Универзитет у Приштини (српски)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Универзитет у Приштини (српски)
Rektorat Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.jpg
Седиште Ректората у Косовској Митровици
Тип државни
Оснивање 18. новембра 1969.
Проректор Проф.др Александар Јовановић
Ректор Проф.др Срећко Милачић
Број запослених 1.245
Наставно особље 891
Број студената 9.740
Број факултета 10
Локација Косовска Митровица,  Србија
Веб-сајт www.pr.ac.rs
Уни-Приштина.png

Универзитет у Приштини основан је 18. новембра 1969. године у Приштини. Због ратних дешавања на Косову и Метохији, седиште Универзитета премештено је најпре у Крушевац, а затим, 2001. године, у Косовску Митровицу, где се и данас налази. Наставно особље броји преко 746 чланова и око 350 запослених у ваннастави. Универзитет на почетку академске 2007/2008. године има 9.320 студената, а овогодишња уписна квота је била 2.726 студената. Тренутну структуру студената чини: 45% студената са подручја Косова и Метохије, 30% из осталих делова Србије, 25% из Црне Горе, као и мањи број студената из Републике Српске (БиХ) и Македоније.

Историјат[уреди]

Развој вишег и високог образовања на Косову и Метохији почиње оснивањем прве Више педагошке школе у Приштини, школске 1958/1959. године. Први факултет који је почео са радом био је Филозофски – основан школске 1960/1961. године, из којег су 20 година касније настала два факултета: Филозофски и Природно-математички, да би се 1989. године Филозофски разгранао на: Филозофски и Филолошки. Правно-економски факултет основан је 1961/62. године и из њега ће се, такође развити два факултета: Правни и Економски. Технички факултет у Приштини почео је са радом школске 1965/66. године. У циљу стварања услова за бољу здравствену заштиту и унапређење научно-истраживачког рада 1969. године основан је и Медицински факултет. Наведени факултети били су у саставу Универзитета у Београду све до 1970. године и на њима се настава одвијала на српском језику.

Лого универзитета до пресељења из Приштине

Универзитет у Приштини основан је Законом о оснивању Универзитета у Приштини 18. новембра 1969. године. У састав Универзитета у Приштини ушли су факултети са седиштем у Приштини, а касније и остали факултети, као и седам виших школа. Универзитет у Приштини је у складу са Законом о оснивању ове установе организовао наставни процес на српском и албанском језику.

Након доношења Закона о универзитету 1992. године. Универзитет у Приштини је у свом саставу имао 14 факултета, од којих дванаест са седиштем у Приштини: Економски, Медицински, Правни, Природно-математички, Пољопривредни, Филозофски, Филолошки, Факултет за физичку културу, Факултет уметности, Грађевинско-архитектонски, Електротехнички и Машински факултет; један са седиштем у Косовској Митровици – Рударско-металуршки и један са седиштем у Призрену – Учитељски факултет. На свим факултетима усаглашавају се нови наставни планови са истородним факултетима у Србији. Поред образовне и научне делатности, Универзитет је имао и издавачку делатност. Квалитетом наставе и научноистраживачког рада, успостављањем међууниверзитетске и међународне сарадње, Универзитет у Приштини постао је равноправни члан породице универзитета у Србији.

Период од 1991. године до данас[уреди]

Настава на албанском језику од школске 1991/1992. године самоиницијативно се издвојила, тако да је дошло до формирања паралелног образовног система. Факултети Универзитета у Приштини наставе на српском језику наставили су да обављају образовну и научну делатност у оквиру јединственог образовног система Републике Србије. Након договора постигнутог између тадашњег председника Слободана Милошевића и албанског политичара Ибрахима Ругове 1. септембра 1996. године, уз посредовање Заједнице „Сент Еуђидио“ потписан је Споразум о образовању. На основу тог Споразума формирана је Комисија „3+3“, која је 23. марта 1998. године припремила договорене мере за примену Споразума о образовању, када албански наставници, сарадници и студенти пристају да се врате у оквир образовног система Републике Србије. Чланове Комисије „3+3“ са албанске стране сачињавали су: Фехми Агани, Абдул Рама и Реџеп Османи; са српске стране били су то представници државних органа Републике Србије: Ратомир Вицо, Горан Перчевић и Добросав Бјелетић, уз присуство чланова Заједнице „Сент Еуђидио“: монсињора Вићенца Палие, професора Роберта Мароцо дела Рока и доктора Марија Ђира. Након утврђених рокова и термина за реализацију договорених мера за „нормализацију“ образовног система, дошло је до потпуног одвајања универзитетских објеката (студентски домови, менза, библиотека), односно до физичког одвајања наставника, сарадника и студената српске и албанске националности. На основу поделе Комисије „3+3“ Албанцима је припало 60% универзитетског простора, Србима 35% и Турцима 5%.

Током НАТО агресије на Југославију, око 1.500 наставника, сарадника и свих запослених на Универзитету у Приштини, заједно са 16.000 студената, који су наставу слушали на српском језику, протерано је са факултета, узурпирана је комплетна имовина и никада им није био омогућен повратак. Првих дана, у време уласка КФОР-а на Косово и Метохију, неколико Срба професора је убијено на факултетима (др Миодраг Лекић,..).

После бруталног прогона из Приштине, Универзитет у Приштини је по одлуци државе Србије привремено измештен у Крушевац, са још неколико факултета, док су поједини факултети своју делатност обављали у: Косовској Митровици, Лепосавићу, Врању, Блацу, Варварину. Одлуком Владе Републике Србије крајем 2001. године Универзитет у Приштини прелази у Косовску Митровицу која је одређена као привремено седиште Универзитета. Постепено и поступно сви факултети који су били у саставу Универзитета враћају се на простор Косова и Метохије.

Ректор[уреди]

Ректор универзитета у Приштини је проф. др Срећко Милачић.

Факултети[уреди]

Универзитет у Приштини чини десет факултета:

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]