Самош

Из Википедије, слободне енциклопедије
Самош
Samoš, Orthodox Church.jpg
Православна црква у селу
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Општина Ковачица
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 1004
 — густина 22/km2
Положај
Координате 45°12′08″ СГШ; 20°46′12″ ИГД / 45.202333° СГШ; 20.77° ИГД / 45.202333; 20.77Координате: 45°12′08″ СГШ; 20°46′12″ ИГД / 45.202333° СГШ; 20.77° ИГД / 45.202333; 20.77
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 89 m
Површина 57,3 km2
Самош на мапи Србије
Самош
Самош
Самош на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 26350
Позивни број 013
Регистарска ознака PA

Самош је насеље у Србији у општини Ковачица у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1004 становника.

Историја[уреди]

Самош је основан 1802-6. године од стране војног ерара и насељен је Србима и Румунима из Сечња и Чавоша. Припадао је добричкој компанији немачко-банатске регименте. У почетку је општина имала само малу богомољу у коју су смештене иконе донете из Сечња и Чавоша.

Овде се налази Српска православна црква Светог Николе у Самошу.

Године 1840. почела градња цркве, која је потпуно довршена тек 1847. године. [1] Иконостас чине две групе икона: старије су зографске рад Недељка Поповића, а новије су изгледа дело иконописца Јована Исајловића млађег. Обе иконе на црквеним троновима урадио је као поклон, Урош Предић накнадно. Исте године кад и храм, уз њега је подигнута и српска народна школа. У Самошу било је 1843. год. 2152 становника православне вере са два пароха, а два учитеља поучавало је 220 ђака.

По државном попису православног клира из 1846. године у Самошу има 2379 становника. Парохијско звање је основано 1806. године и од тада се воде све матичне књиге. Свештеници су Димитрије Пиваровић и Марко Нешковић. У народној школи ие 215 ђака, а мушкој деци предаје Павле Векецки а женској учитељ Адам Дрндарски. За развој Самоша најзаслужнија је породица велепоседника и трговаца Теодоровића. Јован Теододовића је (пре и после) 1908. године био вирилни члан Торонталске жупаније, са пореском основицом 1482 круне. Чланови породице Јована Јоце Теодоровића (1828-1908) имали су напредно имање - одају са земљом, кудељару, дућан, огромну кућу у центру села и друге некретнине. Били су и црквени добротвори, те народни посланици и по богатству вирилни чланови скупштине Торонталске жупаније. Били су били отмена господа Срби племићи, иза којих је остала галерија њихових портрета (14), које је по њиховој наруџбини, рођак сликар Урош Предић урадио бесплатно, са још приде неколико икона за самошки храм.

Најзанимљивија личност у Самошу је био православни парох Александар Шандор Павловић.[2] Тај врло образован самошки свештеник у периоду 1847-1891. године, као добар зналац страних језика - преводилац и теолошки писац, објавио је десетак књига.[3]

Владимир Фијат (1883-1959), образовао се за трговачког путника, а завршио као кувар у краљевском двору у Београду. Као колекционар поклонио је родном месту своју уметничку збирку, од преко 130 уметнина, да се од ње направи завичајни музеј - његов легат у Самошу. Збирка која је сада у галеријској функцији у центру Самоша, настала је под непосредним утицајем његовог добротвора кнеза Павла, такође колекционара, али и других, уметника попут Марка Мурата.

На дан 25. новембра 1898. год. Добио је железничку станицу на прузи АлибунарСечањ и Самош — Ковачица.[4]

Година 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921.
Становника 2300 2485 2713 2648 2468 2486
Срба ? ? ? ? ? 2408
Румуна ? ? ? ? ? 2
Немаца ? ? ? ? ? 32
Мађара - ? ? ? ? 9
Словака ? ? ? ? ? 6
Словенаца ? ? ? ? ? 29

Демографија[уреди]

У насељу Самош живи 1019 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,0 година (42,5 код мушкараца и 47,5 код жена). У насељу има 475 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,63.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[6]
Година Становника
1948. 2.382
1953. 2.373
1961. 2.310
1971. 2.108
1981. 1.658
1991. 1.438 1.416
2002. 1.247 1.286
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
1.119 89,73 %
Роми
  
56 4,49 %
Словаци
  
23 1,84 %
Југословени
  
12 0,96 %
Мађари
  
9 0,72 %
Хрвати
  
6 0,48 %
Црногорци
  
2 0,16 %
Македонци
  
2 0,16 %
Руси
  
1 0,08 %
Муслимани
  
1 0,08 %
Бугари
  
1 0,08 %
непознато
  
1 0,08 %


Референце[уреди]

Мапа општине Ковачица
  1. Гордана Јованов: "О Самошу" (први део од настанка до 1940.),Самош 2000.
  2. Гордана Јованов: "Самошки шпицлови", Панчево 2004.
  3. "Стражилово", Нови Сад, 23. октобра 1886. године
  4. Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999:
  5. Милекерови летописи Општина у јужном Банату Феликс Милекер. ISBN 978-86-85075-04-9.
  6. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]