Фејт Кипјегон
Фејт Чепнгетич Кипјегон (рођена 10. јануара 1994) кенијска је атлетичарка, тркачица на средње и дуге стазе. Кипјегон је тренутно светска рекордерка на 1.500 метара и у трци на једну миљу. Њен најбољи резултат на 5.000 метара био је светски рекорд до 17. септембра 2023. када је Етиопљанка Гудаф Цегај истрчала брже (14:00,21). На Олимпијским играма у Рио де Жанеиру 2016, Токију 2020. и Паризу 2024. Кипјегон је освојила златне медаље у трци на 1.500 м. Освојила је и златне медаље на 1.500 м на светским првенствима у атлетици 2017, 2022, 2023. и 2025, као и на 5.000 м на Светском првенству 2023.
Као јуниорка, Кипјегон је освојила златне медаље на Светском првенству у кросу 2011. и 2013. Победила је на 1.500 м на Светском првенству за млађе јуниоре 2011. и на Светском јуниорском првенству 2012.
Кипјегон је 2017. наведена у листи 100 најутицајнијих Африканаца од стране Новог Афричког магазина.[1]
Одрастање и лични живот
[уреди | уреди извор]Фејт Кипјегон је била осмо од деветоро деце која су одрасла на фарми у селу у близини Керингета, округ Накуру у Великој долини (енгл. Great Rift Valley) у Кенији. Она потиче из племена Каленџина. Њена старија сестра и бивша партнерка на тренингу Беатрис Мутаи је трчала трке на 10 километара и полумаратоне. Њен отац Самјуел Кипјегон Коеч је трчао 400 м и 800 м у младости, док је њена мајка Лина Коеч такође имала контакт са атлетиком. Фејт је прво била фудбалерка све док са 14 година у школи није пробала атлетику. Стала је у ред за трчање на један километар на часу физичког васпитања и победила 20 метара испред другопласиране.[2][3][4]
Фејт је удата за тркача на средње стазе Тимотија Китума, освајача бронзане медаље у трци на 800 метара на Олимпијским играма у Лондону 2012. године.[5]
Почетком 2018. године Кипјегон је следила савет свог лекара и тренирала је све док није била између четвртог и петог месеца трудноће. Своје прво дете, ћерку Алин, родила је у јуну 2018. царским резом због погрешног положаја бебе. Кипјегон се вратила тренинзима у јануару 2019. после скоро 18 месеци паузе. Крајем јуна, шест месеци касније, 12 месеци након порођаја, истрчала је 3:59:04 на 1.500 метара на митингу Дијамантске Лиге Прифонтејн класик (енгл. Prefontaine Classic) одржаној те године у Пало Алту.[6]
Фејт тренира у Каптагату и Капсабету са тренером Патриком Сангом, освајачем две сребрне медаље на Светским првенствима (1991. и 1993) и сребрне медаље на Олимпијским играма (1992) у трци на 3.000 м са препрекама. Са истим тренером тренира и светски рекордер у маратону Елиуд Кипчоге.[7]
Јуниорска каријера
[уреди | уреди извор]
Године 2010, са 16 година, босонога Кипјегон је дебитовала на Светском првенству у кросу одржаном у Бидгошчу, у Пољској, Такмичећи се против тркачица до три године старијих од ње, заузела је четврто место у женској јуниорској трци и освојила златну медаљу са својим тимом (Кенијке су освојиле прва четири места у овој трци).[8]
2011. је трчала 1.500 м на Светском првенству за млађе јуниоре у Вилнев-д'Аску, Француска, победивши испред две етиопске тркачице са временом 4:09,48, оборивши рекорд шампионата.[9]
На Светском јуниорском првенству одржаном у јулу 2012. у Барселони, поново је поставила рекорд шампионата и освојила злато у трци на 1.500 метара са временом 4:04,96. Друго и треће место заузеле су Српкиња Амела Терзић и Етиопљанка Сенбере Тефери.[10]
На почетку сезоне 2013. Кипјегон је одбранила јуниорску титулу на Светском првенству у кросу у Бидгошчу.[11] Она је 10. маја на митингу Дијамантске лиге у Дохи први пут пробила 4-минутну баријеру у трци на 1.500. м, истрчавши афрички јуниорски рекорд и сениорски рекорд Кеније у времену од 3:56,98. Кипјегон је завршила тада друга иза шведске тркачице Абебе Арегави, али испред трећепласиране Етиопљанке Гензебе Дибаба.[12][13] У августу, на Светском првенству у Москви, 19-годишња Фејт Кипјегон је била пета у финалу у времену 4:05,08.[14]
Сениорска каријера
[уреди | уреди извор]У мају 2014. Кипјегон је била члан тима Кеније који је освојио златну медаљу у трци штафета 4 × 1500 м на првом Светском првенству у штафетама у Насауу на Бахамима. Репрезентација Кеније, где су поред Фејт трчале и Мерси Чероно, Ирен Џелагат и Хелен Обири, победила је испред Сједињених Држава и Аустралије, те поставила нови светски рекорд у времену од 16:33,58.[15]


Светски рекорди
[уреди | уреди извор]Кипјегон је 2. јуна 2023. оборила светски рекорд на 1.500 м у времену од 3:49,11 и постала тако прва жена у историји која је пробила баријеру од 3 минута и 50 секунди. У овој трци Кипјегон је првих 800 метара истрчала за 2:04,1, а 1.000 метара за 2:50,2. Кипјегон је била сензационална у последња два круга, истрчавши последњих 800 за 2:00,6, последњих 400 за 58,81, а последњих 200 за 29,2 секунди.[16][17][18][19][20] На митингу у Паризу 7. јула 2024. Кипјегон је победила у трци на 1.500 метара у времену новог светског рекорда 3:49,04.[21] Овај рекорд поправила је следеће године у Јуџину када је истрчала 3:48,68.[22]
Кипјегон је истрчала два светска рекорда за недељу дана. 9. јуна је оборила светски рекорд на 5.000 метара Летесенбет Гидеј од 14:06,62 постављеног 2020. године. Нови светски рекорд Фејт Кипјегон био је изненађење јер је то била њена трећа трка икада на 5.000 метара. Трчећи са Летесенбет на Париском митингу Дијамантске лиге, дебело је надмашила свој стари лични рекорд (14:31,95) истрчавши нови светски рекорд у времену 14:05,20. Кипјегон је претрчала последњи круг за 60,6 секунди. Кипјегон је овом трком постала тек друга жена у историји која је истовремено држала оба светска рекорда: на 1.500 м и на 5.000 м.[23][24][25][26]
У новембру 2022. у интервјуу за Атлетикс викли (енгл. Athletics Weekly) Фејт је изјавила је да би у будућности волела да трчи маратоне.[7]
Достигнућа
[уреди | уреди извор]Све информације преузете са профила Фејт Кипјегон на сајту Светске атлетике.[27]
Лични рекорди
[уреди | уреди извор]| Деоница | Време (минути:секунде.стотинке) | Место | Датум | Белешка |
|---|---|---|---|---|
| 800 метара | 1:57,68 | Доха, Катар | 25. септембар 2020. | |
| 1.000 метара | 2:29,15 | Фонтвајл, Монако | 14. август 2020. | АР |
| 1.500 метара | 3:48,68 | Јуџин, САД | 5. јул 2025. | СР |
| Миља | 4:07,64[28] | Фонтвајл, Монако | 21. јул 2023. | СР |
| 3.000 метара | 8:07,04 | Хожов, Пољска | 16. август 2025. | АР |
| 5.000 метара | 14:05,20 | Париз, Француска | 9. јун 2023. | СР (до 17. септембра 2023) |
| 4 × 1.500 м штафета | 16:33,58 | Насау, Бахами | 24. мај 2014. | АР |
Међународна такмичења
[уреди | уреди извор]| Година | Такмичење | Место | Позиција | Дисциплина | Резултат | Белешка |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 2010. | Светско првенство у кросу | Бидгошч, Пољска | 4. | Јуниорке 5.833 км | 19:02 | |
| 1st | Јуниорке екипно | 10 поена | ||||
| 2011. | Светско првенство у кросу | Пунта Умбриа, Шпанија | 1. | Јуниорке 6 км | 18:53 | |
| 2nd | Јуниорке екипно | 19 поена | ||||
| Светско првенство за млађе јуниоре | Вилнев д’Аск, Француска | 1. | 1.500 м | 4:09,48 | ||
| 2012. | Првенство Африке у кросу | Кејптаун, Јужноафричка Република | 1. | Јуниорке 6 км | 19:32 | |
| Светско првенство за јуниоре | Барселона, Шпанија | 1. | 1.500 м | 4:04,96 | ||
| Олимпијске игре | Лондон, Уједињено Краљевство | 16. | 1.500 м | 4:08,78 | ||
| 2013. | Светско првенство у кросу | Бидгошч, Пољска | 1. | Јуниорке 6 км | 17:51 | |
| 1. | Јуниорке екипно | 14 поена | ||||
| Светско првенство | Москва, Русија | 5. | 1.500 m | 4:05,08 | ||
| 2014. | Првенство Африке у кросу | Кампала, Уганда | 1. | Сениорке 8 км | 25:33,02 | |
| 1. | Сениорке екипно | 10 поена | ||||
| Светско првенство у штафетама | Насау, Бахами | 1. | 4 × 1.500 м штафета | 16:33,58 | ||
| Игре Комонвелта | Глазгов, Уједињено Краљевство | 1. | 1.500 м | 4:08,94 | ||
| Првенство Африке | Маракеш, Мароко | 5. | 1.500 м | 4:13,46 | ||
| 2015. | Светско првенство | Пекинг, Кина | 2. | 1.500 м | 4:08,96 | |
| 2016. | Олимпијске игре | Рио де Жанеиро, Бразил | 1. | 1.500 м | 4:08,92 | |
| 2017. | Светско првенство у кросу | Кампала, Уганда | 6. | Сениорке 9.858 км | 32:49 | |
| 1. | Сениорке екипно | 10 поена | ||||
| Светско првенство | Лондон, Уједињено Краљевство | 1. | 1.500 м | 4:02,59 | ||
| 2019. | Светско првенство | Доха, Катар | 2. | 1.500 м | 3:54,22 | |
| 2021. | Олимпијске игре | Токио, Јапан | 1. | 1.500 м | 3:53,11 | |
| 2022. | Светско првенство | Јуџин, САД | 1. | 1.500 м | 3:52,96 | |
| 2023. | Светско првенство | Будимпешта, Мађарска | 1. | 1.500 м | 3:54,87 | |
| 1. | 5.000 м | 14:53,88 | ||||
| 2024. | Олимпијске игре | Париз, Француска | 1. | 1.500 м | 3:51,29 | ОР |
| 2. | 5.000 м | 14:29,60 | ||||
| 2025. | Светско првенство | Токио, Јапан | 1. | 1.500 м | 3:52,15 | |
| 2. | 5.000 м | 14:55,07 |
Види још
[уреди | уреди извор]- Освајачице олимпијских медаља у атлетици — 1.500 метара за жене
- Освајачице олимпијских медаља — 5.000 метара за жене
- Освајачице медаља на Светским првенствима на отвореном — 1.500 метара за жене
- Освајачице медаља на Светским првенствима на отвореном — 5.000 метара за жене
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „100 Most Influential Africans: Ten Kenyans Including CJ David Maraga Listed”. Answers Africa. 2017-12-07. Приступљено 2021-01-15.
- ^ Mureithi, Francis (5. 6. 2023). „Leap of faith: Faith Kipyegon's meteoric rise from Keringet to the world”. Daily Nation. Приступљено 5. 6. 2023.
- ^ Komen, Jonathan (4. 6. 2023). „Faith Kipyegon: From racing barefoot to breaking world 1500m record”. The Standard. Приступљено 4. 6. 2023.
- ^ „Keep the Faith”. World Athletics. 30. 5. 2016. Приступљено 2. 6. 2023.
- ^ Landells, Steve (2019-07-15). „Back on track, Kipyegon prepares to defend world 1500m title in Doha”. World Athletics. Приступљено 2019-07-15.
- ^ Dennehy, Cathal (21. 12. 2021). „Faith Kipyegon Returned From Pregnancy Running Faster Than Ever Before”. Runner's World. Приступљено 21. 12. 2021.
- ^ а б „Faith Kipyegon has the marathon in mind”. AW. 2022-11-08. Приступљено 2022-11-08.
- ^ „38th IAAF World Cross Country Championships 2010 – U20 Results”. World Athletics. Приступљено 2020-01-01.
- ^ „IAAF World Youth Championships Lille 2011 – 1500 Metres Girls - Final” (PDF). World Athletics. 2011-07-09. стр. 1. Приступљено 2020-01-01.
- ^ „IAAF World Junior Championships Barcelona 2012 – 1500 Metres Women - Final” (PDF). World Athletics. 2012-07-15. стр. 1. Приступљено 2020-01-01.
- ^ „40th IAAF World Cross Country Championships 2013 – U20 Results”. World Athletics. Приступљено 2020-01-01.
- ^ „IAAF Diamond League 2013 Doha (QAT) – 1500m Women - Results” (PDF). static.sportresult.com. Diamond League. 2013-05-10. стр. 1. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 05. 2018. г. Приступљено 2020-01-01.
- ^ Landells, Steve (6. 7. 2016). „World Junior memories – Faith Kipyegon”. World Athletics. Приступљено 2. 6. 2023.
- ^ „IAAF World Championships Moscow 2013 – 1500 Metres Women - Final” (PDF). World Athletics. 2013-08-15. стр. 1. Приступљено 2020-01-01.
- ^ „IAAF World Relays Nassau (BAH) 2014 – 4 x 1500 Metres (15 laps) Women - Final” (PDF). World Athletics. 2014-05-24. стр. 1. Приступљено 2020-01-01.
- ^ Mulkeen, Jon (18. 7. 2015). „Dibaba breaks 1500m world record in Monaco with 3:50.07”. World Athletics. Приступљено 2. 6. 2023.
- ^ Jeffery, Nicole (2. 6. 2023). „Kipyegon breaks world 1500m record with 3:49.11 in Florence”. World Athletics. Приступљено 2. 6. 2023.
- ^ „Faith Kipyegon Runs 3:49.11 to Smash Women's 1500m World Record in Florence”. LetsRun.com. 2. 6. 2023. Приступљено 2. 6. 2023.
- ^ Adams, Tim (6. 6. 2023). „Reaction to Faith Kipyegon's world record as special as the run itself”. AW. Приступљено 6. 6. 2023.
- ^ „Faith Kipyegon smashes women's 1500m world record in Florence”. NBC Sports. 2. 6. 2023. Приступљено 2. 6. 2023.
- ^ „Ukraine's Mahuchikh, Kenya's Kipyegon break world records at Paris Diamond League”. 7. јул 2024.
- ^ „Фејт Кипјегон одбранила титулу шампионке света у трци на 1.500 метара”. РТС (на језику: српски). Приступљено 2025-09-18.
- ^ Gault, Jonathan (9. 6. 2023). „Faith Kipyegon Runs 14:05.20 to Break 5,000m World Record in Paris”. LetsRun.com. Приступљено 9. 6. 2023.
- ^ Mulkeen, Jon (9. 6. 2023). „Kipyegon, Girma and Ingebrigtsen make history in Paris”. World Athletics. Приступљено 9. 6. 2023.
- ^ Makori, Elias (10. 6. 2023). „Kipyegon: Coach Patrick Sang took me from nowhere to the top!”. Daily Nation. Приступљено 10. 6. 2023.
- ^ Makori, Elias (11. 6. 2023). „Kipyegon hopes her 'leap of faith' will offer hope to new mothers”. Daily Nation. Приступљено 11. 6. 2023.
- ^ „Faith KIPYEGON – Athlete Profile”. World Athletics. Приступљено 1. 1. 2021.
- ^ Кипјегон је 26. јуна 2025. истрчала 4:06,91 у Паризу, али овај резултат није признат као нови светски рекорд у трци на једну миљу.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Рођени 1994.
- Кенијски атлетичари
- Светски рекордери у атлетици
- Светски рекордери у атлетици на отвореном
- Олимпијски победници у атлетици
- Светски прваци у атлетици
- Освајачи златних олимпијских медаља за Кенију
- Освајачи сребрних олимпијских медаља за Кенију
- Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 2020.
- Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 2016.
- Атлетичари на Летњим олимпијским играма 2012.
- Атлетичари на Летњим олимпијским играма 2016.
- Атлетичари на Летњим олимпијским играма 2020.
- Атлетичари на Летњим олимпијским играма 2024.
- Кенијски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2012.
- Кенијски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2016.
- Кенијски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2020.
- Кенијски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2024.
- Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 2024.
- Олимпијски рекорди у атлетици
- Трка на 1.500 метара
- Трка на 3.000 метара
- Трка на 5.000 метара