Црква Светог Георгија у Смедереву
44° 39′ 54.04″ N 20° 55′ 38.77″ E / 44.6650111° С; 20.9274361° И
| Црква Светог Георгија у Смедереву | |
|---|---|
 Црква Светог Георгија у Смедереву | |
| Опште информације | |
| Место | Смедерево |
| Општина | Смедерево |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | споменик културе |
| Време настанка | 1850–1854. |
| Тип културног добра | заштићен споменик културе |
| Надлежна установа за заштиту | Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево |
| spomenicikulture | |
Црква Светог великомученика Георгија у Смедереву је подигнута у периоду од 1850. до 1854. године, изведена као прва реминисценција једног српског средњовековног споменика, цркве Свете Тројице манастира Манасије, представља леп пример врхунца раног романтичарског историцизма. Лоцирана је у центру града и заједно са касније подигнутим репрезентативним здањем Суда и Општинског дома, данас уоквирује главни смедеревски трг и представља непокретно културно добро као споменик културе.[1][2]
Архитектура
[уреди | уреди извор]Црква посвећена Светом великомученику Георгију у Смедереву спада међу највеће храмове 19. века у Србији. Њен протомајстор био је познати неимар и зограф Андреја Дамјанов из Велеса. По свом архитектонском склопу она представља комбинацију триконхоса, развијеног уписаног крста са пет купола и тробродне базилике. Унутрашњим простором доминира наос на који се надовезују на источној страни троделни олтарски простор, певничке конхе на северној и јужној и на западној страни припрата са галеријом. Изнад галерије подигнут је барокни звоник. Свод цркве држи шест снажних стубова обложених сиво зеленкастим вештачким мермером, са византијским капителима повезаним луковима.[3] Фасаду цркве одликује богата пластична декорација изведена као спој српске средњовековне традиције, барока и исламског утицаја.
С обзиром да није била осликана, док је првобитан иконостас страдао за време Првог светског рата, Управни одбор Црквене општине Смедерево 1935. године закључује Уговор о живописању храма и изради икона за иконостас са Андрејом В. Биценком, академским сликарем из Београда.[1][4]
Живопис и иконе на иконостасу представљају изузетно вредну сликарску целину, стилски изведену као компромисно решење између српске традиционалне религиозне слике, савременог богословља, руске традиције и академског стила. Из сликаног програма посебно се издвајају композиције Пренос моштију Светог Луке у Смедерево и Проповед на гори као представе са снажним историјским и верско-политичким карактером, употпуњене портретима аутентичних историјских личности.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Наос и иконе -
Храм светог Георгија у Смедереву, Музеј у Смедереву. Историјска збирка, инвентарски број 944.93
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Saborni Hram Svetog velikomučenika pobedonosca Georgija Архивирано на сајту Wayback Machine (15. децембар 2009), Turistička organizacija opštine Smederevo
- ^ „Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево/Црква Светог великомученика Георгија у Смедереву”. Архивирано из оригинала 27. 12. 2014. г. Приступљено 21. 12. 2014.
- ^ „Град Смедерево/Архитектура”. Архивирано из оригинала 21. 12. 2014. г. Приступљено 21. 12. 2014.
- ^ "Време", 13. дец. 1936
Литература
[уреди | уреди извор]- Павловић Леонтије 1980. Историја Смедерева у речи и слици. Смедерево: Музеј у Смедереву
