Солин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Солин
Solin chuche.jpg
Црква свете Марије на Госпином отоку у Солину
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Сплитско-далматинска
Становништво
Становништво (2011) 20.212
Агломерација (2011) 23.926
Географске карактеристике
Координате 43°32′32″N 16°29′31″E / 43.54225488345492, 16.49196319411562
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Солин на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Солин
Солин на мапи Хрватске
Остали подаци
Градоначелник Блаженко Бобан (ХДЗ)
Поштански код 21210
Позивни број (0)21
Регистарска ознака ST
Веб-страна solin.hr
Солин, остаци Римске прошлости

Солин је град у Хрватској у Сплитско-далматинској жупанији.

Географски положај[уреди]

Солин се налази у средишњој Далмацији у непосредној близини Сплита, североисточно, док јасно видљиве границе и нема због ширења оба града. Ипак, Солин није сплитско предграђе, јер је Солин самосталан град.

Историја[уреди]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Солин.

Солин је првобитно постојао под именом Салона и био је грчка колонија основана у 3. веку п. н. е., а затим и римска. О салонитанској прошлости постоји много података и могле би се исписати странице, но да се схвати величина Салоне, довољно је рећи неколико чињеница. Салона је била упола велика као највећи тадашњи град Константинополис. Била је средиште провиниције Илирик, а касније и надбискупско средиште ових крајева. Салона је пала под навалом Словена и Авара у 7. веку, но још није прецизирана година њеног пада због различитих доказа. Још и дан данас трају ископавања некад величанственог града, који је био значајан и у старохрватској и старохришћанској историји. Он се наводи као место првих покрштавања Хрвата па се река Јадро која протиче Солином наводи као „хрватски Јордан“, у Цркви Св. Петра и Мојсија је крунисан хрватски краљ Звонимир, а краљица Јелена Славна је подигла две цркве, од којих једна још увек постоји иако је неколико пута уништена, али сваки пут обновљена, и најстарије је маријанско светилиште, и место посете папе Јована Павла II 4. октобра 1998. године.

Значај Салоне је управо то што већина Салоне није под Солином као што је то случај у другим градовима те се још много тога налази под земљом само због недостатка свести људи и новца. Но, недавно је покренута идеја да се Салона стави под заштиту УНЕСКО-а, у нади да ће се тако сачувати заборављено национално благо.

Становништво[уреди]

На попису становништва 2011. године, град Солин је имао 23.926 становника, од чега у самом Солину 20.212.

Град Солин[уреди]

Број становника по пописима[1]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011
1.878 2.169 2.203 2.302 2.862 3.710 4.017 5.515 4.402 4.520 6.298 11.984 13.980 15.410 19.011 20.212

Напомена: Настао из старе општине Солин. У 1981. садржи део података за општину Клис. Од 1857. до 1971. део података садржан је у граду Сплиту.

Солин (насељено место)[уреди]

Број становника по пописима[1]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011
866 1.739 1.054 1.235 1.599 2.110 2.396 3.289 1.971 1.954 3.588 9.137 11.176 12.575 15.850 20.212

Напомена: Исказује се као самостално насеље од 1981. настало издвајањем из насеља Сплит (град Сплит), у самостално насеље. До 1931. такође је исказивано као самостално насеље. Од 1948. до 1971. исказивано као део насеља Сплит (град Сплит). У 1991. смањено издвајањем дела насеља у самостално насеље Блаца, за које и садржи податке у 1869., 1921. и 1931, као и за део подручја насеља Клис (општина Клис), који је само у 1981. припадао насељу Солин, док је раније то подручје припадало насељу Клис (општина Клис). Такође је у 1991. смањено за део подручја насеља који је припојен насељу Врањиц, а за који садржи податке у 1857. и од 1880. до 1961.

Солин је свој нагли процват почео пре неких 10 година и од тада незаустављиво расте, зграде и куће се непрестано граде на сваком слободном месту, људи се непрекидно досељавају због свих погодности које пружа мали град у развоју у непосредној близини регионалног средишта. Тако се у Солину непрестано бележи пораст становништва што имиграцијом, што порастом наталитета. То је довело и до пребукираности основних школа због чега се очекује скоро довршење нове школе у посебно „процветалом“ кварту „Прико воде.“

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Солин је имало 12.575 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Хрвати
  
11,864 94,34%
Срби
  
301 2,39%
Југословени
  
80 0,63%
Муслимани
  
56 0,44%
Словенци
  
16 0,12%
Црногорци
  
6 0,04%
Македонци
  
5 0,03%
Мађари
  
4 0,03%
Руси
  
3 0,02%
Чеси
  
3 0,02%
Албанци
  
2 0,01%
Италијани
  
2 0,01%
Пољаци
  
2 0,01%
Русини
  
2 0,01%
Аустријанци
  
1 0,00%
Бугари
  
1 0,00%
Турци
  
1 0,00%
остали
  
2 0,01%
неопредељени
  
64 0,50%
регион. опр.
  
21 0,16%
непознато
  
139 1,10%
укупно: 12.575

Администрација и политика[уреди]

Солин има статус града и тренутно је 21. у Хрватској по броју становника.

Привреда[уреди]

У Солину се као најважнија налази фабрика цемента „Далмацијацемент“ која чини основу солинске индустрије. Њен цемент је уграђен и у ауто-пут Загреб - Сплит, тј. у њене пропратне елементе: надвожњаке, тунеле, мостове, пумпне станице, стајалишта, ресторане... Но, „Далмацијацемент“ има и успешан извоз у све земље Европе, понајвише суседне. У Солину постоји још безброј мањих фирми са успешним пословањем.

У непосредној близини Солина се налази и фабрика Салонит у Врањицу те врањичко бродоградилиште.

Ипак, већина грађана је запослена у Сплиту или у великим трговачким центрима у Солину или његовим рубним деловима.

Култура и спорт[уреди]

У Солину делују многи ансамбли и друштва: мажореткиње, градска музичка група Звонимир која свира на свакој свечаности како у Солину тако и у Сплиту, будући да је сплитска музичка група тек недавно основана, Вокалисти Салоне који су ове године освојили 1. место на Омишком фестивалу клапа и постигли многе друге награде. Ту су још и „пучки пивачи“, бројне друге женске и мушке те мешовите клапе, фолклорно-уметничко друштво које такође добија многе вредне награде. Уз све те локалне концерте, у Солину се одржава и сад већ традиционални међународни Ethno-Ambient који угошћује музичаре са свих континената. Ове године је у Солину одржан и прва међународна изложба карикатура.

Солињани који су упознати са статистикама могу с правом рећи да није Сплит, већ Солин „најспортскији град на свиту“. У Солину је чак 10% становништва регистровано у професионалним и аматерским спортским клубовима, што износи чак 2.000 становника! Од најпознатијих су ЖРК Липовац, који је већ неколико година у Првој хрватској лиги и то при самом врху, и то у свим узрастима, од кадеткиња до сениорки. Уз њих је РК Солин који је тек од 2005. у Првој хрватској лиги. Од фудбалских представника Солин има НК Солин који је у Другој хрватској лиги, иако је пре 3-4 године играо утакмицу за улазак у 1. лигу и иако су у Солину добили 3:0 Марсонију, на крају ипак нису успели задржати предност у узвратном мечу. Ипак, један од најпознатијих спортских клубова је стрељачки Далмацијацемент који је дао и даје многе прваке и првакиње Хрватске, али и олимпијску победницу, Весну Домазет (данас Витез). Челни човек тог клуба, Синиша Витез је селектор хрватске стрељачке репрезентације с којом је постигао много успеха. У Солину дјелују и мушки и женски кошаркашки клуб, познати шаховски клуб ДЦ Мравинце, који је био првак Хрватске неколико пута. Све је више младих који се укључује у рад клубова и постиже значајне резултате, а неки од њих постану мета и великих и моћних клубова.

Образовање[уреди]

Основне школе[уреди]

У Солину се налазе две осмогодишње основне школе: Дон Ловре Катић на Биланкуши и Вјекослав Параћ у Св. Кају, западном предграђу Солина. Уз њих се налазе и две подручне четворогодишње школе у Нинчевићима и Рупотини, након којих ученици више разреде похађају у ОШ Дон Ловре Катић. У изградњи је и осмогодишње школа у пределу Араповац у Солину. Завршетак изградње се предвиђа за око две године.

Средње школе[уреди]

У Солину нема средњих школа, нити је у плану њихова изградња, највјероватније због непотребности јер је вожњом аутобусом Сплит удаљен неких 15-25 минута.

Извори[уреди]

  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • 2. Књига: "Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima, аутор: Јаков Гело, издавач: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske, 1998., ISBN 953-6667-07-X. ISBN 978-953-6667-07-9.;

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Мапа[уреди]

Фотографије[уреди]