Млечни пут

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Млечна стаза)
Галаксија Млечни пут
ESO-VLT-Laser-phot-33a-07.jpg
Галактички центар Млечног пута на ноћном небу изнад Параналске опсерваторије (ласер креира водећу звезду за телескоп)
Опсервациони подаци
Тип Sb, Sbc, или SB(rs)bc[1][2] (спирална галаксија)
Пречник 100—180 kly (31—55 kpc)[3]
Дебљина танког звезданог диска ≈ 2 kly (0,6 kpc)[4][5]
Број звезда 100–400 милијарди (2.5 × 1011 ± 1.5 × 1011)[6][7][8]
Најстарија позната звезда ≥13,7 милијарди година[9]
Mass 0,8–1,5×1012 M[10][11][12][13]
Угаони моменат 1×1067 J s[14]
Растојање Сунца од галактичког центра 264 ± 10 kly (80,9 ± 3,1 kpc)[15][16][17]
Сунчев галактирчки период ротирања 240 Myr[18]
Ротациони период спиралног патерна 220–360 Myr[19]
Ротациони период премоштеног патерна 100–120 Myr[19]
Брзина релативно на КПЗ оквир мировања 631 ± 20 km/s[20]
Брзина избјегавања на позицији Сунца 550 km/s[13]
Густина тамне материје у Сунчевој позицији 0.0088+0.0024
−0.0018
Mpc-3 or 0.35+0.08
−0.07
GeV cm-3[13]
Види још: Галаксија, списак галаксија
Уметнички концепт Млечног Пута израђен по детаљним научним посматрањима и прорачунима

Млечни пут је премошћена спирална галаксија[21][22][23][nb 1] у којој се налази наш Соларни систем[24] и која је члан Локалне галактичке групе унутар Вирго суперјата галаксија. Назив „млечни” је изведен из изгледа галаксије гледано са Земље – светла трака која се види на ноћном небу формирана од звезда које се не могу појединачно разликовати голим оком. Термин Млечни пут је превод латинског назива via lactea, који је проистекао из грчког назива γαλαξίας κύκλος (galaxías kýklos, „млечни круг”).[25][26][27] Са Земље, Млечни пут изгледа као опсег зато што се његова структура у облику диска посматра изнутра. Галилео Галилеј је први разлучио траку светлости у појединачне звезде са својим телескопом 1610. године. До раних 1920-тих, већина астронома је сматрала да Млечни пут садржи све звезде у Свемиру.[28] Након Велике дебате из 1920. године између астронома Харлоу Шеплија и Хебера Куртиса,[29] посматрања Едвина Хабла су показала да је Млечни пут само једна од многих галаксија.

Млечни пут је премошћена спирална галаксија са пречнико између 100.000[30] и 180.000 светлосних година.[31] Процењује се да Млечни пут садржи 100–400 милијарди звезда.[32][33] Вероватно постоји бар 100 милијарди планета у Млечном путу.[34][35] Соларни систем је лоциран унутар диска, око 26.000 светлосних година од галактичког центра, на унутрашњем ободу једне од спиралнних акумулација гаса и прашине званог Орионов крак. Звезде у унутрашњих ≈10.000 светлосних година формирају испупчење и један или више кракова се радијално шири из испупчења. Сам центар је означен једним интензивним радио извором, који се зове Стрелац А, који је вероватно супермасивна црна рупа.

Звезде и гасови у широком опсегу растојања од ралактичког центра ротирају по орбити брзином апроксимативно 220 km у секунди. Константна брзина ротације је у контрадикцији са законима кеплерове динамике, што сугерише да знатан део масе Млечног пута не емитује нити апсорбује електромагнетну радијацију. Та маса се назива „тамном материјом”.[36] Ротациони период је око 240 милиона година у позицији Сунца.[18] Млечни пут као целина се креће брзином од апроксимативно 600 km у секунди у односу на екстрагалактичке референтне оквире. Најстарије звезде Млечног пута су скоро старе колико и сам Свемир и стога су вероватно формиране непосредно након тамног доба Великог праска.[9]

Млечни пут има неколико сателитских галаксија и део је локалне групе галаксија, која је компонента Вирго суперкластера, који је компонента Ланијакејског суперкластера.[37][38]

Пример физичке величине Млечног пута: Уколико би се наша Галаксија умањила тако да њен пречник износи 130 km, пречник Сунчевог система би у том случају износио 2 милиметра. Галактички Хало шири се изван галаксије али је лимитиран захваљујући сателитима Млечног пута, Малог и Великог Магелановог облака, који у афелу имају удаљеност од 180.000 светлосних година. Визуелна апсолутна магнитуда Млечног пута износи −20,9. Иако је Млечни пут само једна од милијарди галаксија у видљивом делу универзума, она је од посебног значаја за људски род јер је дом Сунчевог система.

Етимологија[уреди]

Млечни пут превод је латинске речи Via Lactea, док је корен речи изведен из грчке речи galaxia - (gala, galactos значи млеко). Иначе, по старогрчком миту Млечни пут настао је када се млеко излило из прсију богиње Хере по небу, приликом тајног дојења Херакла, којег је подметнуо Зевс.

Млечни пут у српском језику носи и назив Кумова слама.

Термин Галаксија написан великим словом Г односи се на галаксију Млечни пут, док израз галаксија написано малим словом г означава било коју другу галаксију и врсту објекта у васиони

Историја[уреди]

Старост Млечног пута је тешко утврдити, али се процењује на око 13,6 милијарди година колико износи старост неких од звезда у нашој галаксији, скоро колико и сам свемир (13,7 милијарди година).

Састав и структура[уреди]

Верује се да по облику наша галаксија спада у групу пречкастих спиралних галаксија. Састоји се од језгра окруженог диском састављеним од гаса, прашине и звезда. Диск се састоји од четири велика и два мала крака, који извиру из центра галаксије. Од 2006. године, на основу научних анализа, верује се да маса Млечног пута износи 5,8×1011M и да садржи између 200 и 400 милијарди звезда. Апсолутна магнитуда Млечног пута је процењена на −20.9. Претпоставља се да већину масе (95%) Млечног пута чини тамна материја која формира Хало тамне материје чија маса се креће између 600 и 3000 милијарди сунчевих маса M, и концентрисана је према галактичком центру.

Физичка својства[уреди]

Млечни пут се састоји од тела облика диска са средишњим испупчењем, халоа и короне.[39]

Млечни пут је премошћена спирална галаксија чија је укупна маса око трилион пута већа од масе Сунца. У Млечном путу стази налази се између 200 и 400 милијарди звезда и велика количина међузвездане материје − светле и тамне. Млечни пут је творевина у облику диска или сочива пречника око 100 000 светлосних година, а у попречном смеру много мање. У средишту се налази задебљање дужине око 30 000 светлосних година. Анализа динамике звезда и међузвездане материје сугерише да светла материја (она која емитује електромагнетско зрачење) чини само 10% укупне масе галаксије. Остатак чини тзв. тамна материја.

Истраживања из 2008. године износе мишљење да је Млијечни пут премоштена спирална галаксија. Аутори тих истраживања наводе М 109 као једну од оних галаксија које би му могле бити сличне.

Материја није равномерно распоређена између средишта и руба − већина материје се налази у спиралним краковима (четири велика и два мања − иако најновије слике НАСА телескопа Спитзер показују да је Млечни пут премоштена спирална галаксија, а не sa четири крака). Спирални кракови су накупине звезда и међузвездане материје које изгледају као да се „одмотавају” од средишта галаксије. Подручја стварања звезда и подручја јонизованог водоника налазе се управо у крацима. У подручјима између кракова густина материје је 2 до 3 пута мања него у краковима. Сунце је од средишта удаљено око 26 000 светлосних година, унутар диска, на унутарњем рубу крака који се назива Орионов крак. Цела галаксија је у стању кретања, али не као чврсто тело, па стално мења свој облик (иако врло споро за наше поимање). Као и остале звезде, Сунце кружи око центра галаксије. За један пуни круг му треба око 220 милиона година и тај период се назива космичка година.

Структура спиралних кракова

Изнад и испод диска се налази подручје галактичког халоа. Хало садржи око 150 кугластих скупова звезда. Кугласти скупови су накупине (агломерације) старих звезда, најстаријих у галаксији. Врло је мало светле материје у халоу у поређењу с диском галаксије, међутим, гравитацијске студије показују да се управо у халоу налази највећи део „тамне материје” у галаксији. Тамна материја се протеже до удаљености од чак 300 000 светлосних година од средишта и формира галактичку корону.

Само средиште наше галактике, које се налази у смеру сазвежђа Стрелац, је заклоњено од погледа густим непрозирним облацима прашине. На срећу, прашина не зауставља електромагнетско зрачење у инфрацрвеном, радио, гама и рендгенском делу електромагнетског спектра, па се та подручја спектра користе за истраживање галактичког средишта. Сложени радио извор у близини галактичког центра назван је Стрелац А. Сматра се да се у средишту налази велика црна рупа чија маса још није прецизно утврђена - процене се крећу од 100 до 3 милиона маса Сунца.

Количина масе унутар Сунчеве орбите око галактичког центра је приближно 9,0 × 1010 пута већа од Сунчеве масе.

Фото панорама Млечног пута.

Напомене[уреди]

  1. Jay M. Pasachoff in his textbook Astronomy: From the Earth to the Universe states the term Milky Way should refer exclusively to the band of light that the galaxy forms in the night sky, while the galaxy should receive the full name Milky Way Galaxy. See:

Референце[уреди]

  1. Gerhard, O. (2002). „Mass distribution in our Galaxy”. Space Science Reviews. 100 (1/4): 129—138. Bibcode:2002astro.ph..3110G. arXiv:astro-ph/0203110Слободан приступ. doi:10.1023/A:1015818111633. 
  2. Frommert, Hartmut; Kronberg, Christine (26. 8. 2005). „Classification of the Milky Way Galaxy”. SEDS. Архивирано из оригинала на датум 31. 5. 2015. Приступљено 30. 5. 2015. 
  3. Hall, Shannon (4. 5. 2015). „Size of the Milky Way Upgraded, Solving Galaxy Puzzle”. Space.com. Архивирано из оригинала на датум 7. 6. 2015. Приступљено 9. 6. 2015. 
  4. Coffey, Jeffrey. „How big is the Milky Way?”. Universe Today. Архивирано из оригинала на датум 24. 9. 2013. Приступљено 28. 11. 2007. 
  5. Rix, Hans-Walter; Bovy, Jo (2013). „The Milky Way's Stellar Disk”. The Astronomy and Astrophysics Review. 21. Bibcode:2013A&ARv..21...61R. arXiv:1301.3168Слободан приступ. doi:10.1007/s00159-013-0061-8. 
  6. „NASA – Galaxy”. NASA and World Book. Nasa.gov. 29. 11. 2007. Архивирано из оригинала на датум 12. 4. 2009. Приступљено 6. 12. 2012. 
  7. Staff (16. 12. 2008). „How Many Stars are in the Milky Way?”. Universe Today. Архивирано из оригинала на датум 2. 5. 2010. Приступљено 10. 8. 2010. 
  8. Odenwald, S. (17. 3. 2014). „Counting the Stars in the Milky Way”. The Huffington Post. Архивирано из оригинала на датум 1. 8. 2014. Приступљено 9. 6. 2014. 
  9. 9,0 9,1 H.E. Bond; E. P. Nelan; D. A. VandenBerg; G. H. Schaefer; et al. (13. 2. 2013). „HD 140283: A Star in the Solar Neighborhood that Formed Shortly After the Big Bang”. The Astrophysical Journal. 765 (1): L12. Bibcode:2013ApJ...765L..12B. arXiv:1302.3180Слободан приступ. doi:10.1088/2041-8205/765/1/L12. 
  10. Mc & Millan (2011)
  11. Mc & Millan (2016)
  12. Kafle (2012)
  13. 13,0 13,1 13,2 Kafle (2014)
  14. Karachentsev, Igor. „Double Galaxies §7.1”. ned.ipac.caltech.edu. Izdatel'stvo Nauka. Архивирано из оригинала на датум 4. 3. 2016. Приступљено 5. 4. 2015. 
  15. apj692_2_ (1075)
  16. boehle (2016)
  17. Gillessen (2016)
  18. 18,0 18,1 Sparke & Gallagher (2007). стр. 90.
  19. 19,0 19,1 Gerhard, O. „Pattern speeds in the Milky Way”. arXiv:1003.2489v1Слободан приступ. 
  20. Hoffman, Yehuda; Pomarède, Daniel; R. Brent Tully; Courtois, Hélène M. (22. 8. 2016). „The dipole repeller”. Nature Astronomy. Bibcode:2017NatAs...1E..36H. arXiv:1702.02483Слободан приступ. doi:10.1038/s41550-016-0036. Архивирано из оригинала на датум 3. 3. 2017. 
  21. „Oxford Dictionaries: Milky Way”. Oxford University Press. Архивирано из оригинала на датум 8. 5. 2013. Приступљено 31. 10. 2012. 
  22. Merriam-Webster Incorporated. „Milky Way Galaxy”. Merriam-Webster Incorporated. Архивирано из оригинала на датум 9. 11. 2013. Приступљено 31. 10. 2012. 
  23. Encyclopædia Britannica, Inc. „Milky Way Galaxy”. Encyclopædia Britannica, Inc. Архивирано из оригинала на датум 28. 10. 2012. Приступљено 31. 10. 2012. 
  24. „Our Solar System: Overview: Our Galactic Neighborhood”. NASA. Архивирано из оригинала на датум 27. 11. 2016. 
  25. Harper, Douglas. „galaxy”. Online Etymology Dictionary. Архивирано из оригинала на датум 27. 5. 2012. Приступљено 20. 5. 2012. 
  26. Jankowski, Connie (2010). Pioneers of Light and Sound. Compass Point Books. стр. 6. ISBN 978-0-7565-4306-8. Архивирано из оригинала на датум 20. 11. 2016. 
  27. Schiller, Jon (2010). Big Bang & Black Holes. CreateSpace. стр. 163. ISBN 978-1-4528-6552-2. Архивирано из оригинала на датум 20. 11. 2016. 
  28. „Milky Way Galaxy: Facts About Our Galactic Home”. Space.com. Архивирано из оригинала на датум 21. 3. 2017. Приступљено 8. 4. 2017. 
  29. Shapley, H.; Curtis, H. D. (1921). „The Scale of the Universe”. Bulletin of the National Research Council. 2: 171—217. Bibcode:1921BuNRC...2..171S. 
  30. Howell, Elizabeth (20. 1. 2015). „How Big Is The Milky Way?”. Universe Today. Архивирано из оригинала на датум 15. 10. 2014. 
  31. Martialay, Mary L. (11. 3. 2015). „The Corrugated Galaxy—Milky Way May Be Much Larger Than Previously Estimated” (Саопштење). Rensselaer Polytechnic Institute. Архивирано из оригинала на датум 13. 3. 2015. 
  32. „Milky Way”. BBC. Архивирано из оригинала на датум 2. 3. 2012. 
  33. „How Many Stars in the Milky Way?”. NASA Blueshift. Архивирано из оригинала на датум 25. 1. 2016. 
  34. Cassan, A.; et al. (11. 1. 2012). „One or more bound planets per Milky Way star from microlensing observations”. Nature. 481 (7380): 167—169. Bibcode:2012Natur.481..167C. PMID 22237108. arXiv:1202.0903Слободан приступ. doi:10.1038/nature10684. 
  35. Staff (2. 1. 2013). „100 Billion Alien Planets Fill Our Milky Way Galaxy: Study”. Space.com. Архивирано из оригинала на датум 3. 1. 2013. Приступљено 3. 1. 2013. 
  36. Koupelis, Theo; Kuhn, Karl F. (2007). In Quest of the Universe. Jones & Bartlett Publishers. стр. 492; Figure 16—13. ISBN 978-0-7637-4387-1. 
  37. „Laniakea: Our home supercluster”. youtube.com. Архивирано из оригинала на датум 4. 9. 2014. 
  38. Tully, R. Brent; et al. (4. 9. 2014). „The Laniakea supercluster of galaxies”. Nature. 513 (7516): 71—73. Bibcode:2014Natur.513...71T. PMID 25186900. arXiv:1409.0880Слободан приступ. doi:10.1038/nature13674. 
  39. Vujnović, Vladis: Rječnik astronomije i fizike svemirskog prostora, Zagreb: Školska knjiga. 2004. ISBN 978-953-0-40024-5. стр. 56-57.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]