Оскар Ковач
Оскар Ковач | |
|---|---|
| Датум рођења | 1937. |
| Место рођења | Петровград, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 7. новембар 2021. (83/84 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Политичка странка | Социјалистичка партија Србије |
Оскар Ковач (Петровград, 1937 — Београд, 7. новембар 2021)[1] био је српски економиста, професор Мегатренд универзитета и политичар.
Биографија
[уреди | уреди извор]Оскар је рођен у породици Илеша Ковача и Розалије Немеш, 1937. године у Петровграду (данас Зрењанин), где је и завршио гимназију. Економски факултет Универзитета Београду, завршио је 1960. године. На истом факултету је магистрирао 1967. и докторирао 1971. године. Био је специјализант на Лондонској школи економије и политичких наука[2] 1966—1967, са стипендијом OECD. Године 1979—1980. провео је на Масачусетском технолошком институту у САД, захваљујући стипендији Америчке асоцијације учених друштава.
Каријера
[уреди | уреди извор]До краја 1965. године Оскар Ковач био је шеф Сектора у Заводу за планирање СР Србије, Београд; затим у годинама 1965—1972. научни истраживач и директор сектора у Институту економских наука, Београд. Године 1972. био је биран за доцента, 1978. за ванредног професора, а 1984. године за редовног професора Економског факултета Универзитета у Београду. У периоду 1983—1985. био је декан Економског факултета у Београду. Био је шеф катедре за међународну економију (1992—1996), председник комисије за докторате и члан Управног одбора факултета.
Обављао је одговорне послове у свим врстама професионалних организација економиста и њихових часописа и шеф Комитета за међународне односе Друштва економиста Југославије (1981—1984). Члан је Одбора за економске науке САНУ. Био је главни уредник часописа за друштвену теорију и критику „Гледишта”.
Професор Ковач је са предавањима по позиву учествовао у раду Економског института Мађарске академије наука, Америчке асоцијације за славистичке студије, New York Council on Foreign Relations, конференције УН у Бангкоку, Међународне организације рада у Женеви, Универзитета у Сеулу, Универзитета у Хамбургу и Минхену, Центру за студије трећег света у Мексику, Централноевропском универзитету у Прагу, Светској банци и ОЕЦД.
Професор Ковач објавио је 350 радова (шеснаест књига, самостално или у коауторству). Од тога 3 на мађарском, а 57 на светским језицима. Од ових је 39 објављено у иностранству. Његови важнији радови покривају следеће области: Платни биланс и међународне финансије. Монографија о релевантности платнобилансног ограничења при формулисању концепције привредног развоја и економске политике. Утврђује све додирне тачке домаће са међународном привредом и указује на импликације тога за мале и отворене тржишне економије. Развија низ савремених метода економске анализе, посебно у области финансијских односа са иностранством. Као и у својим другим радовима, нове теоријске концепте и аналитичке методе професор Ковач, тамо где је то примерено, примењује на југословенску економску стварност. У овој монографији он је дао значајан научни допринос унапређењу политике девизног курса и развоју концепта девизног тржишта у Југославији. Такође је подробно доказивао нужност повезивања домаћих тржишта робе и фактора производње са истоврсним иностраним тржиштима, не пропуштајући да укаже и на тешкоће које ће због тога настајати.
На темељу теоријског и аналитичког инструментаријума припремљеног у овој монографији, професор Ковач је у раду Reintegration of Yugoslavia Into the World Economy, користећи међународна искуства, конструисао и применио један макроекономски модел, први ове врсте у нас, који омогућава тестирање конзистентности и избор одговарајућег сценарија реорганизације спољног дуга СР Југославије. Успешна реорганизација тог дуга, уз одређени прилив свежег капитала, неопходан је услов сваке смислене развојне стратегије.
Спољноекономска равнотежа и привредни раст монографија у целини посвећена проблемима у спољноекономским односима које са собом доноси привредни развој. Садржи ауторов економетријски модел за пројекцију привредног раста и анализу конзистентности политика одржавања домаће и спољноекономске равнотеже. Модел је више пута примењиван у средњорочним пројекцијама макроекономских агрегата у Југославији и у раду М. Обрадовића у Француској. Садржи и целовиту теоријску основу за вођење политике економских односа са иностранством.
На сличан начин методолошка решења из његове студије Ефективна заштита и конкурентност југословенске привреде, из 1992. године, сада један институт поново примењује у циљу сагледавања политике заштите југословенске привреде, коју би она могла да понуди као услов за регулисање чланства СРЈ у Светској трговинској организацији.
Године 2000. је постао министар за економску и власничку трансформацију у Влади Миломира Минића. У току тог мандата спроведен је велики број приватизација друштвених предузећа.
У 2002. и 2003. години је два издања доживела најновија књига професора Ковача Међународне финансије. На више од двадесет штампарских табака се истражују нови феномени и проблеми настали у светској привреди након престанка система фиксних девизних курсева, снажне либерализације међународних кретања капитала, растуће транснационализације пословања предузећа и банака. Рад се посебно бави теоријским питањима детерминације нивоа и кретања девизних курсева, новим елементима у механизмима прилагођавања платног биланса, настанком и функционисањем Европске монетарне уније.
У описаним радовима професор Ковач успешно спаја ригорозна теоријска разматрања са емпиријским економским анализама југословенске привреде. Сматра се врсним познаваоцем међусобних релација кључних макроекономских агрегата, као и односа домаћих и екстерних фактора и ограничења привредног развоја. Посебно значајним се сматра његово указивање на чињеницу да Југославија и Србија, као релативно мале привреде, морају да следе политику веће специјализације у производњи и у извозу, што поставља сложена питања пред будућу развојну политику. Резултати његових истраживања дају допринос формирању стратешке развојне и средњорочне економске политике.
Политичка каријера
[уреди | уреди извор]Проф. др Оскар Ковач је дуго година био истакнути члан Социјалистичке партије Србије.[3]
Био је члан члан Комисије за израду Дугорочног програма економске стабилизације и шеф групе за систем и политику економских односа са иностранством (1981—1983) за шта је одликован Орденом рада са црвеном заставом 1985. године.
Оскар Ковач је био члан Савезног извршног већа СФР Југославије (мај 1986 — март 1989) и потпредседник Савезне владе СР Југославије 1992. године.
После октобарских промена, у прелазној Владе Миломира Минића 2000. године, био је министар за економску и власничку трансформацију, а памте га по томе што је омогућио брзопотезну приватизацију неких великих предузећа.[3] Од октобра 2000. до јануара 2001. године, када је успостављена нова Влада чији је премијер био Зоран Ђинђић, одиграо се и велики број секундарних приватизација.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Preminuo Oskar Kovač, bivši potpredsednik Vlade SRJ
- ^ London School of Economics and Political Science
- ^ а б „Ковач:Не разумем питање о моралу”. Б92. 20. 7. 2006. Приступљено 06. 10. 2018.
- ^ Николић Ђаковић, Тања (22. 5. 2011). „Приватизација:Оглодана Србија”. Б92.
