Александер Фан дер Белен

С Википедије, слободне енциклопедије
Александер Фан дер Белен
Фан дер Белен (2021)
Лични подаци
НадимакЗаша
Датум рођења(1944-01-18)18. јануар 1944.(80 год.)
Место рођењаБеч, Немачка (дан. Аустрија)
УниверзитетУниверзитет у Инзбруку
Породица
СупружнициБриџит (разведени)
Дорис Шмидауер (2015—данас)
Деца2 сина (са Бриџит)
РодитељиАлександар Константин (1898—1966)
Алма Сиболд (1907—1993)
Политичка каријера
Политичка
странка
Социјалдемократска партија (до 1992)
Зелени (од 1992—2017
Независни (од 2017)
26. јануар 2017.
ИзбориПредседнички избори у Аустрији 2016.
Канцелар(и)Кристијан Керн
ПретходникХајнц Фишер
13. децембар 1997. — 3. октобар 2008.
ПретходникКристоф Корхер
НаследникЕва Главишниг

Потпис

Александер „Заша” Фан дер Белен (нем. Alexander "Sascha" Van der Bellen, IPA [ˌalɛˈksandɐ zaʃa fan dɛɐ̯ ˈbɛlən]; Беч, 18. јануар 1944) аустријски је политичар и економиста који је 4. децембра 2016. године постао новоизабрани председник Аустрије.[1] Председничку функцију обавља 26. јануара 2017. године, као 12. председник.[2]

Фан дер Белен је професор емеритус економије на Универзитету у Бечу. Тренутно је члан Аустријске зелене партије (нем. Die Grünen in Austria). Од 1994. до 2012. године био је члан Националног савета Аустрије, а од 1997. до 2008. године председавајући парламентарног клуба и федерални портпарол своје партије.[3][4] На Председничким изборима у Аустрији 2016. се кандидовао као номинално независни кандидат ког подржава Зелена партија; завршио је други од шест кандидата у првом кругу, а у другом кругу је са 50,3% гласова освојио изборе победивши противкандидата Норберта Хофера из Слободарске партије Аустрије који је добио 49,7% гласова.[5][6] Када је 1. јула 2016. године требало да положи заклетву и постане председник, Уставни суд Аустрије је поништио резултате другог круга избора због тога што су гласови одсутних били нерегуларно и прерано бројани, па су избори морали да се одрже поново.[7] На реизборима одржаним 4. децембра 2016. године је добио око 53% гласова и победио.[1]

Фан дер Белен подржава зелену и социјалну либералистичку политику, а себе описује као либерала. Како је написао у својој књизи из 2015. године, он подржава Европску унију и заговара европски федерализам.[8][9] Након преузимања дужности постаће други ’зелени’ председник једне државе из ЕУ (први је био Рајмондс Вејонис изабран за председника Летоније године 2015) и први председник изабран директно гласањем народа.[10]

Маја 2004. године, Александер Фан дер Белен је добио златни Орден за заслуге Републике Аустрије са звездом, признање за огроман допринос Аустријској Републици.[11][12]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Austria far-right candidate Norbert Hofer defeated in presidential poll”. BBC Online. 4. 12. 2016. Приступљено 5. 12. 2016. 
  2. ^ Renon, Danielle (4. 12. 2016). „Autriche. Van der Bellen président: un soulagement face au populisme”. Courrier International. Приступљено 5. 12. 2016. 
  3. ^ „Bundessprecher und Klubobmann, Abgeordneter zum Nationalrat - Univ. Prof. Dr. Alexander Van der Bellen”. Die Grünen. 14. 9. 2008. Архивирано из оригинала 14. 9. 2008. г. Приступљено 5. 12. 2016. 
  4. ^ „Van der Bellen sichtlich bewegt”. ORF. септембар 2008. Архивирано из оригинала 06. 10. 2008. г. Приступљено 5. 12. 2016. 
  5. ^ Smale, Alison (23. 5. 2016). „Austrian Far-Right Candidate Norbert Hofer Narrowly Loses Presidential Vote”. The New York Times. Приступљено 5. 12. 2016. 
  6. ^ Osborne, Samuel (23. 5. 2016). „Austria presidential election result: Alexander Van der Bellelosess over far-right candidate Norbert Hofer”. The Independent. Приступљено 5. 12. 2016. 
  7. ^ Oltermann, Philip (1. 7. 2016). „Austrian presidential election result overturned and must be held again”. The Guardian. Приступљено 5. 12. 2016. 
  8. ^ Van der Bellen, Alexander (2015). Die Kunst der Freiheit: In Zeiten zunehmender Unfreiheit. Brandstätter Verlag. ISBN 978-3-85033-922-3. 
  9. ^ „Wenn es die EU nicht gäbe, müsste man sie erfinden”. Die Grünen. 28. 9. 2015. Архивирано из оригинала 28. 05. 2016. г. Приступљено 5. 12. 2016. 
  10. ^ Connolly, Kate; Oltermann, Philip; Henley, Jon (23. 5. 2016). „Austria elects Green candidate as president in narrow defeat for far right”. The Guardian. Приступљено 5. 12. 2016. 
  11. ^ „Ehrenzeichen für verdiente Mandatarinnen”. Austrian Parliament. 4. 5. 2004. Приступљено 5. 12. 2016. 
  12. ^ „Reply to a parliamentary question about the Decoration of Honour” (PDF). parlament.gv.at. 23. 4. 2012. стр. 1644. Приступљено 5. 12. 2016. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Van der Bellen, Alexander (2015). Die Kunst der Freiheit: In Zeiten zunehmender Unfreiheit. Brandstätter Verlag. ISBN 978-3-85033-922-3. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Страначке функције
Лидер странке
Зелени

1997—2008.
Политичке функције
Председник Аустрије
новоизабрани

преузима функцију 2017.
Тренутно