Организација за црноморску економску сарадњу
Организација за црноморску економску сарадњу | |
---|---|
Скраћеница | BSEC |
Датум оснивања | 4. јун 1992. |
Тип | организација за економску сарадњу |
Седиште | Истанбул, Турска |
Чланови | 13 држава Албанија, Јерменија, Азербејџан, Бугарска, Грузија, Грчка, Молдавија, Румунија, Русија, Северна Македонија, Србија, Турска, Украјина |
Генерални секретар | Лазар Команеску |
Веб-сајт | www |
Организација за црноморску економску сарадњу (енгл. Organization of the Black Sea Economic Cooperation, BSEC) је основана 25. јуна 1992. када су шефови држава једанаест земаља у Истанбулу потписали Декларацију и Босфорски договор. Земље оснивачи су: Азербејџан, Албанија, Бугарска, Грузија, Грчка, Јерменија, Молдавија, Румунија, Русија, Турска и Украјина. Након приступања Србије и Црне Горе априла 2004. године, организација сада броји 12 земаља.[1] Начин функционисања ове заједнице су повремени састанци шефова држава, и влада, и редовни састанци министара иностраних послова једанпут годишње, односно полугодишње. Тела су: стални међународни секретаријат, помоћни органи радне групе и експерти, парламентарна скупштина, пословни савет и Црноморска банка за трговину и развој.
Највећа достигнућа Црноморске економске сарадње су у области саобраћаја, телекомуникација, енергије, животне средине, здравства, трговине, страних инвестиција и међународних односа. Недостаци су непостојање јасне дугорочне стратегије и приоритета, недовољна политичка подршка предложеним пројектима, недовољна ефикасност, недовољна финансијска средства за остварење пројеката, велике разлике међу чланицама, недовољан ниво економске размене, избегавање политичких циљева и безбедносних питања, итд.
Ступањем на снагу Повеље 1. маја 1999. године, BSEC је стекла међународни правни идентитет и трансформисала се у пуноправну регионалну економску организацију: Организацију црноморске економске сарадње. Приступањем Србије (тада Србије и Црне Горе) у априлу 2004. године, број држава чланица Организације се повећао на дванаест.[1] Приступање Северне Македоније 2020. повећало је чланство у организацији на тринаест.
Важан аспект активности BSEC-а је развој SME и предузетништва у земљама чланицама. У вези са овим питањима организована је серија радионица у сарадњи са Фондацијом Конрад Аденауер и ERENET.[2]
Чланице
[уреди | уреди извор]Држава | Приступање | |
---|---|---|
Азербејџан | 1992. | |
Албанија | 1992. | |
Бугарска | 1992. | |
Грузија | 1992. | |
Грчка | 1992. | |
Јерменија | 1992. | |
Молдавија | 1992. | |
Румунија | 1992. | |
Русија | 1992. | |
Србија | 2004. | |
Турска | 1992. | |
Украјина | 1992. |
Кипар и Црна Гора су поднеле захтев за учлањење али су тренутно одбијене због ривалства између Турске и Грчке. [1]
Земље посматрачи су:
- Аустрија
- Белорусија
- Египат
- Израел
- Италија
- Немачка
- Пољска
- Сједињене Државе
- Словачка
- Тунис
- Француска
- Хрватска
- Чешка
Структура
[уреди | уреди извор]- Састанци самита шефова држава или влада држава чланица редовно се одржавају сваких 5 година;[3]
- Веће министара спољних послова је главни орган за доношење одлука BSEC-а и састаје се два пута годишње;
- Савет министара се састаје како би постигао консензус о конкретним питањима;
- Комитет високих званичника састаје се 4 пута годишње и ради у име министара иностраних послова;
- Помоћни органи које формира Веће министара спољних послова баве се својим мандатом који је одредио Савет, припремају заједничке пројекте и прате реализацију ових пројеката. Радне групе и групе експерата су помоћни органи;
- Председавајући координира све активности BSEC-а, као и контролише правилно вођење активности организације и спровођења Резолуција и одлука Савета. По енглеском абецедном реду, једна од држава чланица председава сваких 6 месеци.[3] Председавање BSEC-ом је обавља Украјина у периоду од 1. јула до 31. децембра 2017. године.[4]
Повезана тела
[уреди | уреди извор]Повезана тела BSEC-а обављају своје функције уз поштовање принципа BSEC дефинисаних у Декларацији самита од 25. јуна 1992. и Повељи. Они имају сопствени буџет.[3]
Парламентарна скупштина Црноморске економске сарадње (PABSEC)
[уреди | уреди извор]Парламентарна скупштина Црноморске економске сарадње са седиштем у Истанбулу, је међупарламентарна консулттивна институција организације формирана на основу Декларације о оснивању Парламентарне скупштине црноморске економске сарадње 26. фебруара 1993. године од стране 9 држава оснивача. Грчка се придружила PABSEC 1995. године, Бугарска 1997. године, а Србија (бивша Србија и Црна Гора) 2004. године.[5]
Председник PABSEC-а је Арчил Талаквадзе из Грузије, а потпредседник је Ануш Беглојан из Јерменије.[6]
Русија је протерана у децембру 2022. године.[7]
Пословни савет Организације за црноморску економску сарадњу (BSEC BC)
[уреди | уреди извор]Пословни савет Организације за црноморску економску сарадњу формиран је 1992. године као међународна, невладина и непрофитна организација ради јачања унапређења пословног окружења у региону Црног мора. Пословни савет представља пословне заједнице држава чланица. Међународни секретаријат пословног савета налази се у Истанбулу.[8]
Црноморска трговинска и развојна банка (BSTDB)
[уреди | уреди извор]Црноморска трговинска и развојна банка (BSTDB) је међународна финансијска институција која је формирана 24. јануара 1997. године. Она подржава економски развој и регионалну сарадњу обезбеђујући трговинско и пројектно финансирање, гаранције и капитал за развојне пројекте који подржавају јавна и приватна предузећа у својим земљама чланицама. Циљеви банке укључују промовисање регионалних трговинских веза, међудржавних пројеката, страних директних инвестиција, подржавање активности које доприносе одрживом развоју, са нагласком на стварању радних места у земљама чланицама, обезбеђивање да свака операција буде економски и финансијски здрава и доприноси развоју тржишне оријентације.[9] Организација има одобрени капитал од 1,325 милијарди долара.[тражи се извор] Седиште банке налази се у Солуну, Грчка.
BSTDB је вођена споразумом о оснивању Црноморске трговинске и развојне банке, уговором регистрованим у Уједињеним нацијама. За разлику од Међународног монетарног фонда и других, BSTDB не наводи услове политике којима се државе дужници могу контролисати.[10] Банка има дугорочни кредитни рејтинг 'А' од Мудијевог сервиса за инвеститоре и 'А3' од Стандард & Пура, обе са стабилним изгледима.[11]
Међународни центар за црноморске студиј (ICBSS)
[уреди | уреди извор]Међународни центар за црноморске студије је независни истраживачки центар фокусиран на шири регион Црног мора, који истовремено служи и као повезано тело BSEC-а. Основан је 1998. године.[12]
Координациони центар BSEC за размену статистичких података и економских информација (BCCESDEI)
[уреди | уреди извор]Координациони центар BSEC за размену статистичких података и економских информација основан је са циљем прикупљања статистичких и економских информација, обављања секретарских функција, координације добијених података и размене са земљама чланицама.[13]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Permanent International Secretariat. „About BSEC”. Black Sea Economic Cooperation (BSEC). Архивирано из оригинала 2007-09-28. г. Приступљено 2009-05-29. „With the accession of Serbia and Montenegro in April 2004, the Organization’s Member States increased to twelve.”
- ^ Antal Szabó (ed.), Emerging entrepreneurship and the policy development in the BSEC after the economic crises, Konrad-Adenauer-Stiftung, Ankara 2012, ISBN 978-975-7968-99-3
- ^ а б в ORGANIZATION OF THE BLACK SEA ECONOMIC COOPERATION. „Point of reference for regional cooperation and understanding” (PDF). www.bsec-organization.org. Архивирано из оригинала (PDF) 2017-12-23. г. Приступљено 2017-12-19.
- ^ „Chairmanship”. www.bsec-organization.org. Приступљено 2017-12-21.
- ^ „Introduction”. www.pabsec.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 01. 2023. г. Приступљено 2017-12-20.
- ^ „Armenian MP elected PABSEC Vice-President”. armenpress.am (на језику: енглески). Приступљено 2019-11-26.
- ^ „Russia expelled from yet another international organization”. Ukraine Frontlines (на језику: енглески). 2022-12-07. Приступљено 2022-12-07.
- ^ „Business Council”. www.bsec-organization.org. Приступљено 2017-12-20.
- ^ „MedAgri Member: Black Sea Trade and Development Bank (BSTDB)”. Архивирано из оригинала 23. 08. 2017. г. Приступљено 15. 04. 2023.
- ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 11. 10. 2007. г. Приступљено 27. 12. 2008.
- ^ „Black Sea News, No. 26, December 2012” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 20. 6. 2015. г. Приступљено 27. 9. 2019.
- ^ „ICBSS”. www.bsec-organization.org. Архивирано из оригинала 2011-09-27. г. Приступљено 2017-12-20.
- ^ „Center for Statistics”. www.bsec-organization.org. Приступљено 2017-12-20.
Литература
[уреди | уреди извор]- „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2007-10-11. г. Приступљено 2008-12-27.
- „MedAgri Member: Black Sea Trade and Development Bank (BSTDB)”. www.eastagri.org. Архивирано из оригинала 23. 08. 2017. г. Приступљено 15. 04. 2023.
- „Black Sea Trade & Development Bank”. Архивирано из оригинала 2010-01-14. г. Приступљено 2012-07-10.
- „How we are structured - Black Sea Trade and Development Bank”. www.bstdb.org. Приступљено 2017-12-25.
- „Management - Black Sea Trade and Development Bank”. www.bstdb.org. Приступљено 2017-12-25.
- Ghervas, Stella (2017). „The Black Sea”. Ур.: Armitage, D.; Bashford, S. Oceanic Histories. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 234—266. ISBN 978-1-1083-9972-2. doi:10.1017/9781108399722.010.
- Stella Ghervas, "Odessa et les confins de l'Europe: un éclairage historique", in Stella Ghervas et François Rosset (ed), Lieux d'Europe. Mythes et limites. ISBN 978-2-7351-1182-4. (Paris: Editions de la Maison des sciences de l'homme, 2008), pp. 107–124.
- Charles King, (2004). The Black Sea: A History. ISBN 0-19-924161-9.,
- William Ryan and Walter Pitman (1999). Noah's Flood., ISBN 0-684-85920-3
- Neal Ascherson. Black Sea. ISBN 0-09-959371-8. (Vintage 1996),
- Schmitt, Rüdiger (1989). „BLACK SEA”. Ур.: Yarshater, Ehsan. Encyclopædia Iranica, Volume IV/3: Bibliographies II–Bolbol I. London and New York: Routledge & Kegan Paul. стр. 310—313. ISBN 978-0-71009-126-0.
- Rüdiger Schmitt, "Considerations on the Name of the Black Sea", in: Hellas und der griechische Osten (Saarbrücken 1996), pp. 219–224
- West, Stephanie (2003). 'The Most Marvellous of All Seas': the Greek Encounter with the Euxine. 50. Greece & Rome. стр. 151—167.
- Petko Dimitrov; Dimitar Dimitrov (2004). The Black Sea, the Flood and the Ancient Myths. Varna. стр. 91. ISBN 978-954-579-335-6.
- Dimitrov, D. 2010. Geology and Non-traditional resources of the Black Sea Архивирано фебруар 9, 2022 на сајту Wayback Machine. LAP Lambert Academic Publishing. ISBN 978-3-8383-8639-3. 244p.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- Дачић: Круна председавања БСЕЦ је скуп у БГД, у децембру, Политика, 1/7/2016.