Пређи на садржај

Валериј Харламов

С Википедије, слободне енциклопедије
Валериј Харламов
Валерий Борисович Харламов
Лични подаци
Надимак „Мајстор руског хокеја“
Датум рођења (1948-01-14)14. јануар 1948.
Место рођења Москва, СФСР Русија, СССР
Датум смрти 27. август 1981.(1981-08-27) (33 год.)
Место смрти Солнечногорск, СФСР Русија, СССР
Висина 173
Маса 73
Играчке информације
Позиција нападач
Хвата/Пуца леворук
Бивши клубови Совјетски Савез ЦСКА Москва
1967
Совјетски Савез Звезда Чебаркуљ
1967—1968
Совјетски Савез ЦСКА Москва
1968—1981
Репрезентација  СССР
Про каријера 1968—1981

Валериј Борисович Харламов (рус. Валерий Борисович Харламов; 14. јануар 1948 — 27. август 1981) је био совјетски и руски играч хокеја на леду. Наступао је за ЦСКА из Москве (1967—1981) и за репрезентацију Совјетског Савеза (1969—1980).

Био је два пута Олимпијски шампион (1972, 1976) и осам пута шампион света са репрезентацијом Совјетског Савеза.

Проглашен је за заслужног мајстора спорта 1969. године и два пута најбољи играч Совјетског Савеза 1972. и 1973. године. Један је од најбољих играча Совјетског Савеза седамдесетих година који је признат и у својој земљи у иностранству.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођење

[уреди | уреди извор]

Харламови родитељу били су радници фабрике „Комунар“ у Москви.[1] Његов отац Борис био је Рус[2], а мајка, Кармен Оливе-Абад Баскијка, која је побегла 1937. из Шпаније због грађанског рата у тој земљи.[3][4]

Валериј Харламов се родио у ноћи измећу 13. и 14. јануара 1948. године у Москви. Борис и Бегонија су те ноћи били у фабрици „Комунар“. До сумрака Бегонија је осетила болове па је пребачена у болницу, где је родила сина.[5]. Име је добио по совјетском пилоту Валерију Чкаловом.[6] У тренутку када се родио Валериј, Борис и Бегонија су живели у ванбрачној заједници, да би се три месеца након рођења његовог сина венчали.[7]

Касније ће породица добити и ћерку коју ће назвати Татјана.

Детињство и младост

[уреди | уреди извор]

Хобији Харламова у детињство су били хокеј на леду и фудбал. Почео је да клиза када је имао седам година. Његов отац је играо хокеј за фабрички тим и често је са собом водио сина.[8] Харламов је 1956. године са мајком и сестром Валери отишао у Шпанију. У Билбау где је живео ишао је и у школу, али се након годину дана вратио са породицом у Совјетски Савез.[1] Због порекла своје мајке у каснијој каријери добиће надимак „Шпанац“.

Током своје младости био је мали и мршав и имао је честих здравствених проблема. То је кулминирало 1961. године када му је откривена срчана мана. Од тог тренутка доктори су Валерију забранили присуствовање на часовима физичког васпитања, вежбање са теговима, пливање, па чак и да похађа летњи камп.[9]

Његов отац Борис, упркос саветима лекара уписао га је у хокејашки клуб ЦСКА. Након три месеца тренеирања отац и син су отишли у болницу на прегледе. Тамо су лекари констатовали да је Валериј потпуно здрав и од тада је почео активно да се бави хокејом.[9]

Признавање талента

[уреди | уреди извор]

Талентовани младић својим играма почео да се намеће за сениорски тим ЦСКА. Међутим тренер ЦСКА Анатолиј Тарасов први пут у њему није видео играча за први тим, а као главни недостатак навео је његову висину која је износила 172 cm.[10] Харламов се одлично показао на финалном турниру јуниорског првенства Совјетског Савеза у Минску.[11] Лето 1967. провео је тренирајући за сениорски састав ЦСКА у Кудепсти, након чега се доста променио физички, набацио је мишићну масу.

За сениорски састав ЦСКА дебитовао је 22. октобра 1967. године у мечу са Сибиром у Новосибирску у коме је ЦСКА је победио са 9:0. Да би стекао више искуства Тарасов га је послао да сезону 1967/68 проведе у друголигашу Звезди из Чебаркуља. Тадашњи тренер Звезде Владимир Алфер добио је строга упутства од Тарасова. Захтевао је да се Харламову омогући да тренира три пута дневно, а да у утакмицама мора да игра најмање 70 посто меча.[12]

Заједно са Харламовим у Звезду је послат и дефанзивац Александар Гусев. Играчи су се за кратко време прилагодили клубу и дали су велики допринос резултатима Звезде. Харламов је постигао 34 голова на 40 утакмица и постао миљеник домаће јавности[13], а Гусев се одлично показао у улози одбрамбеног играча. Владимир Алфер је редовно информисао Тарасова о резултатима Харламова, а након састанка у фебруару 1968. године позван је назад у Москву.[12] Последњи меч за Звезду одиграо је 7. марта у Калињину, а 8. марта се вратио кући и истог дана га је Тарасов позвао на тренинг.

Први успеси

[уреди | уреди извор]

Харламов је поново заиграо за ЦСКА у утакмици против Сибира у Новосибирску који је ЦСКА лако победио са 11:3. Играо је у линији са Владимиром Викуловим и Виктором Полупановим као замена Анатолију Фирсову. Свој први гол за Московљане постигао је 23. априла 1968, против екипе Крила Совјетов. Сезону је завршио у линији са Смолином и Блиновим.

Наредне сезоне је успео да се избори за место у тиму. У октобру 1968 је објављено да ће Харламов у утакмици против Торпеда играти у линији са Борисом Михајловим и Владимиром Петровим. Цска је поражен са 1:0, а Харламов је играо слабо. Међутим трио младих нападача ће убрзо почети да игра добро и ефикасно.[9] Харламов ће са њима играти наредних 14 година.[14]

У децембру 1968 позван је у да заигра за други тим репрезентације Совјетског Савеза која је заменила Чехословачку на међународном турниру у Москви. Након турнира позван је да заигра за репрезентацију Совјетског Савеза у два меча против Репрезентације Канаде. Дебитовао је 6. децембра 1968, а сутрадан је одиграо и други меч. У обе утакмице је играла троја Меихајлов - Петров -Харламов.

Од почетка 1969. сво троје су позивани да играју пријатељске утакмице за репрезентацију, након чега су тренери одлучили да ии поведу на Светско првенство 1969. у Стокхолму. Они су од прве утакмице показали високу класу и оправдали позив тренера.

Постоје разлике у подацима када је Харламов постигао свој први погодак на првенству.

Статистика каријере

[уреди | уреди извор]

Регуларна сезона

[уреди | уреди извор]
   
Сезона Тим Лига GP G A Pts PIM
1967–68 ХК ЦСКА Совјетска 15 2 3 5 6
1968–69 ХК ЦСКА Совјетска 42 37 12 49 24
1969–70 ХК ЦСКА Совјетска 33 33 10 43 16
1970–71 ХК ЦСКА Совјетска 34 40 12 52 18
1971–72 ХК ЦСКА Совјетска 31 24 16 40 22
1972–73 ХК ЦСКА Совјетска 27 19 13 32 22
1973–74 ХК ЦСКА Совјетска 26 20 10 30 28
1974–75 ХК ЦСКА Совјетска 31 15 24 39 35
1975–76 ХК ЦСКА Совјетска 34 18 18 36 6
1976–77 ХК ЦСКА Совјетска 21 18 8 26 16
1977–78 ХК ЦСКА Совјетска 29 18 24 42 35
1978–79 ХК ЦСКА Совјетска 41 22 26 48 36
1979–80 ХК ЦСКА Совјетска 41 16 22 38 40
1980–81 ХК ЦСКА Совјетска 30 9 16 25 14
Совјетски тотали 438 293 214 507 318

Међународно

[уреди | уреди извор]
Година Тим Такмичење   GP G A Pts PIM
1969 Совјетски Савез WC 10 6 7 13 4
1970 Совјетски Савез WC 9 7 3 10 4
1971 Совјетски Савез WC 10 5 12 17 2
1972 Совјетски Савез SS 7 3 4 7 16
1972 Совјетски Савез OG 5 9 7 16 2
1972 Совјетски Савез WC 9 8 6 14 10
1973 Совјетски Савез WC 10 9 14 23 31
1974 Совјетски Савез SS 8 2 6 8 4
1974 Совјетски Савез WC 10 5 5 10 8
1975 Совјетски Савез WC 9 10 6 16 4
1976 Совјетски Савез OG 6 3 6 9 6
1976 Совјетски Савез WC 10 4 10 14 4
1977 Совјетски Савез WC 10 9 7 16 4
1978 Совјетски Савез WC 10 4 5 9 4
1979 Совјетски Савез WC 8 7 7 14 4
1980 Совјетски Савез OG 7 3 8 11 2
Тотали Светског првенства 105 74 82 156 79
Олимпијски тотали 18 15 21 36 10

Награде и почасти

[уреди | уреди извор]

Совјетски Савез и Русија

[уреди | уреди извор]
Награда Година
Заслужни мајстор спорта 1969
Совјетска лига Играч године 1971–72, 1972–73
Руска хокејашка кућа славних 2014

Међународне награде

[уреди | уреди извор]
Награда Годна
Светско првенство у хокеју на леду свезвездани тим 1972, 1973, 1976
IIHF Кућа славних| 1998
IIHF стогодишњи свезвездани тим 2008
Хокејашка кућа славних 2005

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Mosko, Alexey (11. 5. 2013). „Film brings Soviet hockey legend to life”. Russia: Beyond the Headlines. Архивирано из оригинала 25. 08. 2013. г. Приступљено 21. 1. 2014. 
  2. ^ Военный завод, производивший агрегаты для стрелкового вооружения. С 1992 — ОАО «Дукс» (http://www.militaryparitet.com/nomen/russia/pri/data/ic_nomenrussiapri/11/).
  3. ^ Олимпизм. О матери Харламова (на исп. яз.)
  4. ^ Zafra & Heredia 1989, стр. 209
  5. ^ Тарасов А. В. Три скорости Валерия Харламова // Левин Б. М. Три скорости Валерия Харламова. — М.. 1984. стр. 13.).
  6. ^ „Ice Hockey legend Valery Kharlamov remembered in Moscow exhibition match”. RT. 19. 2. 2013. Архивирано из оригинала 22. 02. 2014. г. Приступљено 21. 2. 2014. 
  7. ^ В этом признаётся Борис Харламов в документальном фильме «Ледовая коррида Валерия Харламова».
  8. ^ Харламов Б. С. (1984). „Как рассказать мне о Валерии”. Ур.: Сост. Б. М. Левин. Три скорости Валерия Харламова. М.: Физкультура и спорт. стр. 24. 
  9. ^ а б в Дворцов В. А., Юрьев З. Ю. (1984). Форвард № 17. М.: Советская Россия. 
  10. ^ Раззаков Ф. И. (2006). Звёздные трагедии. М.: Эксмо. 
  11. ^ Богомолов В. (1984). „Почему я не стал Харламовым”. Ур.: Сост. Б. М. Левин. Три скорости Валерия Харламова. М.: Физкультура и спорт. стр. 25—32. 
  12. ^ а б Альфер В. Ф. (1988). „Нерядовой солдат Харламов”. Ур.: Сост. Б. М. Левин. Три скорости Валерия Харламова. М.: Воениздат. стр. 36—37. 
  13. ^ Андрей Корецкий. „Легендарный Валерий Харламов начинал играть на Южном Урале”. Архивирано из оригинала 18. 10. 2010. г. Приступљено 31. 01. 2010. 
  14. ^ „Kharlamov, Valeri -- Biography”. Hockey Hall of Fame and Museum. Приступљено 23. 2. 2014. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Валериј Харламов на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Валериј_Харламов&oldid=28557460”