1-Heksanol
| |||
| Nazivi | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC naziv
Heksan-1-ol[1]
| |||
| Identifikacija | |||
3D model (Jmol)
|
|||
| Bajlštajn | 969167 | ||
| ChemSpider | |||
| ECHA InfoCard | 100.003.503 | ||
| EC broj | 203-852-3 | ||
| MeSH | 1-Hexanol | ||
| RTECS | MQ4025000 | ||
| UNII | |||
| UN broj | 2282 | ||
| |||
| Svojstva | |||
| C6H14O | |||
| Molarna masa | 102,18 g·mol−1 | ||
| Gustina | 813,6 mg cm−3 | ||
| 5,9 g dm−3 (na 20 ºC) | |||
| log P | 1.858 | ||
| Napon pare | 100 Pa (na 25,6 ºC) | ||
| Indeks refrakcije (nD) | 1,4178 (na 20 ºC) | ||
| Termohemija | |||
| Specifični toplotni kapacitet, C | 243,2 J K−1 mol−1 | ||
| Standardna molarna entropija S |
287,4 J K−1 mol−1 | ||
Std entalpija
formiranja (ΔfH⦵298) |
−377,5 kJ mol−1 | ||
| Std entalpija sagorevanja ΔcH |
−3,98437 MJ mol−1 | ||
| Opasnosti | |||
| Bezbednost prilikom rukovanja | ICSC 1084 | ||
| GHS grafikoni | 
| ||
| GHS signalna reč | UPOZORENJE | ||
| H302 | |||
EU klasifikacija (DSD)
|
 Xn
| ||
| R-oznake | R22 | ||
| S-oznake | (S2), S24/25 | ||
| NFPA 704 | |||
| Tačka paljenja | 59 °C (138 °F; 332 K) | ||
| 293 °C (559 °F; 566 K) | |||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 verifikuj (šta je   ?)
| |||
| Reference infokutije | |||
1-Heksanol je alkohol sa šest ugljenika dugim lancom. Njegova struktura formula je CH3(CH2)5OH. Ova bezbojna tečnost je malo rastvorna u vodi, ali se meša sa etrom i etanolom. Dva dodatna pravolančana izomera 1-heksanola, 2-heksanol i 3-heksanol su poznata. Oni se razlikuju po lokaciji hidroksilne grupe. Mnogi izomerni alkoholi imaju formulu C6H13OH. On se koristi u industriji parfema.
Priprema
[уреди | уреди извор]Heksanol se industrijski proizvodi oligomerizacijom etilena koristeći trietilaluminijum, i čemu sledi oksidacija alkilaluminijum proizvoda.[4] Idealizovana sinteza je data sledećim reakcijama:
- Al(C2H5)3 + 6C2H4 → Al(C6H13)3
- Al(C6H13)3 + 1½O2 + 3H2O → 3HOC6H13 + Al(OH)3
Ovaj proces generiše opseg oligomera koji se razdvajaju destilacijom.
Vidi još
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]- ^ „1-hexanol - Compound Summary”. PubChem Compound. USA: National Center for Biotechnology Information. 26. 3. 2005. Identification and Related Records. Приступљено 8. 10. 2011.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ „Alcohols, Aliphatic”. Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005. doi:10.1002/14356007.a01_279..
