Пређи на садржај

Бол (Брач)

Координате: 43° 15′ 44″ С; 16° 39′ 15″ И / 43.26223466385791° С; 16.65412645077266° И / 43.26223466385791; 16.65412645077266
С Википедије, слободне енциклопедије
Бол
панорама Бола, у позадини острво Хвар
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаСплитско-далматинска
ОпштинаБол (Брач)
Становништво
 — 2011.1.609
Географске карактеристике
Координате43° 15′ 44″ С; 16° 39′ 15″ И / 43.26223466385791° С; 16.65412645077266° И / 43.26223466385791; 16.65412645077266
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина21 m
Бол на карти Хрватске
Бол
Бол
Бол на карти Хрватске
Бол на карти Сплитско-далматинске жупаније
Бол
Бол
Бол на карти Сплитско-далматинске жупаније
Остали подаци
Поштански број21420 Бол
Позивни број+385 21
Веб-сајтwww.bol.hr

Бол је насељено место и седиште општине у Сплитско-далматинској жупанији, на острву Брачу, Република Хрватска.

Географија

[уреди | уреди извор]

Несеље се налази на јужној обали Брача, па подножју Видове горе и Дражева брда. Настало је на месту насеља из римског доба (антички натписи, новац, керамика). Становништво се претежно баливо виноградарством и рибарством. Због пространих плажа (Златни рат) и пијаће воде Бол је постао врло посећено туристичко место, тако да је данас туризам једно од главних занимања у месту.

Међу културно исоријским споменицима најстарија је црква Св. Ивана (вероватно из XI века) и црква доминиканског самостана из XV века.

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Назив Бол изведен је од латинског Vallum што значи „укоп”, „земљани бедем” или „земљом утврђено насеље”.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Праисторијски период и стари век

[уреди | уреди извор]

Острво Брач, на коме је смештено ово насеље било је насељено још у праисторијско доба, вероватно у Мезолитском периоду, а сигурно током Неолита, тј. крајем III. века п.н.е. праиндоевропским становништвом које се доминантно бавило сточарством. У II. веку н.е. острво ће населити индоевропски Илири.[2]

Средњи век

[уреди | уреди извор]

У периоду између VIII. и IX. века Неретвански Хрвати долазе на ово подручје потискујући старосједилачке романизоване Илире. Острво је у то доба било под Франачком влашћу, почетком IX. века пада под контролу Млечана а средином века острво се налази у саставу Хрватске државе којом је владао Петар Крешимир IV.

У XII. веку, ове области су формално биле под Византијом, али су њима управљали Млечани. За време краља Коломана, 1107. године, Брач ​​је био у саставу хрватско-угарске државе. Међутим, 1135. године Венеција осваја Брач, а око 1170. поново је кратко време под Византијом, јер је већ 1180. године поново у саставу Хрватско-угарске државе. Андрија II., хрватско-угарски краљ, даје Брач ​​крчким кнезовима Франкопанима.

Тада Брач ​​заузимају омишки гусари. Брачани моле Венецију за заштиту, што им је и одобрено. Тако су 1. априла 1278. ове области дошле под власт Венеције, која је трајала до 1358. Исте године Брач ​​је поново ушао у састав Хрватско-угарске државе. Ипак, Брач ​​често мења власника. Тако је 1390. године острво било под заштитом босанског краља Твртка I, 1394. године њиме је владао хрватско-угарски краљ Жигмунд, 1403. године острвом је завладао Хрвоје Вукчић, а 1413. године долази под власт Дубровника.

Коначно, 1420. године, Млечани освајају Брач ​​и владају њиме до 1797. године, односно до пада Венеције. Венеција је формално поштовала дотадашње комунално уређење и напустила све облике комуналне самоуправе, али је у пракси деловала у складу са својим законима и веома интензивно се мешала у унутрашње ствари комуне уз помоћ своје бирократије. Укинула је одредбе обичајног права и увела заједничко законодавство под управом генералног провидора. Брачки кнезови су углавном били осиромашени млетачки племићи који су на острво долазили да се обогате. Сузили су комуналну самоуправу и понашали се бахато.[2]

Као насеље, Бол се први пут спомиње 10. Октобра 1475. године у акту којим је кнез Захарија поклонио полуострво Главицу Доминиканцима.[1]

Падом Венеције, Брачани су сматрали да су ослобођени свих обавеза и да су сада слободни. Међутим, исте године Аустрија је заузела ове области и владала њима до 1805. године. Пожунским миром 1805. године ова област је дошла под француску управу, која је увела многе економске реформе. Племство се укида, школе се оснивају.

У децембру 1806. Руси су заузели Брач, али су се већ средином 1807. Французи поново вратили, али и даље нису имали мира. Енглески бродови су два пута напали острво, 1811. и 1812. године. У јуну 1811. енглеска корвета је напала Бол, уништила неколико бродова у луци и одвукла богат плен жита, уља и вина на острво Вис.

Након пада Наполеона, Брач ​​је поново дошао под аустријску власт 7. јула 1814. године. 1823. године дошло је до нове територијалне поделе острва. Брач је подијељен на седам општина, међу којима је и општина Бол.

Предстојала је дуга и тешка борба за хрватски језик, за уједињење са Хрватском. Болски народњаци су коначно успели да освоје власт у општини 1883. године.[2]

Други светски рат

[уреди | уреди извор]

1941. године Партизани су провалили у војни магацин смјештен у Болу и запленили оружје и војничку опрему коју су тамо затекли: 2 пушкомитраљеза, 16 војничких пушака, 20 бомби, 4 сандука са муницијом као и опрему за 12 војника. Одузето оружје и опрема који су тамо затечени сакривени су привремено у поткровље мјесне цркве, а потом пренешени у једну шпиљу. Због овога је наређено хапшење истакнутих Бољана који су 17. јула одбјегли из Бола. Тако се убрзо формира прва ударна оружана група на Брачу. Усташка власт се уз помоћ постојеће жандамерије покушала обрачунати са групом, али није успјела у томе. 4. Августа на Брач долази усташка казнена експедиција која блокира Бол, претреса терен и хапси десетак грађана али ни она не успјева зауставити ударну групу јер је Народноослободилачки покрет већ тада уживао велику подршку народа. Ударна група под вођством Јосипа Маринковића Бепа је почетком 1942. године извршила прву оружану акцију: Напала је три жандарма која су се враћала из Бола за Селца и Пучишће. Том приликом ликвидиран је жандамеријски заповедник који је одговорио ватром, док су се остала два предала. Тада су заплењене 3 пушке, 1 револвер, 2 бомбе, око 600 метака и 50 килограма хране. 22. Јуна 1942. из ове и осталих ударних група које су се оформиле на Брачу основана је чета брачких партизана.[3]

Данашњица

[уреди | уреди извор]

До територијалне реорганизације у Хрватској општина Бол налазила се у саставу старе општине Брач.

Становништво

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године, општина Бол је имала 1.630 становника, од чега у самом Болу 1.609.

Општина Бол

[уреди | уреди извор]
Број становника по пописима[4]
1857 1869 1880 1890 1900 1910 1921 1931 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2001 2011
1.698 1.631 1.872 1.960 2.095 2.101 1.628 1.491 1.179 1.143 1.066 1.101 1.113 1.507 1.661 1.630

Напомена: Настала из старе општине Брач. У 1857, 1869. и 1921. део података садржан је у општини Нережишћа.

Бол (насељено место)

[уреди | уреди извор]
Број становника по пописима[4]
1857 1869 1880 1890 1900 1910 1921 1931 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2001 2011
1.698 1.631 1.723 1.795 1.901 1.894 1.628 1.350 1.070 1.026 951 1.021 1.076 1.478 1.647 1.609

На попису становништва 1991. године, насељено место Бол је имало 1.478 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
1.331 90,05%
Срби
  
47 3,17%
Југословени
  
33 2,23%
Муслимани
  
11 0,74%
Албанци
  
9 0,60%
Немци
  
6 0,40%
Пољаци
  
2 0,13%
Турци
  
1 0,06%
остали
  
1 0,06%
неопредељени
  
17 1,15%
регион. опр.
  
11 0,74%
непознато
  
9 0,60%
укупно: 1.478

Начелница општине Бол је Катарина Марчић, ступила је на ту дужност 20. Маја 2021. године.[5]

Функцију председника општинског вијећа обавља Тончи Буљан. Општинско вијеће у своме саставу има 9 чланова. Општинско вијеће Општине Бол тијело је локалне самоуправе које у оквиру својих права и дужности доноси акте, те обавља друге послове у складу са законом и Статутом Општине. Мандат чланова вијећа траје четири године.[6]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Bol » Položaj i ime”. web.archive.org. 2010-01-07. Приступљено 2025-02-09. 
  2. ^ а б в „Povijest Bola – Općina Bol” (на језику: хрватски). Приступљено 2025-02-09. 
  3. ^ Ustanak naroda Jugoslavije 1941., zbornik, knjiga prva,. Beograd.: Vojnoizdavački zavod JNA "Vojno delo", Beograd. 1962. стр. 779.—780. 
  4. ^ а б — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.
  5. ^ „https://opcinabol.hr/nacelnica-opcine-bol/”.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  6. ^ „Vijeće Općine Bol – Općina Bol”. opcinabol.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2025-02-09. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.