Сућурај

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сућурај
Croazia-Sucuraj1.jpg
Сућурај, панорама
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаСплитско-далматинска
ОпштинаСућурај
Становништво
 — (2011)357
Географске карактеристике
Координате43°07′36″ СГШ; 17°11′16″ ИГД / 43.12659219867487° СГШ; 17.187691034533276° ИГД / 43.12659219867487; 17.187691034533276Координате: 43°07′36″ СГШ; 17°11′16″ ИГД / 43.12659219867487° СГШ; 17.187691034533276° ИГД / 43.12659219867487; 17.187691034533276
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина5 м
Сућурај на мапи Хрватске
Сућурај
Сућурај
Сућурај на мапи Хрватске
Сућурај на мапи Сплитско-далматинске жупаније
Сућурај
Сућурај
Сућурај на мапи Сплитско-далматинске жупаније
Остали подаци
Поштански број21469 Сућурај
Позивни број+385 21
Лука у Сућурју

Сућурај је насељено место и седиште општине у Сплитско-далматинској жупанији, на острву Хвару, Република Хрватска.

Географски положај[уреди]

Сућурај се налази на крајњем истоку острва Хвара, 5 km удаљен од континенталне Далмације, а 77 km од града Хвара. До Сућурја се долази трајектом из Дрвеника на Макарском приморју. Трајект плови 25 минута, зими саобраћа 3-4 пута дневно, а лети 10-15 пута дневно. Трајектно пристаниште је близу центра места. Дрвеник је смештен уз Јадрански туристички пут 96 km југоисточно од Сплита и 120 km северозападно од Дубровника.

Историја[уреди]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Хвар.

Првобитна стара општина Сућурај основана је Наполеоновим декретом од 25. априла 1811. године. Грб општине је "Св. Ђорђе" (Јурај) на коњу, који убија змаја. По овом свецу место је и добило име (сут + Јурај = Сућурај). Италијанско име за место је San Giorgio.

Сућурај постоји већ више од 2300 година и кроз своју историју је више пута уништаван и обнављан. Први познати становници Сућурја били су Илири, а њихова краљица Теута имала је у 3. веку пре нове ере овде свој дворац. Кроз историју у Сућурју су се мењали разни господари и разне државе: Илири, Римљани, Хрвати, Млечани, Французи, Аустријанци, Италијани... Само у 20. веку Сућурај је био у 6 различитих држава.

Најстарија добро сачувана грађевина у Сућурју је стари Августински (данас Фрањевачки) самостан. Није познато када је саграђен, али је први пут обнављан 1309., а последњи пут 1994. године. Сућурај је добио име по цркви "Св. Јурја" коју спомиње Хварски статут из 1331. године. Велик број становника у Сућурај долази са приморја у 15. веку бежећи пред Турцима. Из тог времена до данас је сачувана барокна црква "Св. Анте" из 1663. године. Делимично је сачувана и стара венецијанска тврђава ("фортица") из 1613. године.

Становништво[уреди]

На попису становништва 2011. године, општина Сућурај је имала 463 становника, од чега у самом Сућурју 357.

Општина Сућурај[уреди]

Број становника по пописима[1]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011
813 983 1.026 1.266 1.442 1.697 1.809 1.397 1.186 1.197 1.114 856 724 571 492 463

Напомена: Настала из старе општине Хвар.

Сућурај (насељено место)[уреди]

Број становника по пописима[1]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011
435 519 520 671 714 781 850 705 559 589 585 466 427 422 387 357

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Сућурај је имало 422 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
397 94,07 %
Срби
  
7 1,65 %
Муслимани
  
4 0,94 %
Југословени
  
1 0,23 %
Словаци
  
1 0,23 %
остали
  
4 0,94 %
неопредељени
  
1 0,23 %
регион. опр.
  
2 0,47 %
непознато
  
5 1,18 %
укупно: 422

Привреда[уреди]

Туризам[уреди]

Сућурај је мало туристичко место. У близини центра места налазе се две плаже. Са јужне стране је пешчана плажа Чесминица, а са северне Билина. Око Сућурја су бројне увале. Са јужне стране је Перна, а са северне Мласка. Обе увале имају пешчане плаже. У Млаској је ауто-камп до којег води 4 km дуг пут. Сућурај има више од 20 km обале са северне и јужне стране острва Хвара.

Риболов[уреди]

Сућурај је рибарско место и има луку заклоњену од свих ветрова. У Сућурју постоји флота од 10 већих рибарских бродова – коча, и кочари се по читавом Јадрану. У месту постоји фабрика рибље млађи, а у ували Мртновик налази се узгајалиште рибе.

Пољопривреда[уреди]

Сућурани се баве традиционалном медитеранском пољопривредом, узгајањем маслина и винове лозе. У месту постоје две уљаре, а многе породице имају и мале винарије.

Већина Сућурана има своје винограде и конобе у којима производи вино за своје потребе и за туристе. У Сућурју постоји винарија која производи квалитетно бело и црно вино (Пламе и Ока вина) и више врста ракија. Има још и смокава, лимуна, поморанџи и мандарина. Сућурани се баве и пчеларством.

У месту постоји хотел и ауто-камп, а од институција ту су: основна школа, пошта, банкомат, амбуланта, хелиодром за хитне интервенције и лучка испостава.

Спорт[уреди]

Сућурај има свој фудбалски клуб „Младост“.

Извори[уреди]

  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Мапа[уреди]

Фотографије[уреди]