Пређи на садржај

Гуангџоу

Координате: 23° 06′ 32″ С; 113° 15′ 53″ И / 23.108889° С; 113.264722° И / 23.108889; 113.264722
С Википедије, слободне енциклопедије
Гуангџоу
кин: 广州市 / 廣州市, Guǎngzhōu
Колаж градских знаменитости
Административни подаци
Држава Кина
ПокрајинаГуандонг
Становништво
Становништво
 — 2020.18,676,605
 — густина4.859.358,7 ст./km2
Агломерација10.182.000
Географске карактеристике
Координате23° 06′ 32″ С; 113° 15′ 53″ И / 23.108889° С; 113.264722° И / 23.108889; 113.264722
Површина3,84343 km2
Гуангџоу на карти Кине
Гуангџоу
Гуангџоу
Гуангџоу на карти Кине
Поштански број510000
Позивни број20
Регистарска ознака粤A
Веб-сајт
www.gz.gov.cn

Гуангџоу[а] (кин: 广州市 / 廣州市, Guǎngzhōu; или Кантон) град је на југу Народне Републике Кине и главни град покрајине Гуандонг (или Кантон), значајан трговачки и индустријски центар. Према процени из 2009. у граду је живело 3.103.466 становника.[1]

Близина Хонгконга је повољна околност за локалну економију. Овде се налази ФК Гуангџоу.

Географија

[уреди | уреди извор]
Клима Гуангџоа (нормале 1971–2000, екстреми 1961–2000)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 27,2
(81)
28,6
(83,5)
32,1
(89,8)
32,4
(90,3)
36,2
(97,2)
36,6
(97,9)
39,1
(102,4)
38,0
(100,4)
37,6
(99,7)
34,8
(94,6)
32,5
(90,5)
29,6
(85,3)
39,1
(102,4)
Максимум, °C (°F) 18,3
(64,9)
18,5
(65,3)
21,6
(70,9)
25,7
(78,3)
29,3
(84,7)
31,5
(88,7)
32,8
(91)
32,7
(90,9)
31,5
(88,7)
28,8
(83,8)
24,5
(76,1)
20,6
(69,1)
26,3
(79,4)
Просек, °C (°F) 13,9
(57)
15,2
(59,4)
18,1
(64,6)
22,4
(72,3)
25,8
(78,4)
27,8
(82)
28,9
(84)
28,8
(83,8)
27,5
(81,5)
24,7
(76,5)
20,1
(68,2)
15,5
(59,9)
22,4
(72,3)
Минимум, °C (°F) 10,3
(50,5)
11,7
(53,1)
15,2
(59,4)
19,5
(67,1)
22,7
(72,9)
24,8
(76,6)
25,5
(77,9)
25,4
(77,7)
24,0
(75,2)
20,8
(69,4)
15,9
(60,6)
11,5
(52,7)
18,9
(66,1)
Апсолутни минимум, °C (°F) 0,1
(32,2)
1,3
(34,3)
3,2
(37,8)
7,7
(45,9)
14,6
(58,3)
18,8
(65,8)
21,6
(70,9)
20,9
(69,6)
15,5
(59,9)
9,5
(49,1)
4,9
(40,8)
0,0
(32)
0,0
(32)
Количина кише, mm (in) 40,9
(1,61)
69,4
(2,732)
84,7
(3,335)
201,2
(7,921)
283,7
(11,169)
276,2
(10,874)
232,5
(9,154)
227,0
(8,937)
166,2
(6,543)
87,3
(3,437)
35,4
(1,394)
31,6
(1,244)
1.736,1
(68,35)
Дани са кишом (≥ 0.1 mm) 7,5 11,2 15,0 16,3 18,3 18,2 15,9 16,8 12,5 7,1 5,5 4,9 149,2
Релативна влажност, % 72 78 82 84 84 84 82 82 78 72 66 66 77,5
Сунчани сати — месечни просек 118,5 71,6 62,4 65,1 104,0 140,2 202,0 173,5 170,2 181,8 172,7 166,0 1.628
Сунчано време — месечни проценти 35 22 17 17 26 35 49 43 46 51 52 50 36,9
Извор: China Meteorological Administration,[2] all-time extreme temperature[3]

Историја

[уреди | уреди извор]

Праисторија

[уреди | уреди извор]

Насеље које је сада познато као Нанвученг било је присутно у овој области до 1100. године пре нове ере.[4][5] Неке традиционалне кинеске историје постављају оснивање Нанвученга за време владавине краља Нана од Џоуа, цара Џоуа од 314. до 256. пре нове ере. Речено је да се састојао од нешто више од ограде од бамбуса и блата.

Гуангџоу, тада познат као Пању, основан је на источној обали Бисерне реке 214. п.н.е. Бродови којима су командовали трговци стигли су на обалу Јужне Кине у касној антици. Преживели записи из династије Танг потврђују да су становници Пањуа посматрали низ трговинских мисија. Записи о спољнотрговинским бродовима сежу до касног 20. века.[6]

Пању је био седиште Нанхај команде династије Ћин и служио је као база за прву инвазију на земље Баејуе у јужној Кини. Легендарни извештаји су тврдили да су војници код Пањуа били толико будни да три године нису скидали оклоп. Након пада Ћина, генерал Џао Туо је успоставио краљевство Нањуе и учинио Пању његовом престоницом 204. године пре нове ере. Остала је независна током сукоба Чу-Хан, иако је Џао преговарао о признању његове независности у замену за његово номинално потчињавање Хану 196. п.н.е.[7] Археолошки докази показују да је Пању био експанзиван трговачки центар: поред предмета из централне Кине, археолози су пронашли остатке који потичу из југоисточне Азије, Индије, па чак и Африке. Џао Туа је наследио Џао Мо, а затим Џао Јингћи. Након смрти Џао Јингчија 115. године пре нове ере, његов млађи син Џао Сјинг је именован за његовог наследника, што је било кршење кинеске примогенитуре. До 113. пре нове ере, његова кинеска мајка, царица удовица Јиу га је убедила да подреди Нањуе као формални део Хан царства. Домаћи премијер Лу Јиа је покренуо државни удар, убивши амбасадоре Хана заједно са краљем, његовом мајком и њиховим присталицама. Успешна заседа је потом уништила Ханске снаге које су биле послате да га ухапсе. Цар Ву од Хана се увредио и покренуо велики речни и морски рат: шест армија под вођством Лу Бодеа и Јанг Пуа[8] је заузело Пању и анектирало Нањуе до краја 111. п.н.е.[9]

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према процени, у граду је 2009. живело 3.103.466 становника.

Кретање броја становника
1990. 2000. 2009.
2.960.889[1] 3.101.800[1] 3.103.466[1]

Привреда

[уреди | уреди извор]

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Гуангџоу одржава споразуме о партнерским градовима са следећим страним градовима.[10][11]

Напомена

[уреди | уреди извор]
  1. ^ У српском језику најчешће, премда неправилно, изговаран као Гуангџоу, а ретко правилније: Гванџоу

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г „China: largest cities and towns and statistics of their population”. www.world-gazetteer.com. 17. 12. 2012. Архивирано из оригинала 27. 12. 2012. г. 
  2. ^ 中国地面国际交换站气候标准值月值数据集(1971-2000年) (на језику: Chinese). China Meteorological Administration. Архивирано из оригинала 21. 09. 2013. г. Приступљено 12. 8. 2016. 
  3. ^ „Extreme Temperatures Around the World”. Приступљено 1. 12. 2010. 
  4. ^ Short, John R. (1992), Human Settlement, Oxford: Oxford University Press, стр. 212 
  5. ^ Peter Haggett (ур.), Encyclopedia of World Geography, 20: China and Taiwan, Marshall Cavendish, стр. 2844 
  6. ^ Michael Sheridan (2021). The Gate to China: A New History of the People's Republic and Hong Kong. Oxford University Press. стр. 11. ISBN 9780197576236. 
  7. ^ Taylor, Keith Weller (1991), The Birth of Vietnam, Berkeley: University of California Press, стр. 24 
  8. ^ Morton, W. Scott; Lewis, Charlton M. (2004), China: Its History and Culture, 4th ed., McGraw-Hill, стр. 56, ISBN 9780071412797 
  9. ^ Yü (1987), стр. 453.
  10. ^ „Sister Cities of Guangzhou”. Архивирано из оригинала 20. 10. 2011. г. Приступљено 19. 03. 2015. 
  11. ^ „Guangzhou and Rabat sign sister city agreement”. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 17. 03. 2015. 
  12. ^ „Gestiona Ecatepec oportunidades para intercambios estudiantiles con Guangzhou, China”. Архивирано из оригинала 23. 03. 2016. г. Приступљено 10. 06. 2019. 
  13. ^ „Relación México-Estados Unidos necesita puentes para construir paz, respeto y reconocimiento, no muros: EAV”. Архивирано из оригинала 05. 09. 2017. г. Приступљено 10. 06. 2019. 
  14. ^ „Viajarán a China alumnos de Ecatepec”. Архивирано из оригинала 11. 04. 2016. г. 
  15. ^ „Gestiona Ecatepec oportunidades para Intercambios estudiantiles con Guangzhou, China”. Архивирано из оригинала 05. 09. 2017. г. Приступљено 10. 06. 2019. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]