Rio Tinto (корпорација)

С Википедије, слободне енциклопедије
Рио Тинто Група
Берзни симбол
LSERIO
NYSERIO
ДелатностМетали и Рударство
Основано1873. год.; пре 148 година (1873)
СедиштеЛондон, Уједињено Краљевство (Глобално седиште)
Мелбурн, Аустралија (Rio Tinto Limited)
ПроизводиРуде гвожђа, Боксит, Алуминијум,Бакар, Молибден,Злато, Дијамант, Уранијум, Титанијум, Со, Талк
ПриходРаст US$44.611 милијарди долара (2020)[1]
Оперативни приход
Раст US$16.829 милијарди долара (2020)[1]
ПрофитРаст US$10.400 милијарди долара (2020)[1]
Укупна активаРаст US$97.390 милијарди долара (2020)[1]
Број запослених
45.000 (2020)[1]
Веб-сајтwww.riotinto.com

Рио Тинто Група је англо-аустралијска мултинационална компанија и друга по величини корпорација за метале и рударство на свету, иза БХП, која производи гвоздену руду, бакар, дијаманте, злато и уранијум.[2][3] Компанија је основана 1873. године, када је мултинационални конзорцијум инвеститора купио руднички комплекс на Рио Тинту, у Хуелва, Шпанија, од шпанске владе. Од тада је компанија расла кроз дугу серију удруживања и куповине мањих компанија да би се сврстала међу светске лидере у производњи многих производа, укључујући алуминијум, гвоздену руду, бакар, уранијум и дијаманте.[4] Иако је првенствено фокусиран на вађење минерала, Рио Тинто такође има значајну улогу у преради руда, посебно на пречишћавању боксита и руде гвожђа.[5] Рио Тинто има седишта у Лондону (глобално седиште) и Мелбурну (Аустралија).[6] [7]

Рио Тинто је компанија са двојном котацијом којом се тргује на Лондонској берзи, где је део ФТСЕ 100 индекса, [8] и Аустралијској берзи хартија од вредности, где је део индекса С & П / АСКС 200. [9] Поред тога, америчким депозитарним акцијама британске подружнице Рио Тинто тргује се на њујоршкој берзи,[10] чиме је ова компанија излистана на 3 водеће светске берзе. У Форбес Глобал 2000, Рио Тинто је рангиран као 114. највеће јавно предузеће на свету.[11]

У мају 2020. године, да би проширио рудник Брокман 4, Рио Тинто је срушио свету пећину у клисури Јуукан у западној Аустралији, у којој се налазе докази о 46.000 година дугој непрекидној људској настањености. Ова пећина се сматрала јединим копненим налазиштем у Аустралији које показује непрекидну људску делатност кроз последње ледено доба. Рио Тинто се касније извинио због проузроковане невоље, а извршни директор је након тога поднео оставку.[12]

Рио Тинто је навелико критикован од стране група за заштиту животне средине, као и од владе Норвешке због утицаја рударских активности на животну средину: тврдње о озбиљној штети по животну средину у вези са ангажманом Рио Тинта у руднику Грасберг у Индонезији довеле су до тога да је владин пензијски фонд Норвешке искључио Рио Тинто из свог инвестиционог портфеља.[13]

Академски посматрачи такође су изразили забринутост због операција Рио Тинта на Папуи Новој Гвинеји, за које тврде да су биле један од катализатора сепаратистичке кризе у Бугенвилу. [14] Такође је било забринутости због корупције: у јулу 2017. године када је Канцеларија за тешке преваре (СФО) најавила покретање истраге о преварама и корупцији у пословној пракси компаније у Гвинеји.[15]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д „Annual Report 2020” (PDF). Rio Tinto. Приступљено 26. 2. 2021. 
  2. ^ Hotten, Russell (12. 7. 2007). „History of Rio Tinto”. The Telegraph. London: Telegraph Media Group Limited. Приступљено 30. 5. 2020. 
  3. ^ „Rio Tinto sells its last Australian coalmine for $2.25bn”. The Guardian (US изд.). New York City: Guardian News & Media Limited. Reuters. 28. 3. 2018. Приступљено 6. 5. 2020. 
  4. ^ „Rio Tinto Chartbook” (PDF). 2018. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 13. 4. 2019. Приступљено 31. 12. 2018. 
  5. ^ „Our Products”. Rio Tinto web site. Rio Tinto Group. Архивирано из оригинала на датум 13. 12. 2010. Приступљено 11. 3. 2009. 
  6. ^ "Contact Us Архивирано на сајту Wayback Machine (28. март 2010)." Rio Tinto Group.
  7. ^ "Suburbs & Postcodes."
  8. ^ „Rio Tinto Plc Ord 10P”. London Stock Exchange – Detailed Prices. London Stock Exchange. Архивирано из оригинала на датум 11. 6. 2009. Приступљено 11. 3. 2009. 
  9. ^ „S&P/ASX 200 Fact Sheet” (PDF). Standard & Poor's. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 13. 6. 2011. Приступљено 11. 3. 2009. 
  10. ^ „Shareholder Information”. www.riotinto.com. 
  11. ^ „Forbes Global 2000”. Приступљено 31. 10. 2020. 
  12. ^ Shaimaa Khalil (11. 9. 2020). „Rio Tinto chief Jean-Sébastien Jacques to quit over Aboriginal cave destruction”. BBC News. Приступљено 11. 9. 2020. 
  13. ^ Norwegian Ministry of Finance (9. 9. 2008). „The Government Pension Fund divests its holdings in mining company”. 
  14. ^ See Lea, David (1999). „Corporate and Public Responsibility, Stakeholder Theory and the Developing World”. Business Ethics: A European Review. 8 (3): 151—162. doi:10.1111/1467-8608.00143. 
  15. ^ „UK's SFO says opens investigation into Rio Tinto Group”. Reuters. 24. 7. 2017. Приступљено 3. 1. 2018.