију са неким инсектицидима.[9]

Уље ниског квалитета се користи локално у сапунима, бојама, мазивима и средствима за освјетљење.[6]

Алергије[уреди | уреди извор]

Као и код бројних сјеменских и орашастих намирница, сусамово уље може изазвати алергијску реакцију, мада је учесталост овог ефекта ријетка, јавља се код приближно 0,1% становништва.[10]

Истраживање[уреди | уреди извор]

Иако су проведена прелиминарна истраживања о потенцијалном утицају сусамовог уља на упале и атеросклерозу, до 2017. године није било довољно истраживања да би се донијели закључци.[11]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Goldberg, Sharon (1995). „Sesame Oil, a featured ingredient”. Flavor & Fortune. Архивирано из оригинала на датум 23. 12. 2015. Приступљено 29. 12. 2019. 
  2. ^ „Nutrition Facts for sesame oil per 100 g, analysis of fats and fatty acids”. Conde Nast for the USDA National Nutrient Database, version SR-21. 2014. Приступљено 11. 7. 2015. 
  3. ^ Raghav Ram; David Catlin; Juan Romero & Craig Cowley (1990). „Sesame: New Approaches for Crop Improvement”. Purdue University. 
  4. ^ D. Ray Langham. „Phenology of Sesame” (PDF). American Sesame Growers Association. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 14. 04. 2019. Приступљено 29. 12. 2019. 
  5. ^ Small, Ernest (2004). „History and Lore of Sesame in Southwest Asia”. Economic Botany. New York Botanical Garden Press. 58 (3): 329—353. JSTOR 4256831. doi:10.1663/0013-0001(2004)058[0329:AR]2.0.CO;2. 
  6. ^ а б в г д „AgMRC Sesame profile”. Ag Marketing Resource Center, Iowa State University, Ames, IA. 2016. 
  7. ^ а б E.S. Oplinger, D.H. Putnam, A.R. Kaminski, C.V. Hanson, E.A. Oelke, E.E. Schulte, and J.D. Doll (мај 1990). „Sesame”. Center for New Crops & Plant Products, Purdue University, Department of Horticulture and Landscape Architecture. 
  8. ^ Lahorkar P, Ramitha K, Bansal V, Anantha Narayana DB (2009). „A comparative evaluation of medicated oils prepared using ayurvedic and modified processes”. Indian J Pharm Sci. 71 (6): 656—62. PMC 2846471Слободан приступ. PMID 20376219. doi:10.4103/0250-474X.59548. 
  9. ^ Morris, JB (2002). „Food, Industrial, Nutraceutical, and Pharmaceutical Uses of Sesame Genetic Resources”. Purdue University. 
  10. ^ Dalal I, Goldberg M, Katz Y (2012). „Sesame seed food allergy”. Curr Allergy Asthma Rep. 12 (4): 339—45. PMID 22610362. doi:10.1007/s11882-012-0267-2. 
  11. ^ Hsu, E; Parthasarathy, S (6. 7. 2017). „Anti-inflammatory and Antioxidant Effects of Sesame Oil on Atherosclerosis: A Descriptive Literature Review.”. Cureus. 9 (7): e1438. PMC 5587404Слободан приступ. PMID 28924525. doi:10.7759/cureus.1438.