Хронологија Другог светског рата

Из Википедије, слободне енциклопедије

1938.[уреди]

Март[уреди]

Септембар[уреди]

1939.[уреди]

Март[уреди]

Април[уреди]

  • 7: Италија анектира Албанију.
  • 13: Велика Британија и Француска дају гаранције Грчкој и Румунији.
  • 27: Велика Британија објављује општу војну обавезу.
  • 28: Немачка отказује немачко-пољски споразум из 1933. и немачко-британски споразум из 1935.

Мај[уреди]

Август[уреди]

Септембар[уреди]

Октобар[уреди]

  • 5: Совјетски Савез започиње преговоре са Финском око регулисања границе између две земље.
  • 6: Пољски отпор у пољској септембарској кампањи се окончава. Финска започиње мобилизацију своје војске. Хитлер говори пред Рајхстагом, израживши жељу за конференцијом са Уједињеним Краљевством и Француском да би се повратио мир.
  • 9: Хитлер издаје наређења да се започну припреме за инвазију Белгије, Француске, Луксембурга и Холандије.
  • 10: Немачка морнарица предлаже Хитлеру окупацију Норвешке.
  • 14: Британски бојни брод ХМС Ројал оук је потопила немачка подморница У-47 у луци у теснацу Скапа.
  • 19: Делови Пољске су званично уврштени у Немачку. Први јеврејски гето је основан у Лублину. Турска потписала војни пакт са Уједињеним Краљевством и Француском.

Новембар[уреди]

  • 3: У САД је донесен акт о неутралности, одредбе “плати и носи” за продају војних набавки као помоћ Уједињеном Краљевству и Француској.
  • 8: Не успева покушај да се бомбом убије Хитлер док држи говор; два британска обавештајна агента су ухваћена у Венло инциденту. Немачка именује Ханса Франка генералним гувернером Пољске и убрзава антијеврејске програме у Пољској.
  • 17: Чехословачки национални комитет је организован у Паризу.
  • 28: СССР отказао споразум о ненападању с Финском и прекинуо (29. новембра) дипломатске односе.
  • 30: После неуспелих преговора о територијалним захтевима СССР према финској ради заштите од евентуалног напада, Совјетски Савез напада Финску и започиње Зимски рат.

Децембар[уреди]

1940.[уреди]

Јануар[уреди]

  • 1: Регрутовање проширено у Уједињеном Краљевству; сви мушкарци између 20 и 27 година подлежу регрутацији.
  • 4: Херман Геринг је постављен на место шефа немачке ратне индустрије.
  • 5: Британска влада је реконструисана: Оливер Стенли преузима ратни кабинет, Џон Рит постаје министар информисања, а сер Ендру Данкан преузима сектор трговине.
  • 7: Генерал Семјон Тимошенко је постављен за заповедника совјетских трупа у рату против Финске.
  • 10: Масмехеленски инцидент: двојица немачих војника су се срушила у Вукту близу града Масмехелена у Белгији, носећи копије планова за инвазију Француске (операција Фал Гелб). Овај инцидент доводи до одлагања и ревизије инвазије.
  • 11: Расподеле меса започињу у Француској.
  • 14: Јапански премијер Абе Нобујуки и његов кабинет подносе оставку, a адмирал Мицумаса Јонаи је именован за премијера.

Фебруар[уреди]

  • 1: Јапански парламент усваја рекордни буџет са више од половине трошкова предвиђених за војску.
  • 5: Велика Британија и Француска одлучују да интевенишу у Норвешкој да би прекинули трговину гвозденом рудом - у очекивању немачке окупације и да би наводно отворили пут за помоћ Финској. Почетак операције је предвиђен за 20. март.
  • 9: Ерих фон Манштајн је постављен у команду немачког 33. оклопог корпуса, тиме је смењен са планирања инвазије на Француску.
  • 14: Британска влада позива добровољце да се боре у Финској.
  • 15: Црвена армија заузима Суму у Финској и тиме пробија Манерхајмову линију.
  • 16: Британски разарач ХМС Козак на силу ослобађа 299 британских ратних заробљеника са немачког танкера Алтмарк у територијалним водама неутралне Норвешке.
  • 17: Мајнштајн представља Хитлеру своје планове за инвазију Француске преко арденских шума.
  • 21: Генерал Николаус фон Фалкенхорст је постављен за команданта предстојеће немачке инвазије Норвешке; почињу радови на изградњи Аушвица.
  • 24: Арденски план за напад на запад је усвојен.
  • 25: Остале скандинавске државе прогласиле неутралност у совјетско-финском рату.

Март[уреди]

  • 3: Совјети започињу нападе на Випури, други највећи фински град.
  • 5: Финска говори Совјетима да се слаже са њиховим условима да се оконча рат.
  • 12: Финска потписује мировни споразум са Совјетским Савезом.
  • 16: Немачки ваздушни напад на теснацу Скапа проузрокује прве британске цивилне жртве.
  • 18: Бенито Мусолини се договара са Хитлером да Италија уђе у рад у „погодном тренутку“.
  • 21: Пол Рејно постаје премијер Француске након оставке Даладјеа претходног дана.
  • 28: Велика Британија и Француска постижу договор да ниједна земља неће тражити сепаратни мир са Немачком.
  • 30: Јапан успоставља марионетски режим у Нанкингу под Вангом Ђингвејом.

Април[уреди]

  • 1: Хитлер наређује да се крене у инвазију Норвешке и Данске.
  • 3: Винстон Черчил је именован председником министарског одбрамбеног комитета након оставке лорда Четфилда.
  • 5: Невил Чемберлен казује да је Хитлер „пропустио аутобус“.
  • 8: Покренуто савезничко минирање норвешких вода.
  • 9: Немачка напада Данску и Норвешку. Данска се предаје.
  • 10: Прва битка за Нарвик, британски разарачи и авиони успешно извели изненадни напад на већу немачку поморску силу. Други напад 13. априла ће такође бити британски успех.
  • 12: Британски војници заузимају данска Фарска острва.
  • 14: Британски и француски војници почињу да се искрцавају у Норвешкој.
  • 30: Британски и француски војници почињу повлачење из Норвешке.

Мај[уреди]

  • 5: Норвешка влада у изгнанству је успостављена у Лондону.
  • 9: Регрутација у Уједињеном Краљевству је проширена до 36. година.
  • 10: Немачка напада Белгију, Француску, Луксембург и Холандију. Винстон Черчил постаје премијер Уједињеног Краљевства након оставке Невила Чемберлена. Бритаљнске трупе заузеле Исланд
  • 11: Луксембург је окупиран.
  • 13: Холандска влада у изгнанству је основана у Лондону.
  • 14: Луфтвафе бомбардује Ротердам. Холандија, са изузетком Зеланда, се предаје. Ентони Идн објављује оснивање Месних одбрамбених добровољаца.
  • 17: Холандска провинција Зеланд се предаје.
  • 21: Немачке трупе избиле на канал Ламанш, чиме су савезничке снаге у Белгији су одсечене од Француске.
  • 26: Започиње операција Динамо, савезничка евакуација из Денкерка.
  • 28: Белгија се предаје. Немци евакуишу Нарвик.

Јун[уреди]

  • 3: Последњи дан операције Динамо. 224.686 британских и 121.445 француских војника је евакуисано. Немци бомбардују Париз.
  • 10: Италија објављује рат Француској и Уједињеном Краљевству. Норвешка се предаје.
  • 11: Француска влада прелази у Тур. Аустралија, Нови Зеланд и Јужноафричка Република објавили рат Италији.
  • 12:Објављен пакт о ненападању између Јапана и Тајвана.
  • 13:Шпанија се одрекла неутралности и прогласила незараћеном државом-
  • 14: Немачки војници заузимају Париз. Француска влада се опет премешта, овај пут у Бордо. Шпанија окупирала Тангер
  • 15: Пробој Мажино линије; совјетска војска ушла у Литванију, Естонију и Летонију.
  • 16: Филип Петен постаје премијер Француске након оставке Рејноове владе.
  • 17: Потонуће брода ХМТ Ланкастрија код Сен Назера док је коришћен као британски брод за превоз војника - највећа британска поморска несрећа још од Англо-холандских ратова. Петенова влада затражила примирје од Немачке и Италије
  • 18: Генерал Шарл де Гол оснива Комитет за национално ослобођење Француске, француску владу у игзнанству.
  • 21: Француско-немачки преговори о примирју почињу у Компјењу.
  • 22: Француско-немачко примирје је потписано.
  • 24: Француско-италијанско примирје је потписано. Југославија и СССР успоставиле дипломатске односе
  • 25: Француска се званично предаје Немачкој у 0:35.
  • 26: Совјетска влада затражила од Румуније повратак Бесарабије и Буковине.
  • 28: Велика Британија признаје генерала де Гола за вођу Слободне Француске. Румунија прихватила совјетске услове.
  • 30: Немачка напада Каналска острва.

Јул[уреди]

Август[уреди]

  • 2: Генерал де Гол је одсуству осуђен на смрт од стране француског војног суда.
  • 4: Италијанске снаге напале Британски Сомалиленд.
  • 17: Хитлер проглашава блокаду Британских острва.
  • 19: Италијани заузимају Берберу, главни град Британског Сомалиленда.
  • 25: Први британски ваздушни напади на Берлин.

Септембар[уреди]

  • 3: Операција Морски лав је предвиђена за 21. септембар.
  • 6: Краљ Карол абдицира са румунског престола у корист сина Михаила, док контролу над владом преузима маршал Антонеску.
  • 10: Операција Морски лав одложена за 24. септембар.
  • 13: Италија напада Египат.
  • 14: Операција Морски лав одложена за 27. септембар, последњи дан у месецу са погодним плимом за инвазију.
  • 16: Акт о селективном тренингу и служби из 1940. уводи прво мирнодопско регрутовање у историји САД.
  • 17: Хитлер одлаже операцију Морски лав до следеће објаве.
  • 24: Авиони вишијевске Француске бомбардују Гибралтар.

Октобар[уреди]

  • 7: Немачка напада Румунију да би смирила Румунску војску.
  • 12: Немачка инвазија Британије се одлаже најраније до пролећа 1941.
  • 28: Италија шаље ултиматум Грчкој. Италијанске снаге нападају Грчку.

Новембар[уреди]

Децембар[уреди]

1941.[уреди]

Јануар[уреди]

Фебруар[уреди]

Март[уреди]

  • 1: Бугарска приступа Тројном пакту.
  • 4: Британски командоси извели напад на нафтна постројења у Нарвику.
  • 11. Амерички председник Френклин Делано Рузвелт потписује Закон о зајму и најму што је омогућило Уједињеном Краљевству, Кини и другим савезничким државама да купују војну опрему и да одлажу плаћање до краја рата.
  • 25: Краљевина Југославија приступа Тројном пакту.
  • 27: У Југославији извршен државни удар и збачена пронемачка влада; краљ Петар бива проглашен пунолетним, Намесништво збачено, правно гледано-краљ узео власт у своје руке, а генерал Душан Симовић председник владе. Јапански шпијун Такео Јошикава стиже у Хонолулу и почиње да проучава америчку флоту у Перл Харбору.
  • 27 - 29: Битка код рта Матапан; британска поморска група поразила италијанску потопивши 5 бродова.
  • 30: Афрички корпус започиње немачку офанзиву у северној Африци.

Април[уреди]

  • 6: Немачке, мађарске и италијанске снаге нападају Југославију и Грчку. Италијанска војска у Етиопији се предаје.
  • 10: Сједињене Државе заузимају Гренланд.
  • 12: Немци улазе у Београд. Проглашена Независна Држава Хрватска. Почиње опсада Тобрука.
  • 13: Јапан и Совјетски Савез потписују пакт о неустралности. 60. коњички пук југословенске војске напао на Шабац, у намери да га ослободи од Немаца, али је био десеткован и повукао се. Начелник Оперативног одељења 2. армије Војске Краљевине Југославије пуковник Драгољуб Дража Михаиловић води борбе са Немачком оклопном групом код железничке станице Шеварлије и код Петровог Села, пробија се према Добоју.
  • 15: Последња седница Владе Краљевине Југославије на југословенској територији, у Никшићу - закључено је да Југославија неће капитулирати као држава, већ да само војска капитулира, док влада и краљ иду у иностранство да одатле наставе да се боре.
  • 17: Противправна, неважећа капитулација Краљевине Југославије, јер је капитулацију потписао старешина који је већ био у заробљеништву; у Лондону формирана Влада Краљевине Југославије у изгнанству. Сергеј Машера и Милан Спасић у Боки Которској потопили разарач „Загреб“.
  • 21: 223.000 хиљаде грчких војника се предаје.
  • 23: Грчка влада се повлачи на Крит.
  • 27: Немачки војници заузимају Атину.

Мај[уреди]

Јун[уреди]

  • 1: Савезници комплетирају повлачење са Крита. Велика Британија збацила ирачку проосовинску владу.
  • 8: Аустралијске, британске, индијске и трупе Слободне Француске напале Сирију и Либан под контролом Вишијевске Француске.
  • 9: Финска започиње мобилизацију и ставља неке јединице под немачку команду.
  • 14: Сва немачка и италијанска имовина у Сједињеним Државама је замрзнута.
  • 16: Свим немачким и италијанским конзулатима у Сједињеним Државама је наређено да напусте земљу до 10. јула.
  • 22: Немачка напада Совјетски Савез.
  • 23: Мађарска и Словачка објављују рат Совјетском Савезу.
  • 26: Финска објављује рат Совјетском Савезу.
  • 28: Албанија објављује рат Совјетском Савезу.

Јул[уреди]

Август[уреди]

Септембар[уреди]

Октобар[уреди]

  • 2: Операција Тајфун - Немачка започиње офанзиву према Москви.
  • 8: Немачка осваја Мариупољ и избија на Азовско море.
  • 16: Влада Совјетског Савеза прелази у Кујбишев, али Стаљин остаје у Москви.
  • 17: Амерички разарач УСС Керни је торпедован и оштећен близу Исланда; у нападу је погинуло 11 морнара, који су прве америчке војне жртве у рату.
  • 18: Генерал Хидеки Тоџо постаје премијер Јапана.
  • 20: Пуковника Карла Хоца, немачког заповедника Нанта, је убио француски покрет отпора; у одмазди је стрељано 48 талаца.
  • 30: Рузвелт одобрава милијарду америчких долара помоћи Совјетском Савезу кроз Закон о зајму и најму.
  • 31: Амерички разарач УСС Рубен Џејмс је торпедовала немачка подморница близу Исланда, при чему је погинуло више од 100 америчких морнара.

Новембар[уреди]

  • 6: Совјетски вођа Јосиф Стаљин је обратио становништву Совјетског Савеза тек други пут у својој тродеценијској владавини (први пут је било 2. јула исте године). Изјавио је да су, иако је 350.000 совјетских војника убијено у немачким нападина, Немци изгубили 4,5 милиона војника и да је совјетска победа близу.
  • 12: Битка за Москву; температура око Москве се спустила до -12 °C, а Совјетски Савез је послао војнике на скијама по први пут против промрзлих немачких војника у близини Москве.
  • 14: Носач авиона ХМС Арк Ројал се преврнуо и потонуо након што га је торпедовала немачка подморница У-81.
  • 17: Џозеф Гру, амерички амбасадор у Јапану, је телеграфисао Стејт Дипартменту да Јапан планира да покрене напад на Перл Харбор, али је његова порука игнорисана.
  • 18: Британски војници покрећу офанзиву у Либији.
  • 19: Аустралијска лака крстарица ХМАС Сиднеј и немачка помоћна крстарица Корморан су потопиле једна другу близу обале Западне Аустралије.
  • 22: Велика Британија шаље Финској ултиматум да оконча рат са Русијом или да се суочи са ратом против Савезника.
  • 24: САД одобравају Закон о зајму и најму Слободној Француској.
  • 26: Јапанска флота коју су чинила 33 ратна и помоћна брода, укључујући 6 носача авиона, је запловила из северног Јапана према Хавајским острвима. САД уручиле ултиматум Јапану.
  • 27: Битка за Москву - Немци стижу најближе Москви у рату. Касније су их зауставили хладно време и напади Совјета.

Децембар[уреди]

  • 5: Велика Британија објављује рат Финској, Мађарској и Румунији.
  • 7: Јапан напада Перл Харбор и објављује рат Сједињеним Државама и Уједињеном Краљевству. Ваздушни напади и на Хонгконг, Сингапур, Малају, Тајланд, Филипине и Шангај.
  • 8: Јапад напада Малају. Сједињене Државе и Велика Британија објављују рат Јапану. Холандија објављује рат Јапану.
  • 9: Кина званично објављује рат Јапану. [1]
  • 10: Британске бојне бродове ХМС Рипалс и ХМС Принц од Велса је потопило јапанско ратно ваздухопловство.
  • 11: Немачка и Италија објављују рат Сједињеним Државама, а САД узвраћају и објављују рат Немачкој и Италији. Америчке снаге одбијају јапански покушај искрцавања на острво Вејк.
  • 12: САД и Велика Британија објављују рат Румунији и Бугарској након што су оне објавиле рат Сједињеним Државама и Уједињеном Краљевству. Индија објављује рат Јапану. Сједињене Државе заплењују француски путнички брод Нормандију.
  • 13: Мађарска објављује рат Сједињеним Државама и Уједињеном Краљевству. САД и Велика Британија узвраћају и објављују рат Мађарској.
  • 16: Јапан напада Борнео.
  • 17: Почиње битка за Севастопољ.
  • 18: Јапански војници се искрцавају на острво Хонгконг.
  • 19: Хитлер постаје врховни командант немачке војске.
  • 23: Други јапански покушај искрцавања на острво Вејк је успешан, а амерички гарнизон се предаје након неколико сати борбе.
  • 25: Хонгконг се предаје. Британске снаге заузимају Бенгази.
  • 27: Британски командоси нападају норвешку луку Вагсо, што је натерало Хитлера да појача гарнизон и одбрану.
  • 28: Започиње операција Антропоид (убиство Рајхарда Хајдриха).

1942.[уреди]

Јануар[уреди]

Фебруар[уреди]

  • 9: Највиши амерички војни заповедници одржавају своје први званични састанак на ком су расправљали о америчкој војној стратегији у рату.
  • 11: Операција Кербер: Флота бродова Кригсмаринеа из Бреста пролази кроз Ламанш до северних лука. Британци не успевају да потопе ниједан од њих.
  • 15: Јапанци заузимају Сингапур.
  • 19: Јапански авиони нападају Дарвин. Рузвелт потписује наређење 9066. које је омогућило америчкој војсци да одреди искључиве зоне, које су се односиле на Јапанце на Западној обали, и Немце и Италијане на Источној обали.
  • 22: Рузвелт наређује генералу Дагласу Мекартуру да са повуче са Филипина пошто је америчка одбрана те земље пропала.
  • 23: Јапанска подморница И-17 испаљује 16 зрна на рафинерију нафте поред Санта Барбаре.
  • 25: Принцеза Елизабета се пријављује за ратну службу.
  • 27: Почиње битка у Јаванском мору; УСС Ленгли, први амерички носач авиона, су потопили јапански авиони код обале Јаве.
  • 28: Јапанске копнене снаге нападају Јаву.

Март[уреди]

  • 10: Пад Рангуна.
  • 17: Даглас Мекартур стиже у Аустралију, након што је напустио свој штаб на Филипинима.

Април[уреди]

Мај[уреди]

  • 4: Почиње битка у Коралном мору.
  • 6: На Корегидору, последње америчке снаге на Филипинима се предају Јапанцима.
  • 8: Битка у Коралном мору се завршава. Ово је први пут у историји поморског ратовања да су се две непријатељске флоте сукобиле, а да се нису виделе.
  • 9: У ноћи између 8. и 9. маја, артиљерци на острву Хорбор (Кокосова острва) су се побунили. Њихова побуна је угушена, а тројица њих су погубљена и то су једини војници британског Комонвелта који су погубљени због побуне у Другом светском рату.
  • 12: Друга битка за Харков - у источној Украјини, Црвена армија је започела велику офанзиву. Током битке Совјети ће преотети Харков од Немаца, али ће бити опкољени и уништени.
  • 21: Инвазија Малте је одложена на неодређено.
  • 27: Операција Антропоид - атентат на Рајхарда Хајдриха у Прагу који су извели чехословачки падобранци.

Јун[уреди]

Јул[уреди]

  • 1: Почиње прва битка код Ел Аламејна.
  • 3: Јапанци заузимају Гвадалканал.
  • 9: Породица Ане Франк се скрива на тавану изнад канцеларије њеног оца у амстердамском магацину.
  • 16: По наређењу владе Вишијевске Француске, француски полицајци хапсе 13.000-20.000 Јевреја.
  • 18: Немачка први пут тестира Месершмит Ме-262 користећи само његове млазне моторе.
  • 19: Немачки адмирал Карл Дениц наређује последњим немачким подморницама да се повуку са атланстке обале Сједињених Држава као одговор на ефикасан систем америчких конвоја.
  • 21: Јапанци успостављају мостобран на северној обали Нове Гвинеје у зони Буна-Гона.
  • 22. Започиње систематска депортација Јевреја из Варшавског гета.
  • 27: Окончава се прва битка код Ел Аламејна.

Август[уреди]

Септембар[уреди]

  • 1: Немачке снаге комплетно опколиле Стаљинград.
  • 3: Аустралијске и америчке снаге поразиле јапанске снаге у заливу Милна, први велики пораз јапанских копнених снага током рата на Пацифику. Покушај Немаца да ликвидирају јеврејски гето у Лакви је довео до устанка.
  • 12: РМС Лаконија, која је носила цивиле, савезничке војнике и италијанске ратне заробљенике је торпедована и потопљена на обали западне Африке.

Октобар[уреди]

  • 3: Прво успешно лансирање А-4 ракете у Пенеминдеу. Ракета је летела до удаљености од 147 километра и достигла висину од 84,5 километра и тако је постала први предмет који је направио човек који је стигао до свемира.
  • 4: Британски командоси напали Сарк и заробили једног немачког војника.
  • 11: Битка код рта Есперанца - На северозападној обали Гвадалканала, Америчка морнарица је пресрела и поразила јапанску флоту која је ишла да појача трупе на копну.
  • 14: Немачка подморница потапа ферибот СС Карибу, убивши 137 особа.
  • 18: Хитлер издаје Наређење о командосима, наређујући да се сви заробљени командоси одмах погубе.
  • 22: Праг за регрутацију у Уједињеном Краљевству је смањен на 18 година.
  • 23: Друга битка код Ел Аламејна почиње масовним савеничким бомбардовањем немачких положаја.
  • 29: У Уједињеном Краљевству водеће црквене и политичке фигуре одржавају јавни састанак да би регистровали свирепост нацистичког прогона Јевреја.

Новембар[уреди]

  • 1: Започиње савезнички пробој код Ел Аламејна.
  • 3: Завршава се друга битка код Ел Аламејна - Немци под командом Ервина Ромела су приморане да се повуку током ноћи.
  • 8: Започиње операција Бакља, савезничка инвазија на Мароко који је контролисала Вишијевска Француска; Пуч француског покрета отпора у Алжиру, у којима је 400 припадника отпора неутралисало вишијевски 19. армијски корпус и вишијевске генерале, што је омогућило тренутни успех операције Бакља у Алжиру, а одатле и у целој Француској Северној Африци.
  • 10: Немачка напада Вишијевску Француску након споразума француског адмирала Франсое Дарлана о примирју са савезницима у северној Африци.
  • 12: Започиње поморска битка код Гвадалканала између америчких и јапанских снага.
  • 13: Британска Осма армија заузима Тобрук. Пилоти са носача УСС Ентерпрајз потопили јапански бојни брод Хиеи у бици код Гвадалканала.
  • 19: Совјети под комадном генерала Георгија Жукова покренули контранапад у бици за Стаљинград, преокренувши битку ток битке у корист Совјетског Савеза.
  • 22: Стање за Немце у Стаљинграду се чини безнадежном током совјетског контранапада, а фелдмаршал Фридрих Паулус шаље телеграм Хитлеру у ком поручује да је немачка 6. армија опкољена.

Децембар[уреди]

  • 2: Тим Енрика Фермија је изазвао прву самоодрживу нуклеарна ланчана реакција у спортској дворани Универзитет у ЧигагуУнивертитета у Чикагу.
  • 7: Британски командоси извели напад на бродове у луци Бордоа.
  • 24: Француски адмирал Франсоа Дарлан, бивши вођа Вишијевске Француске који је прешао на страну савезника након операција Бакља, је убијен у Алжиру.

1943.[уреди]

Јануар[уреди]

Фебруар[уреди]

Март[уреди]

Април[уреди]

  • 7: Боливија објавила рат Немачкој, Јапану и Италији.
  • 13: Радио Берлин објавио откриће Вермахта о масовним гробницама Пољака које су убили Совјети у Катинском масакру.

Мај[уреди]

Јун[уреди]

Јул[уреди]

  • 4: Генерал Владислав Сикорски и још неколико чланова пољске владе у игзнанству су погинули у ваздухопловној несрећи код Гибралтара. Неки сумњају да је несрећа изазвана по Стаљиновом наређењу.
  • 5: Започела Курска битка; савезничка инвазиона флота плови према Сицилији.