Miloš Šobajić

С Википедије, слободне енциклопедије
Miloš Šobajić
Miloš Šobajić.jpg
Miloš Šobajić
Datum rođenja(1945-12-23)23. decembar 1945.
Mesto rođenjaPapuk, Slavonija
 DF Jugoslavija
Datum smrti24. april 2021.(2021-04-24) (75 god.)
Mesto smrtiBeograd
 Srbija
DržavljanstvoSrpsko, Francusko
ObrazovanjeAkademija likovnih umetnosti,Beograd
ZanimanjeSlikar, vajar
SupružnikLotos Masnikosa Šobajić (1968–2011)
Dragana del Monako (2012–2015)
Maja T. Izquierdo (Iskjerdo) (2016–2021)
Pravac/tradicijaekspresionizam
Nagrade
  • Nagrada Oktobarskog salona, 1977
  • Zlatni beočug grada Beograda, 2011
  • Vukova nagrada, 2012
  • Nagrada Vitez srpskog slikarstva, 2012
  • Jesenja nagrada ULUS, 2012
  • Nagrada Miše Anastasijevića, 2013
  • Orden počasnog gosta Rusije, Ruska Duma, 2018
  • Zlatna medalja za zasluge Republike Srbije, 2019

Miloš Šobajić (franc. Milos Sobaïc; Papuk, 23. decembar 1945Beograd, 24. april 2021) bio je srpski i francuski slikar i vajar. Smatra se jednim od najznamenitijih srpskih i evropskih umetnika[1].

Biografija[уреди | уреди извор]

Rođen je 1945. godine u zbegu na planini Papuk u Slavoniji. Majka ga je u pelenama prenela preko Mađarske u Srbiju, i tek tada ga je prijavila matičnoj službi, zbog čega je u mnogobrojnim publikacijama zapisano da je rođen 1945. u Beogradu.[2][3][4]

Po ocu Voju, potiče iz srpske familije[5] iz Crne Gore, koja je krajem XIX veka donela u Crnu Goru prvi bioskop, prvu robnu kuću, prvo pozorište, čitaonicu i biblioteku, pleh orkestar, prve novine i časopise. Majka Mirjana potiče iz Like.[6][7][8]

Osnovnu i srednju školu je pohađao u Beogradu, Istanbulu i Nikšiću. Maturirao u Prvoj Beogradskoj gimnaziji, 1964. godine. Završio je Akademiju Likovnih umetnosti u Beogradu 1970, da bi se dve godine kasnije preselio u Pariz. Od 2005. godine predaje na Luksun Akademiji lepih umetnosti u Šenjangu u Kini, a istovremeno osniva Fakultet za umetnost i dizajn na Megatrend univerzitetu u Beogradu, na kojem je bio dekan, redovni profesor i počasni doktor, da bi godine 2012. postao profesor emeritus[9]. Takođe je kao mentor na doktorskim studijama radio i na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu.

Svoja dela je predstavio na preko osamdeset samostalnih izložbi širom planete i učestvovao na oko pet stotine grupnih izložbi. Njegova dela se nalaze u tridesetak muzeja savremene umetnosti u svetu. Dobitnik je niza nagrada u Srbiji. Ruska Duma mu je dodelila 2018. godine orden počasnog gosta[10] Rusije, a 2019. godine dodeljena mu je Zlatna medalja Republike Srbije, za izuzetne zasluge u oblasti kulturnih delatnosti, posebno slikarstva.[11]

O radu Miloša Šobajića je objavljeno pet monografija kod izdavača u Parizu, Beogradu i Londonu, čije su tekstove pisali Alen Žufroa, Nobelovac Peter Handke, Edward Lucie-Smith Edvard Lusi Smit i drugi. O Milošu Šobajiću je objavljeno blizu sedam stotina tekstova u francuskoj, italijanskoj, srpskoj, američkoj, japanskoj, grčkoj i nemačkoj štampi, kao i veliki broj televizijskih filmova i prikaza.[12][13]

Francuski kompozitor René-Louis Baron stvorio je muzički film o Šobajićevim delima.

Svoju prvu knjigu, pod nazivom: Slikaj i ćuti[14], autobiografskog karaktera, a koja govori o uticaju globalizma na savremenu likovnu umetnost, objavio je 2018. godine.


Bio je oženjen Majom T. Izquierdo (srb. Iskjerdo).[15], a prva supruga mu je bila Lotos Masnikosa - Šobajić

Godine 2021. objavljuje autobiografiju "Mojih devet života"[16], knjiga koju posvećuje svojoj supruzi Maji. Ova autobiografija izdata je kod izdavača "Vukotic&Media" [17]

Godine 2021. zajedno sa svojom suprugom Majom T. Izquierdo ( Iskjerdo) napisao je svoju prvu dramu, pod nazivom "Vecin cirkus" koju je izdalo "Narodno pozorište Timočke Krajine".

Njegova dela nalaze se u 40 muzeja po svetu.[18]


Sahranjen je 29. 4.2021. u Aleji zaslužnih građana u Beogradu. Na komemoraciji održanoj u Skupštini grada Beograda

govorili su istoričar umetnosti Nikola Kusovac, pijanista i direktor Beogradske filhramonije Ivan Tasovac i profesor, književnik i diplomata Darko Tanasković. Počast velikom umetniku je odata kroz njegovu omiljenu kompoziciju "Historia de un amor"[19], a emitovan je i odlomak Šobajićevog govora za Radio Beograd u kome kaže: "Ja sam Feniks i opet se vraćam, uvek sam početnik i uvek učim".[20]

Grad Beograd predviđa otvaranje Muzeja Miloš Šobajić[21] u toku 2021. godine. Direktorka Muzeja grada Beograda, Jelena Medaković, u svom govoru na sahrani, rekla je sledeće: "Jedan deo našeg Muzeja, poneo je ime Miloš Šobajić. Milošev prostor oslikavaće njegov duh i karakter, njegovu veličinu."[22] Medaković je zatim prenela poruku koju je Nobelovac Peter Handke uputio Miloševoj supruzi Maji: "Često mislim na svog druga, njegovu sliku nosim pred očima, iako fizički ne prisustvujem sahrani, danas u mislima biću sa Milošem i sa vama. Veliki slikar, moj veliki prijatelj, ostaće zauvek u mom srcu"[23]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Preminuo slikar Miloš Šobajić”. www.rts.rs. Приступљено 2021-05-03. 
  2. ^ Politika, 26 april 2021, str. 27, porodična čitulja (majka, brat, sestra - obaveštenje o smrti)
  3. ^ Politika, 28 april 2021, str. 31, porodična čitulja (majka, brat, sestra - obaveštenje o sahrani)
  4. ^ „Ovako je Šobajić govorio o svom detinjstvu, životu, umetnosti…”Svet sam ugledao u šumi…”. Naši u svetu. 24. 4. 2021. 
  5. ^ „Kako je porodica Šobajić uvrstila Nikšić u centar crnogorske kulture”. CdM (на језику: енглески). 2018-08-28. Приступљено 2019-02-01. 
  6. ^ Mijalković, Aleksandra. „Romantik u duši, buntovnik na platnu”. Politika Online. Приступљено 2019-02-01. 
  7. ^ „Majka slavnog slikara o ratu i ljubavi”. Večernje novosti. 10. 11. 2019. Приступљено 10. 11. 2019. 
  8. ^ Poreklo slikara Miloša Šobajića (Poreklo, 24. april 2021)
  9. ^ „Emeritus Prof. Miloš Šobajić”. Megatrend Univerzitet (на језику: српски). Приступљено 2019-02-01. 
  10. ^ Sputnik. „Milošu Šobajiću Orden i pasoš Rusije”. rs-lat.sputniknews.com (на језику: српски). Приступљено 2019-02-01. 
  11. ^ http://newlookworld.com (2019-02-15). „Dodeljena odlikovanja povodom Dana državnosti Srbije”. Novi Standard (на језику: српски). Приступљено 2019-02-17. 
  12. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Preminuo slikar Miloš Šobajić”. www.rts.rs. Приступљено 2021-05-03. 
  13. ^ „Preminuo Miloš Šobajić”. Kaleidoskop. Приступљено 2021-05-03. 
  14. ^ „SLIKAJ I ĆUTI! – Vukotić Media” (на језику: српски). Приступљено 2021-05-03. 
  15. ^ „Miloš Šobajić i Maja Iskjerdo: Ljubav ne broji godine”. Gloria (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 02. 02. 2019. Приступљено 2019-02-01. 
  16. ^ „TANJUG | MAJA GOJKOVIC”. www.tanjug.rs. Приступљено 2021-03-08. 
  17. ^ „Девет живота Милоша Шобајића”. Печат - Лист слободне Србије (на језику: српски). 2021-03-18. Приступљено 2021-05-03. 
  18. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Милош Шобајић, велико уметничко име света”. www.rts.rs. Приступљено 2021-04-26. 
  19. ^ „Održana komemoracija povodom smrti Miloša Šobajića”. Telegraf.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-05-03. 
  20. ^ „OTKRIO TAJNU UMETNOSTI: Komemoracija povodom smrti slikara Miloša Šobajića”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2021-05-03. 
  21. ^ „Miloš Šobajić dobija muzej u Beogradu”. CdM (на језику: енглески). 2017-01-15. Приступљено 2019-02-01. 
  22. ^ UŽIVO: SAHRANA MILOŠA ŠOBAJIĆA - Veliki umetnik počivaće u Aleji zaslužnih građana (на језику: српски), Приступљено 2021-05-03 
  23. ^ UŽIVO: SAHRANA MILOŠA ŠOBAJIĆA - Veliki umetnik počivaće u Aleji zaslužnih građana (на језику: српски), Приступљено 2021-05-03 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Lucie-Smith, Edward (2013). Milos Sobaïc. Приступљено 24. 1. 2020. 
  • Milos Sobaïc (Mains et Merveilles), 2002.
  • Miloš Šobajić u svetlosti kritike-hrestomatija, 2005.
  • Milos Sobaic (H.COL.BEAUX ART), 1991.
  • Slikaj i ćuti

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]