Триљ

Триљ
поглед на Триљ
Основни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Сплитско-далматинска
Становништво
Становништво (2011)	9.109
Географске карактеристике
Координате	43°37′08″ СГШ; 16°43′25″ ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Триљ
Остали подаци
Градоначелник	Иван Шипић
Поштански код	21240

Триљ је град у Хрватској.

Географија

Триљ је смештен на југоистоку Сињског поља и даљем подножју планине Камешнице, уз реку Цетину. На југозападу га дели од мора планина Мосор од које је удаљен ваздушном линијом петнаестак километара. Море му даје обележје медитеранске климе ублажујући планинско континенталну коју узрокује близина Камешнице и босанских планина. Одувек је значајно саобраћајно чвориште и најзначајнији мосни прелаз у Цетинској крајини. Град и околина обилују природним лепотама. Величина града и број становника мења се кроз историју. Данас је град спојен са селом Ведрине и заједно чине јединствену урбану целину с преко 5.000 становника.

Историја

До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Сињ.

Становништво

На попису становништва 2011. године, град Триљ је имао 9.109 становника, од чега у самом Триљу 2.076.

Град Триљ

Број становника по пописима
1857.	1869.	1880.	1890.	1900.	1910.	1921.	1931.	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2001.	2011
7.116	8.078	8.555	10.060	11.475	11.903	12.337	12.972	12.586	13.338	13.507	13.529	13.394	13.894	10.799	9.109

Напомена: Настао из старе општине Сињ. Од 1857. до 1981. део података садржан је у општини Дугопоље.

Триљ (насељено место)

Број становника по пописима
1857.	1869.	1880.	1890.	1900.	1910.	1921.	1931.	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2001.	2011
49	0	261	134	147	216	0	233	379	403	579	1.079	1.561	2.118	2.381	2.076

Напомена: У 1869. и 1921. подаци су садржани у насељу Кошуте. До 1890. и у 1931. исказивано као део насеља.

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Триљ је имало 2.118 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати			2.064	97,45 %
Срби			19	0,89 %
Албанци			6	0,28 %
Црногорци			2	0,09 %
Бугари			1	0,04 %
Мађари			1	0,04 %
Немци			1	0,04 %
остали			1	0,04 %
неопредељени			4	0,18 %
непознато			19	0,89 %
укупно: 2.118

Извори

• [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
• 2. Књига: "Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima, аутор: Јаков Гело, издавач: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske, 1998., ISBN 953-6667-07-X. ISBN 978-953-6667-07-9.;

Спољашње везе

Мапа

• [2]

Фотографије

• [3]