Халил Хаџимуртезић

С Википедије, слободне енциклопедије
халил хаџимуртезић
Халил Хаџимуртезић
Лични подаци
Датум рођења(1915-03-15)15. март 1915.
Место рођењаНова Варош, Краљевина Србија
Датум смрти18. јун 2007.(2007-06-18) (92 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Професијадруштвено-политички радник
Породица
СупружникВикторија Хаџимуртезић
Деловање
Члан КПЈ одфебруар 1942.
Учешће у ратовимаАприлски рат
Народноослободилачка борба
СлужбаВојска краљевине Југославије
НОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
Чингенерал-мајор у резерви
У току НОБкомандант 3. пролетерске бригаде
Херој
Народни херој од27. новембра 1953.

Одликовања
Орден народног хероја
Орден партизанске звезде са сребрним венцем Орден заслуга за народ са сребрним зрацима Орден братства и јединства са сребрним венцем
Орден за војне заслуге са златним мачевима Орден за храброст Партизанска споменица 1941.

Халил Хаџимуртезић (Нова Варош, 15. март 1915Београд, 18. јун 2007), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-мајор ЈНА, друштвено-политички радник СР Србије и народни херој Југославије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 15. марта 1915. године у Новој Вароши, у радничкој породици. Није имао могућности да се школује, па је након завршетка основне школе отишао на изучавање заната и убрзо постао ужарски радник.

Од ране младости припадао је револуционарном омладинском покрету у свом родном крају. Када је позван на служење војног рока, заједно са друговима истомишљеницима развијао је велику политичку активност, због чега су их војне власти хапсиле и кажњавале.

После агресије фашистичке Немачке и њених сателита на Краљевину Југославију и после њене капитулације, Халил се вратио са Скадарског фронта у родни крај где се прикључио припремама за оружани устанак. Након почетка устанка, прикључио се борцима новоформираног Златарског одреда 1941. године. Хаџимуртезић се од почетка истицао у борбама, па су му понекад додељиване руководеће дужности. Нешто касније те године постао је кандидат за члана Комунистичке партије Југославије, а фебруара 1942. постао је члан Партије.

У Четвртој и Петој непријатељској офанзиви био је заменик команданта Првог златарског батаљона, а после битке на Сутјесци постао је командант батаљона. Марта 1944. године постављен је за команданта Треће пролетерске санџачке бригаде, у којој је био од њеног формирања до краја рата.

Халил Хаџимуртезић је током четверогодишњег ангажмана у рату учествовао у 150 већих и неколико стотина мањих борби против окупатора и домаћих сарадника. Учествовао је у највећим биткама на југословенском простору, биткама на Неретви и Сутјесци (током битака је био два пута тешко рањен), те у ослобађања и одбрани територија у Босни и Херцеговини, Црној Гори, Далмацији, Санџаку и Србији.

После ослобођења земље, вршио је одговорне функције у Југословенској народној армији. Поред служења у ЈНА, био је и активни друштвено-политички радник. Био је члан Савета СР Србије, члан Политичког актива Централног комитета СК Србије, члан комитета општине Стари град – Београд и председник СУБНОР-а општине Стари град – Београд.

Умро је 18. јуна 2007. године у Београду. Сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и више југословенских и страних одликовања, међу којима су совјетски Орден отаџбинског рата другог реда, чехословачки Орден заслуга за народ и бугарска Медаља отаџбинског рата. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.

Литература[уреди | уреди извор]