Digitoksin
 | |
| IUPAC ime | |
|---|---|
(3β,5β)-3-[(O-2,6-dideoxy-β-D-ribo -hexapyranosyl-(1->4)-2,6-dideoxy-β-D- ribo-hexopyranosyl)oxy]-14-hydroxycard- 20(22)-enolide | |
| Farmakokinetički podaci | |
| Bioraspoloživost | 95% (Oralno) |
| Metabolizam | Jetra |
| Poluvreme eliminacije | 5~7 dana |
| Identifikatori | |
| CAS broj | 71-63-6  |
| ATC kod | C01AA04 (WHO) |
| PubChem | CID 11968425 |
| Hemijski podaci | |
| Formula | C41H64O13 |
| Molarna masa | 764.939 g/mol |
Digitoksin je srčani glikozid (engl. cardiac glycoside). On ima sličnu strukturu i efekte sa digoksinom (mada su njegovi efekti dugotrajniji). Za razliku od digoksina koji je eliminisan iz tela putem bubrega, on se odstranjuje jetrom, i zato ga mogu koristiti pacijenti sa slabom ili sporadičnom funkcijom bubrega. U današnje vreme on se retko koristi u medicinskoj praksi. Bilo je nekoliko kontrolisanih kliničkih ispitivanja koja su pokazala da je digoksin efikasan u delu pacijenata tretiranih za srčane nedostatke (engl. heart failure). Ne postoji jednako uverljiva potvrda efikasnosti za digitoksin, mada se pretpostavlja da on ima slični profil.[1][2]
Digitoksin ispoljava slične toksične efekte kao i češće korišćeni digoksinom, naime on može da izazove: anareksiju, mučninu, povraćanje, dijareju, smetenost, vizuelni poremećaje, i srčane aritmije. Fragmenti antidigoksin antitela, koji su specifični tretman za digoksin trovanje, su isto tako efikasni u ozbiljnim trovanjima digitoksinom.[3]
Književnost i film
[уреди | уреди извор]- Digitoksin je smrtonosno oružje u Agata Kristijevoj noveli Sastanak sa smrću.
- On je isto tako korišćen u ubistvu putem zaprašivača useva (engl. crop duster) u CSI.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Belz GG, Breithaupt-Grögler K, Osowski U (2001). „Treatment of congestive heart failure—current status of use of digitoxin”. Eur. J. Clin. Invest. 31 (Suppl 2): 10—7. PMID 11525233. Архивирано из оригинала 05. 01. 2013. г. Приступљено 15. 03. 2010.
- ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). „Chapter 34. Antiarrhythmic drugs”. Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803.
- ^ Kurowski V, Iven H, Djonlagic H (1992). „Treatment of a patient with severe digitoxin intoxication by Fab fragments of anti-digitalis antibodies”. Intensive Care Med. 18 (7): 439—42. PMID 1469187.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Johansson S, Lindholm P, Gullbo J, Larsson R, Bohlin L, Claeson P (2001). „Cytotoxicity of digitoxin and related cardiac glycosides in human tumor cells”. Anticancer Drugs. 12 (5): 475—83. PMID 11395576. doi:10.1097/00001813-200106000-00009.
- Hippius M, Humaid B, Sicker T, Hoffmann A, Göttler M, Hasford J (2001). „Adverse drug reaction monitoring--digitoxin overdosage in the elderly”. Int J Clin Pharmacol Ther. 39 (8): 336—43. PMID 11515708.
- Haux J, Klepp O, Spigset O, Tretli S (2001). „Digitoxin medication and cancer; case control and internal dose-response studies”. BMC Cancer. 1: 11. PMID 11532201. doi:10.1186/1471-2407-1-11.
- Srivastava M, Eidelman O, Zhang J, Paweletz C, Caohuy H, Yang Q, Jacobson K, Heldman E, Huang W, Jozwik C, Pollard B, Pollard H (2004). „Digitoxin mimics gene therapy with CFTR and suppresses hypersecretion of IL-8 from cystic fibrosis lung epithelial cells”. Proc Natl Acad Sci USA. 101 (20): 7693—8. PMID 15136726. doi:10.1073/pnas.0402030101.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
