Сусамово уље
 Уље од сусама у провидној стакленој бочици | |
| Нутритивна вриједност на 100 g (3,5 oz) | |
|---|---|
| Енергија | 3.699 kJ (884 kcal) |
0,00 g | |
100,00 g | |
| Засићене | 14,200 g |
| Мононезасићене | 39,700 g |
| Полинезасићене | 41.700 g |
0,00 g | |
| Витамини | |
| Витамин А | 0 IU |
| Витамин Ц | (0%) 0 mg |
| Витамин Е | (9%) 1,4 mg |
| Витамин К | (13%) 13,6 μg |
| Минерали | |
| Калцијум | (0%) 0 mg |
| Гвожђе | (0%) 0 mg |
| Магнезијум | (0%) 0 mg |
| Фосфор | (0%) 0 mg |
| Калијум | (0%) 0 mg |
| Натријум | (0%) 0 mg |
| |
| Проценти су грубе процјене засноване на америчким препорукама за одрасле. Извор: NDb USDA | |
Сусамово уље је јестиво биљно уље добијено из сјеменки сусама. Поред тога што се користи као уље за кување, користи се и као појачивач укуса у многим кухињама, има изразиту орашасту арому и укус.[1] Уље је једно од најранијих познатих уља на бази усјева. Масовна савремена производња широм свијета ограничена је због неефикасног поступка ручне жетве потребног за вађење уља.
Састав[уреди | уреди извор]
Сусамово уље се састоји од сљедећих масних киселина: линолеинска киселина (41%), олеинска киселина (39%), палмитинска киселина (8%), стеаринска киселина (5%) и друге у малим количинама.[2]
Историја[уреди | уреди извор]
Историјски гледано, сусам се узгајао прије више од 5000 година као усјев који подноси сушу и могао је да расте гдје други усјеви нису успијевали.[3][4] Сјеме сусама било је једно од првих усјева прерађених за уље, као и једно од најранијих зачина. Сусам се узгајао током цивилизације долине Инда и био је главна уљана култура. Вјероватно је извезен у Месопотамију око 2500. године прије нове ере.[5]
Употреба[уреди | уреди извор]
Кување[уреди | уреди извор]
Као уље за пржење користи се једна врста сусамовог уља, блиједо жута течност са пријатним мирисом и помало орашастог укуса.[6] Друга врста уља, јантарне и ароматичне боје, прави се од пресованих и тостираних сјеменки сусама и користи се као средство за ароматизацију у завршној фази печења.
Упркос високом удјелу (41%) полинезасићених (омега-6) масних киселина у уљу од сусама, најмање је склоно, међу уљима за кување са високим димним тачкама, да се ужегне када се држи на отвореном.[7][6] То се дешава због природних антиоксиданата, попут сезамола, који су присутни у уљу.
Свијетло сусамово уље има високу димну тачку и погодно је за фритезу, док тамно сусамово уље (од пржених сјеменки сусама) има нешто нижу димну тачку и није погодно за фритезу.[6] Уместо тога, може се користити за пржење меса или поврћа, динстање или за израду омлета.
Сусамово уље је најпопуларније у Азији, нарочито у Кореји, Кини и јужноиндијским државама Карнатака, Андра Прадеш и Тамил Наду, гдје је његова распрострањена употреба слична маслиновом уљу на Медитерану.
Традиционална употреба[уреди | уреди извор]
У ајурведској медицини, сусамово уље (til tél) користи се за масажу, јер се вјерује да ослобађа тијело од топлоте због своје вискозне природе приликом трљања.[8]
Индустријске намјене[уреди | уреди извор]
У индустрији, сусамово уље може се користити као[7][6]
- растварач у убризганим лијековима или интравенским капима,
- уље за козметику,
- премаз похрањених житарица како би се спријечили напади жишка. Уље такође има синергију са неким инсектицидима.[9]
Уље ниског квалитета се користи локално у сапунима, бојама, мазивима и средствима за освјетљење.[6]
Алергије[уреди | уреди извор]
Као и код бројних сјеменских и орашастих намирница, сусамово уље може изазвати алергијску реакцију, мада је учесталост овог ефекта ријетка, јавља се код приближно 0,1% становништва.[10]
Истраживање[уреди | уреди извор]
Иако су проведена прелиминарна истраживања о потенцијалном утицају сусамовог уља на упале и атеросклерозу, до 2017. године није било довољно истраживања да би се донијели закључци.[11]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Goldberg, Sharon (1995). „Sesame Oil, a featured ingredient”. Flavor & Fortune. Архивирано из оригинала 23. 12. 2015. г. Приступљено 29. 12. 2019.
- ^ „Nutrition Facts for sesame oil per 100 g, analysis of fats and fatty acids”. Conde Nast for the USDA National Nutrient Database, version SR-21. 2014. Приступљено 11. 7. 2015.
- ^ Raghav Ram; David Catlin; Juan Romero & Craig Cowley (1990). „Sesame: New Approaches for Crop Improvement”. Purdue University.
- ^ D. Ray Langham. „Phenology of Sesame” (PDF). American Sesame Growers Association. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 04. 2019. г. Приступљено 29. 12. 2019.
- ^ Small, Ernest (2004). „History and Lore of Sesame in Southwest Asia”. Economic Botany. New York Botanical Garden Press. 58 (3): 329—353. JSTOR 4256831. doi:10.1663/0013-0001(2004)058[0329:AR]2.0.CO;2.
- ^ а б в г д „AgMRC Sesame profile”. Ag Marketing Resource Center, Iowa State University, Ames, IA. 2016.
- ^ а б E.S. Oplinger, D.H. Putnam, A.R. Kaminski, C.V. Hanson, E.A. Oelke, E.E. Schulte, and J.D. Doll (мај 1990). „Sesame”. Center for New Crops & Plant Products, Purdue University, Department of Horticulture and Landscape Architecture.
- ^ Lahorkar P, Ramitha K, Bansal V, Anantha Narayana DB (2009). „A comparative evaluation of medicated oils prepared using ayurvedic and modified processes”. Indian J Pharm Sci. 71 (6): 656—62. PMC 2846471
. PMID 20376219. doi:10.4103/0250-474X.59548.
- ^ Morris, JB (2002). „Food, Industrial, Nutraceutical, and Pharmaceutical Uses of Sesame Genetic Resources”. Purdue University.
- ^ Dalal I, Goldberg M, Katz Y (2012). „Sesame seed food allergy”. Curr Allergy Asthma Rep. 12 (4): 339—45. PMID 22610362. doi:10.1007/s11882-012-0267-2.
- ^ Hsu, E; Parthasarathy, S (6. 7. 2017). „Anti-inflammatory and Antioxidant Effects of Sesame Oil on Atherosclerosis: A Descriptive Literature Review.”. Cureus. 9 (7): e1438. PMC 5587404 . PMID 28924525. doi:10.7759/cureus.1438.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
