Трка на 3.000 метара са препрекама

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Водена препрека у трци на 3.000 метара
Сува препрека у трци на 3.000 метара

Трка на 3.000 метара са препрекама је дугопругашка атлетска дисциплина. Назива се још и „Стиплчез“ (енгл. Steeplechase) а име је добила по истоименој дисциплини у коњичком спорту. Трка се базира на савлађивању препрека у виду препона и водених препрека, а одржава се на атлетским такмичењима на отвореном. Од 1920. уврштена је у програм Олимпијских игара у мушкој конкуренцији, а тек од 2008. и у женској конкуренцији.

Правила[уреди | уреди извор]

У сениорској конкуренцији дужина стазе је 3.000 метара, док се у јуниорској конкуренцији трчи на 2.000 метара (раније су и жене трчале на 2.000 метара). Сваки круг се састоји од укупно 5 препрека, 4 суве и једна водена препрека. Тако сваки учесник у трци мора укупно савладати 28 сувих и 7 водених препрека. Трчи се по 7 кругова од 400 метара, плус још 200 метара на старту трке током којих атлетичари не наилазе на препреке на стази. Водена препрека се обично налази иза унутрашње стазе, али може бити и иза спољашње стазе.

Према правилима ИААФ висина сваке препреке износи 91,4 цм за мушкарце и 74,2 цм за жене и за разлику од трка са препонама на краћим дужинама, у трци са препрекама оне су фиксиране за подлогу, а сваки атлетичар има право да стане на препреку па је на тај начин прескочи. Препреке су распоређене на правим деловима стазе на међусобној удаљености од по 100 метара, док се пета, водена препрека налази на другј кривини од старта (и представљља четврту препреку од старта трке по реду). Водена препрека се састоји од препреке иза које се налази базен испуњен водом. Дужина базена са водом је 3,66 м а његова дубина износи 70 цм непосредно иза препоне и смањује се постепено са удаљеношћу од исте. Тако атлетичари који имају веће скакачке способности имају могућност да што мање долазе у контакт са дубљим деловима воденог базена, а нису ретки случајеви да поједини атлетичари готово у целости прескоче водену површину.

Историјат трке[уреди | уреди извор]

Стиплчез на Олимпијским играма у Лондону 1908.

Ова тркачка дисциплина је настала на Британским острвима а такмичару су обично трчали од једног до другог градског торња (обично црквени торањ). Торњеви су тако служили као маркери који су означавали правац стазе јер се трчало кроз градске улице или природу. На стази су се обично налазиле бројне препреке у виду камених зидова или поточића које су такмичари морали да савладају.

Модерна трка са препрекама води порекло од трке кроз природу (енгл. Cross country steeplechase) од две миље и настала је на Оксфордском универзитету 1860. године. Већ 1865. правила трке су модификована и она је почела да се одржава на равној површини. Трка је била у програму модерних Олимпијских игара од њихових почетака, али са различитим дужинама. На 3.000 метара је почело да се трчи од 1920. године. Од Летњих олимпијских игара 1968. године овом дисциплином апсолутно доминирају кенијски атлетичари, који су на Играма 2004. успели чак да освоје све три медаље.

Прва женска трка са препрекама на великим такмичењима одржана је у оквиру Светског првенства у атлетици 2005. у Хелсинкију, а прво појављивање на Олимпијским играма десило се у Пекингу 2008. године.

Развој светских рекорда[уреди | уреди извор]

Службени светски рекорд у трци на 3.000 метара са препрекама за мушкарце држи катарски атлетичар Саид Саиф Шахин (раније наступао за Кенију под именом Стивен Чероно) и износи 7:53,63 и постигнут је 3. септембра 2004. на атлетском митингу у Бриселу. Две године раније (16. август 2002.) је марокански атлетичар Брахим Булани претрчао стазу за 7:53,17 али тај рекорд није признат од стране Светске атлетске федерације јер је Булани почетком 2003. био позитиван на недозвољени стимуланс ЕПО.

Први такмичар који је стазу од 3.000 метара претрчао за мање од 8 минута био је Кенијац Мозес Киптануи 16. августа 1995. у Цириху (Швајцарска) са временом 7:59,18.

Власница светског рекорда у женској конкуренцији је Рускиња Гулнара Самитова-Галкина и он износи 8:58,81 а постављен је на Олимпијским играма у Пекингу 2008.

Мушки рекорди (ручно мерење)[уреди | уреди извор]

ВРЕМЕ АТЛЕТИЧАР НАЦИОНАЛНОСТ МИТИНГ ДАТУМ
8:49,6 Шандор Рожњој  Мађарска Берн 28. 8. 1954.
8:47,8 Пенти Карвонен  Финска Хелсинки 1. 7. 1955.
8:45,4 Пенти Карвонен  Финска Осло 15. 7. 1955.
8:45,4 Василиј Власенко  СССР Москва 18. 8. 1955.
8:41,2 Јержи Чромик  Пољска Брно 31. 8. 1955.
8:40,2 Јержи Чромик  Пољска Будимпешта 11. 9. 1955.
8:39,8 Семјон Ржишчин  СССР Москва 14. 8. 1956.
8:35,6 Шандор Рожњој  Мађарска Будимпешта 16. 9. 1956.
8:35,5 Семјон Ржишчин  СССР Талин 21. 7. 1958.
8:32,0 Јержи Чромик  Пољска Варшава 2. 8. 1958.
8:31,4 Зџислав Кржишковијак  Пољска Тула 26. 6. 1960.
8:31,2 Григориј Таран  СССР Кијев 28. 5. 1961.
8:30,4 Зџислав Кржишковијак  Пољска Валч 26. 6. 1961.
8:29,6 Гастон Роленс  Белгија Левен 7. 9. 1963.
8:26,4 Гастон Роленс  Белгија Левен 7. 8. 1965.
8:24,2 Јуко Куха  Финска Стокхолм 17. 7. 1968.
8:22,2 Владимир Дудин  СССР Кијев 19. 8. 1969.
8:22,0 Кери О'Брајан  Аустралија Берлин 4. 7. 1970.
8:20,8 Андерс Гардеруд  Шведска Хелсинки 14. 9. 1972.
8:20,8 Бен Џипчо  Кенија Лагос 15. 1. 1973.
8:19,1 Бен Џипчо  Кенија Хелсинки 16. 6. 1973.
8:10,4 Андерс Гардеруд  Шведска Осло 25. 6. 1975.
8:09,8 Андерс Гардеруд  Шведска Стокхолм 1. 7. 1975.
8:08,2 Андерс Гардеруд  Шведска Монтреал 28. 7. 1976.
8:05,4 Хенри Роно  Кенија Сиетл 13. 5. 1978.

Мушки рекорди (електронско мерење)[уреди | уреди извор]

ВРЕМЕ АТЛЕТИЧАР НАЦИОНАЛНОСТ МИТИНГ ДАТУМ
8:05,35 Питер Коеч  Кенија Стокхолм 3. 7. 1989.
8:02,08 Мозес Киптануи  Кенија Цирих 19. 8. 1992.
7:59,18 Мозес Киптануи  Кенија Цирих 16. 8. 1995.
7:59,08 Вилсон Бојт Кипкетер  Данска Цирих 13. 8. 1997.
7:55,72 Бернард Бармасај  Кенија Келн 24. 8. 1997.
7:55,28 Брахим Булами  Мароко Брисел 24. 8. 2001.
7:53,63 Саиф Саид Шахин  Катар Брисел 3. 9. 2004.

Женски рекорди (електронско мерење)[уреди | уреди извор]

ВРЕМЕ АТЛЕТИЧАРКА НАЦИОНАЛНОСТ МИТИНГ ДАТУМ
10:34,5 Сара Хиб  САД Волнат 20. 4. 1996.
10:30,2 Грејси Падила  САД Лос Анђелес 17. 5. 1996.
10:23,47 Кортни Мелдрум  САД Атланта 23. 6. 1996.
10:19,6 Карен Харви  Канада Волнат 18. 4. 1998.
9:55,28 Данијела Петреску  Румунија Букурешт 21. 6. 1998.
9:48,88 Јелена Моталова  Русија Тула 31. 7. 1999.
9:43,64 Кристина Касандра  Румунија Букурешт 7. 8. 2000.
9:40,20 Кристина Касандра  Румунија Ремс 30. 8. 2000.
9:22,29 Јустина Бак  Пољска Милано 5. 6. 2002.
9:21,72 Алесија Турова  Белорусија Острава 12. 6. 2002.
9:16,51 Алесија Турова  Белорусија Гдањск 27. 7. 2002.
9:08,33 Гулнара Самитова-Галкина  Русија Тула 10. 8. 2003.
9:01,59 Гулнара Самитова-Галкина  Русија Ираклион 4. 7. 2004.
8:58,81 Гулнара Самитова-Галкина  Русија Пекинг 17. 8. 2008.

Топ 25 такмичара на 3.000 метара[уреди | уреди извор]

Мушкарци[уреди | уреди извор]

Закључно са 22. јулом 2011. године.

Поз. Резултат Атлетичар Националност Место Датум Реф.
1. 7:53,63 Саид Саиф Шахин  Катар Брисел 3. септембар 2004.
2. 7:53,64 Бримин Кипроп Кипруто  Кенија Монако 22. јул 2011. [1]
3. 7:55,28 Брахим Булами  Мароко Брисел 24. август 2001.
4. 7:55,72 Бернард Бармасај  Кенија Келн 24. август 1997.
5. 7:58,85 Езекиел Кембоји  Кенија Монако 22. јул 2011.
6. 7:56,16 Мозес Киптануи  Кенија Келн 24. август 1997.
7. 7:56,37 Пол Кипсиеле Коеч  Кенија Рим 8. јул 2005.
8. 7:57,29 Рубен Косгеи  Кенија Брисел 24. август 2001.
9. 7:59,08 Вилсон Бојт Кипкетер  Кенија Цирих 13. август 1997.
10. 8:00,89 Ричард Кипкембои Матлонг  Кенија Берлин 18. август 2009. [2]
11. 8:01,18 Буабдела Тахри  Француска Берлин 18. август 2009. [3]
12. 8:01,69 Кипкируи Мисои  Кенија Брисел 24. август 2001.
13. 8:02,09 Махиедин Мекхиси Бенабад  Француска Париз 8. јул 2011.
14. 8:03,41 Патрик Санг  Кенија Келн 24. август 1997.
15. 8:03,57 Али Езине  Мароко Париз 23. јун 2000.
16. 8:03,74 Рејмонд Јатор  Кенија Монако 18. август 2000.
17. 8:03,81 Бенџамин Киплагат  Уганда Лозана 7. јул 2010. [4]
18. 8:03,89 Џон Косгеји  Кенија Монако 16. август 1997.
19. 8:04,95 Симон Вромен  Холандија Брисел 26. август 2005.
20. 8:05,01 Елиуд Барнгетуни  Кенија Монако 25. јул 1995.
21. 8:05,35 Питер Коеч  Кенија Стокхолм 3. јул 1989.
22. 8:05,37 Филип Баркутво  Кенија Ријети 6. септембар 1992.
23. 8:05,4 Хенри Роно  Кенија Сијетл 13. мај 1978.
24. 8:05,43 Кристофер Коскеи  Кенија Цирих 11. август 1999.
25. 8:05,51 Џулијус Кариуки  Кенија Сеул 30. септембар 1988.

Жене[уреди | уреди извор]

Закључно са 30. августом 2011. године.

Поз. Резултат Атлетичарка Националност Место Датум Реф.
1. 8:58,81 Гулнара Самитова-Галкина  Русија Пекинг 17. август 2008.
2. 9:06,57 Јекатерина Волкова  Русија Осака 27. август 2007.
3. 9:07,03 Јулија Зарудњева  Русија Тегу 30. август 2011. [5]
4. 9:07,32 Марта Домингез  Шпанија Берлин 17. август 2009. [6]
5. 9:07,41 Јунис Џепкорир  Кенија Пекинг 17. август 2008.
6. 9:08,57 Милка Чемос Чејва  Кенија Берлин 17. август 2009. [6]
7. 9:09,19 Татјана Петрова  Русија Осака 27. август 2007.
8. 9:11,97 Хабиба Гриби  Тунис Тегу 30. август 2011. [7]
9. 9:12,50 Џенифер Симпсон  САД Берлин 17. август 2009. [6]
10. 9:13,16 Рут Бисибори  Кенија Берлин 17. август 2009. [6]
11. 9:13,22 Гледис Кипкемој  Кенија Рим 10. јун 2010.
12. 9:15,04 Доркус Инзикуру  Уганда Атина 14. јун 2005.
12. 9:15,04 Софија Асефа  Етиопија Рим 26. мај 2011.
14. 9:16,51 Алесија Турова  Белорусија Гдањск 27. јул 2002.
15. 9:16,85 Кристина Касандра  Румунија Пекинг 17. август 2008.
16. 9:16,94 Мерси Вањџику Њороџ  Кенија Доха 6. мај 2011.
17. 9:17,15 Виолета Јановска  Пољска Атина 3. јул 2006.
18. 9:17,85 Земзем Ахмед  Етиопија Пекинг 17. август 2008.
19. 9:18,03 Лидија Ротич  Кенија Осло 4. јун 2010.
20. 9:18,35 Дона Макфарлин  Аустралија Осло 6. јун 2008.
21. 9:18,54 Антје Мелднер  Немачка Берлин 17. август 2009. [6]
22. 9:18,54 Џесика Аугусто  Португалија Хуелва 9. јун 2010.
23. 9:20,23 Мекдес Бекеле  Етиопија Хуелва 13. јун 2008.
24. 9:20,37 Биртукан Адаму  Етиопија Рим 26. мај 2011.
25. 9:19,20 Љубов Иванова  Русија Атина 3. јул 2006.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ [With near World record run, Kipruto steals the show in Monaco - Samsung Diamond League http://www.iaaf.org/competitions/dlm/news/newsid=60943.html] IAAF 22 July;, Приступљено 23. 7. 2011.
  2. ^ [3000 Metres Steeplechase Results http://berlin.iaaf.org/documents/pdf/3658/AT-3KSC-M-f--1--.RS1.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (24. август 2009)] IAAF 18. 8. 2009., Приступљено 18. 8. 2009.
  3. ^ [3000 Metres Steeplechase Results http://berlin.iaaf.org/documents/pdf/3658/AT-3KSC-M-f--1--.RS1.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (24. август 2009)] IAAF 18. 8. 2009., Приступљено 18. 8. 2009.}}
  4. ^ [3000. Metres Steeplechase Results http://www.diamondleague-lausanne.com/en/Live-StartlistsResults/Overview/3000-Steeple/ Архивирано на сајту Wayback Machine (10. јул 2010)] publisher: www.diamondleague-lausanne.com 2010-07-08;, Приступљено 9. 7. 2010.
  5. ^ [3000 Metres Steeplechase Results http://daegu2011.iaaf.org/documents/pdf/4147/AT-3KSC-W-f--1--.RS1.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (2. децембар 2011)] IAAF| 30 August 2011 Прситупљено:30. август 2011
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 [3000 Metres Steeplechase Results http://berlin.iaaf.org/documents/pdf/3658/AT-3KSC-W-f--1--.RS1.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (25. март 2012)] IAAF 2009-08-17, Приступљено 20. 9. 2009.
  7. ^ [3000 Metres Steeplechase Results http://daegu2011.iaaf.org/documents/pdf/4147/AT-3KSC-W-f--1--.RS1.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (2. децембар 2011)] IAAF 30 August 2011, Приступљено 30. 8. 2011.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Трка_на_3.000_метара_са_препрекама&oldid=20950632”