Организација за црноморску економску сарадњу

Организација за црноморску економску сарадњу
Чланице BSEC-а   Посматрачи
Скраћеница	BSEC
Датум оснивања	4. јун 1992.
Тип	организација за економску сарадњу
Седиште	Истанбул, Турска
Чланови	13 држава Албанија, Јерменија, Азербејџан, Бугарска, Грузија, Грчка, Молдавија, Румунија, Русија, Северна Македонија, Србија, Турска, Украјина
Генерални секретар	Лазар Команеску
Веб-сајт	www.bsec-organization.org

Организација за црноморску економску сарадњу (енгл. Organization of the Black Sea Economic Cooperation, BSEC) је основана 25. јуна 1992. када су шефови држава једанаест земаља у Истанбулу потписали Декларацију и Босфорски договор. Земље оснивачи су: Азербејџан, Албанија, Бугарска, Грузија, Грчка, Јерменија, Молдавија, Румунија, Русија, Турска и Украјина. Након приступања Србије и Црне Горе априла 2004. године, организација сада броји 12 земаља. Начин функционисања ове заједнице су повремени састанци шефова држава, и влада, и редовни састанци министара иностраних послова једанпут годишње, односно полугодишње. Тела су: стални међународни секретаријат, помоћни органи радне групе и експерти, парламентарна скупштина, пословни савет и Црноморска банка за трговину и развој.

Пригодна марка Пошта Србије из 2017. поводом 25 година од оснивања Организације за црноморску економску сарадњу

Највећа достигнућа Црноморске економске сарадње су у области саобраћаја, телекомуникација, енергије, животне средине, здравства, трговине, страних инвестиција и међународних односа. Недостаци су непостојање јасне дугорочне стратегије и приоритета, недовољна политичка подршка предложеним пројектима, недовољна ефикасност, недовољна финансијска средства за остварење пројеката, велике разлике међу чланицама, недовољан ниво економске размене, избегавање политичких циљева и безбедносних питања, итд.

Ступањем на снагу Повеље 1. маја 1999. године, BSEC је стекла међународни правни идентитет и трансформисала се у пуноправну регионалну економску организацију: Организацију црноморске економске сарадње. Приступањем Србије (тада Србије и Црне Горе) у априлу 2004. године, број држава чланица Организације се повећао на дванаест. Приступање Северне Македоније 2020. повећало је чланство у организацији на тринаест.

Важан аспект активности BSEC-а је развој SME и предузетништва у земљама чланицама. У вези са овим питањима организована је серија радионица у сарадњи са Фондацијом Конрад Аденауер и ERENET.

Мапа држава чланица Организације за црноморску економску сарадњу

  Државе чланице

  Државе посматрачи

Чланице

Држава		Приступање
Азербејџан		1992.
Албанија		1992.
Бугарска		1992.
Грузија		1992.
Грчка		1992.
Јерменија		1992.
Молдавија		1992.
Румунија		1992.
Русија		1992.
Србија		2004.
Турска		1992.
Украјина		1992.

Кипар и Црна Гора су поднеле захтев за учлањење али су тренутно одбијене због ривалства између Турске и Грчке. [1]

Земље посматрачи су:

• Аустрија
• Белорусија
• Египат
• Израел
• Италија
• Немачка
• Пољска
• Сједињене Државе
• Словачка
• Тунис
• Француска
• Хрватска
• Чешка

Структура

• Састанци самита шефова држава или влада држава чланица редовно се одржавају сваких 5 година;
• Веће министара спољних послова је главни орган за доношење одлука BSEC-а и састаје се два пута годишње;
• Савет министара се састаје како би постигао консензус о конкретним питањима;
• Комитет високих званичника састаје се 4 пута годишње и ради у име министара иностраних послова;
• Помоћни органи које формира Веће министара спољних послова баве се својим мандатом који је одредио Савет, припремају заједничке пројекте и прате реализацију ових пројеката. Радне групе и групе експерата су помоћни органи;
• Председавајући координира све активности BSEC-а, као и контролише правилно вођење активности организације и спровођења Резолуција и одлука Савета. По енглеском абецедном реду, једна од држава чланица председава сваких 6 месеци. Председавање BSEC-ом је обавља Украјина у периоду од 1. јула до 31. децембра 2017. године.

Повезана тела

Повезана тела BSEC-а обављају своје функције уз поштовање принципа BSEC дефинисаних у Декларацији самита од 25. јуна 1992. и Повељи. Они имају сопствени буџет.

Парламентарна скупштина Црноморске економске сарадње (PABSEC)

Парламентарна скупштина Црноморске економске сарадње са седиштем у Истанбулу, је међупарламентарна консулттивна институција организације формирана на основу Декларације о оснивању Парламентарне скупштине црноморске економске сарадње 26. фебруара 1993. године од стране 9 држава оснивача. Грчка се придружила PABSEC 1995. године, Бугарска 1997. године, а Србија (бивша Србија и Црна Гора) 2004. године.

Председник PABSEC-а је Арчил Талаквадзе из Грузије, а потпредседник је Ануш Беглојан из Јерменије.

Русија је протерана у децембру 2022. године.

Пословни савет Организације за црноморску економску сарадњу (BSEC BC)

Пословни савет Организације за црноморску економску сарадњу формиран је 1992. године као међународна, невладина и непрофитна организација ради јачања унапређења пословног окружења у региону Црног мора. Пословни савет представља пословне заједнице држава чланица. Међународни секретаријат пословног савета налази се у Истанбулу.

Црноморска трговинска и развојна банка (BSTDB)

Црноморска трговинска и развојна банка (BSTDB) је међународна финансијска институција која је формирана 24. јануара 1997. године. Она подржава економски развој и регионалну сарадњу обезбеђујући трговинско и пројектно финансирање, гаранције и капитал за развојне пројекте који подржавају јавна и приватна предузећа у својим земљама чланицама. Циљеви банке укључују промовисање регионалних трговинских веза, међудржавних пројеката, страних директних инвестиција, подржавање активности које доприносе одрживом развоју, са нагласком на стварању радних места у земљама чланицама, обезбеђивање да свака операција буде економски и финансијски здрава и доприноси развоју тржишне оријентације. Организација има одобрени капитал од 1,325 милијарди долара. Седиште банке налази се у Солуну, Грчка.

BSTDB је вођена споразумом о оснивању Црноморске трговинске и развојне банке, уговором регистрованим у Уједињеним нацијама. За разлику од Међународног монетарног фонда и других, BSTDB не наводи услове политике којима се државе дужници могу контролисати. Банка има дугорочни кредитни рејтинг 'А' од Мудијевог сервиса за инвеститоре и 'А3' од Стандард & Пура, обе са стабилним изгледима.

Међународни центар за црноморске студиј (ICBSS)

Међународни центар за црноморске студије је независни истраживачки центар фокусиран на шири регион Црног мора, који истовремено служи и као повезано тело BSEC-а. Основан је 1998. године.

Координациони центар BSEC за размену статистичких података и економских информација (BCCESDEI)

Координациони центар BSEC за размену статистичких података и економских информација основан је са циљем прикупљања статистичких и економских информација, обављања секретарских функција, координације добијених података и размене са земљама чланицама.

Литература

• „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2007-10-11. г. Приступљено 2008-12-27. 
• „MedAgri Member: Black Sea Trade and Development Bank (BSTDB)”. www.eastagri.org. Архивирано из оригинала 23. 08. 2017. г. Приступљено 15. 04. 2023. 
• „Black Sea Trade & Development Bank”. Архивирано из оригинала 2010-01-14. г. Приступљено 2012-07-10. 
• „How we are structured - Black Sea Trade and Development Bank”. www.bstdb.org. Приступљено 2017-12-25. 
• „Management - Black Sea Trade and Development Bank”. www.bstdb.org. Приступљено 2017-12-25. 
• Ghervas, Stella (2017). „The Black Sea”. Ур.: Armitage, D.; Bashford, S. Oceanic Histories. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 234—266. ISBN 978-1-1083-9972-2. doi:10.1017/9781108399722.010. 
• Stella Ghervas, "Odessa et les confins de l'Europe: un éclairage historique", in Stella Ghervas et François Rosset (ed), Lieux d'Europe. Mythes et limites. ISBN 978-2-7351-1182-4.  (Paris: Editions de la Maison des sciences de l'homme, 2008), pp. 107–124.
• Charles King, (2004). The Black Sea: A History. ISBN 0-19-924161-9. ,
• William Ryan and Walter Pitman (1999). Noah's Flood. , ISBN 0-684-85920-3
• Neal Ascherson. Black Sea. ISBN 0-09-959371-8.  (Vintage 1996),
• Schmitt, Rüdiger (1989). „BLACK SEA”. Ур.: Yarshater, Ehsan. Encyclopædia Iranica, Volume IV/3: Bibliographies II–Bolbol I. London and New York: Routledge & Kegan Paul. стр. 310—313. ISBN 978-0-71009-126-0. 
• Rüdiger Schmitt, "Considerations on the Name of the Black Sea", in: Hellas und der griechische Osten (Saarbrücken 1996), pp. 219–224
• West, Stephanie (2003). 'The Most Marvellous of All Seas': the Greek Encounter with the Euxine. 50. Greece & Rome. стр. 151—167. 
• Petko Dimitrov; Dimitar Dimitrov (2004). The Black Sea, the Flood and the Ancient Myths. Varna. стр. 91. ISBN 978-954-579-335-6. 
• Dimitrov, D. 2010. Geology and Non-traditional resources of the Black Sea Архивирано фебруар 9, 2022 на сајту Wayback Machine. LAP Lambert Academic Publishing. ISBN 978-3-8383-8639-3. 244p.

Спољашње везе

• Званични веб-сајт
• Дачић: Круна председавања БСЕЦ је скуп у БГД, у децембру, Политика, 1/7/2016.