Аменмес
Аменмес | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум смрти | 1200. п. н. е. |
Аменмес (Аменмесес или Аменмосе) је био пети по реду владар из Деветнаесте династије старог Египта. Највероватније је био син Мернептаха и краљице Такхат. Неки египтолози га сматрају једним од бројних синова Рамзеса II. Врло мало се зна о овом краљу, који је Египтом владао само три до четири године. Разни египтолози његову владавину датирају у период 1202. п. н. е.—1199. п. н. е.[1] или 1203. п. н. е.—1200. п. н. е.[2] док други наводе 1200. п. н. е. као датум доласка на власт[3].
Име
[уреди | уреди извор]Аменмес на старогеипатском значи значи рођен или створен налик на Амона. Понекад се његово име може наћи и са епитетом Heqa-waset, што значи Владар Тебе[4].
Краљевско име му је било Менмире Сетепенре, што би значило Вечан као Ра, изабран од Ра.[5]
Владавина
[уреди | уреди извор]Аменмеса већина египтолога сматра узорпатором који је после Мернептахове смрти преотео престо од законитог наследника Сетија II или је користећи несмотреност фараона устанком освојио власт у Теби. Ипак после неколико година Сети II је успео доћи на власт, односно повратити контролу над Горњим Египтом, и тада су мање-више све Аменмесове слике или статуе уништене. Постоје неке теорије да је Аменмес био историјска личност која је дала подлогу за библијски лик Мојсија.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Edward Wente and Charles Van Siclen III, "A Chronology of the New Kingdom" 218
- ^ Michael Rice, Who's Who in Ancient Egypt, Routledge, 1999
- ^ Vandersleyen, ĽÈgypte et la Vallée du Nil, vol 2: 575
- ^ K. A. Kitchen. „The Titularies of the Ramesside Kings as Expression of Their Ideal Kingship”. ASAE. 71 (1987): 134—35..
- ^ Clayton, Peter (1994). Chronicle of the Pharaohs. Thames & Hudson Ltd. стр. 158. ISBN 9780500050743.
Литература
[уреди | уреди извор]- Clayton, Peter (1994). Chronicle of the Pharaohs. Thames & Hudson Ltd. стр. 158. ISBN 9780500050743.
- Cardon, Patrick D. „Amenmesse: An Egyptian Royal Head of the Nineteenth Dynasty in the Metropolitan Museum.”. MMJ. 14 (1979): 5—14..
- Dodson, Aidan. „The Takhats and Some Other Royal Ladies of the Ramesside Period.”. JEA. 73 (1987): 224—29..
- Dyan Hilton, “The Complete Royal Families of Ancient Egypt“, Thames & Hudson, 2004.
- “Death after Death in the Valley of the Kings.” In Death and Taxes in the Ancient Near East,' ed. Sara E. Orel, 53-59. Lewiston, New York: Edwin Mellen Press, 1992.
- „Amenmesse in Kent, Liverpool, and Thebes.”. JEA. 81 (1995): 115—28..
- Dodson, Aidan (1997). „Messuy, Amada and Amenmesse.”. JARCE. 34 (1997): 41—48. JSTOR 40000797. doi:10.2307/40000797..
- Habachi, Labib. „King Amenmesse and Viziers Amenmose and Kha'emtore: Their Monuments and Place in History.”. MDAIK. 34 (1978): 39—67..
- Kitchen, Kenneth A. „The Titularies of the Ramesside Kings as Expression of Their Ideal Kingship.”. ASAE. 71 (1987): 131—41..
- Krauss, Rolf. „Untersuchungen zu König Amenmesse (1.Teil).”. SAK. 4 (1976): 161—99..
- „Untersuchungen zu König Amenmesse (2. Teil).”. SAK. 5 (1977): 131—74..
- „Untersuchungen zu König Amenmesse: Nachträge.”. SAK. 24 (1997): 161—84..
- Vandersleyen, Claude. ĽÉgypte et la Vallée du Nil. Vol. 2, De la fin de ľAncien Empire á la fin du Nouvel Empire. Paris: Presses Universitaires de France, 1995
- Wente, Edward and Charles Van Siclen III. "A Chronology of the New Kingdom." In Studies in Honor of George R. Hughes: January 12, 1977, 217-61. Chicago: The Oriental Institute, 1976.
- Yurco, Frank Joseph (1997). „"Was Amenmesse the Viceroy of Kush, Messuwy?,"”. JARCE. 34 (1997): 49—56. JSTOR 40000798. doi:10.2307/40000798..
- Nos ancêtres de l'Antiquité, 1991, Christian Settipani, pp. 175