Лекар
| Лекар | |
|---|---|
 Лекар прегледа пацијенткињу | |
| Занимање | |
| Назив занимања | Лекар |
Подручје рада | медицина |
| Опис | |
| Поља рада | болница, амбуланта, терен, институт, инспекција, дом за стара лица итд. |
| Квалификације | завршен медицински факултет |
Слични послови | медицинска сестра, фармацеут, ветеринарски лекар |
Лекар (често и доктор медицине) је здравствени радник који лечи, односно бави се људским здрављем и болешћу. У смислу професије то је особа која је завршила медицински факултет и тиме испунила услове за професионално бављење медицином. Особа која се бави здрављем животиња назива се ветеринар, односно правилније ветеринарски лекар и има титулу доктор ветеринарске медицине. Лекар промовише, одржава, или обнавља здравље кроз проучавање, дијагнозу, прогнозу и лечење болести, повреда и других физичких и менталних оштећења. Лекари могу да усредсреде своју праксу на одређене категорије болести, типове пацијената и методе лечења - познате као специјалности - или могу да преузму одговорност за пружање континуиране и свеобухватне медицинске неге појединцима, породицама и заједницама - познате и као општа пракса.[1] Медицинска пракса захтева и детаљно познавање академских дисциплина, као што су анатомија и физиологија, патофизиологија и њиховог лечења - наука о медицини - као и знатну компетентност у њиховој примени у пракси - уметност или занат медицине.
Улога лекара и значење саме речи варирају широм света. Степени и друге квалификације веома варирају, али постоје неки заједнички елементи, као што је медицинска етика која захтева да лекари покажу пажњу, саосећање и добродушност за своје пацијенте. У многим државама, као предуслов за добијање одобрења за самосталан рад (лиценце), од лекара се захтева полагање државног стручног испита.
Опис посла
[уреди | уреди извор]
Лекари се баве унапређењем здравља, спречавањем болести, откривањем болести, лечењем болесника и медицинском рехабилитацијом. Током студија и приправничког стажа оспособљавају се за рад у примарној здравственој заштити, односно за подручје опште медицине. Њихов посао укључује дијагностиковање болести и лечење болесника који траже помоћ у ординацији, у кући или на месту несреће. Они прегледају своје пацијенте, узимају анамнезу при чему воде рачуна о телесним, психичким и социјалним аспектима болести, упућују на контролне анализе (лабораторија, рендген, ултразвук итд.), тумаче добијене налазе и на основу тога дијагностикују болести и повреде. Процењују хитност и тежину болесниковог стања, потребу упућивања на специјалистички преглед или болничко лечење, те опасности за околину. Прописују лекове и друге начине лечења и прате ток болести и успешност лечења. Ради осигуравања целокупне здравствене заштите сарађују са другим лекарима, посебно специјалистима клиничких и других струка, патронажним сестрама и медицинским сестрама у установама за негу и рехабилитацију, физиотерапеутима, социјалним радницима и другим стручњацима.
Модерна значења
[уреди | уреди извор]
Специјалиста интерне медицине
[уреди | уреди извор]Широм света се појам лекар односи на специјалисте интерне медицине или на једну од њених многобројних подспецијалности (посебно се прави разлику од специјалисте хирургије). Ово значење лекара преноси осећај стручности у лечењу лековима, а не хируршким процедурама.[3]
Хенри VIII је одобрио повељу лондонског Краљевског колеџа лекара 1518. године. Тек 1540. године је доделио Компанији бербера-хирурга (претечи Краљевског колеџа хирурга) засебну повељу. Исте године енглески монарх је основао Регијусово професорство физике на Универзитету у Кембриџу.[4] Новији универзитети би вероватно таквог академика описали као професора интерне медицине. Стога, у 16. веку физика је значила отприлике оно што интерна медицина чини сада.
Тренутно се лекар специјалиста у Сједињеним Државама може описати као интерниста. Други термин, болнички лекар, уведен је 1996,[5] како би се описали специјалисти интерне медицине у САД који углавном или искључиво раде у болницама. Такви лекари сада чине око 19% свих америчких општих интерниста,[6] који се у земљама Комонвелта често називају лекарима опште праксе.
Ова оригинална употреба, за разлику од хирурга, уобичајена је у већем делу света, укључујући Уједињено Краљевство и остале државе Комонвелта (као што су Аустралија, Бангладеш, Индија, Нови Зеланд, Пакистан, Јужна Африка), Шри Ланка и Зимбабве), као и на низу других места попут Бразила, Хонгконга, Индонезије, Јапана, Ирске и Тајвана. На таквим местима преовладавају општији енглески појмови доктор или лекар опште праксе, који описују сваког практичара (кога би Американци у ширем смислу вероватно назвали лекаром).[7] У земљама Комонвелта, специјалисти педијатрије и геријатрије се такође описују као лекари специјалисти који су специјализовани за старосно доба пацијента, пре него за специфични систем органа.
Лекар и хирург
[уреди | уреди извор]Комбиновани термин „лекар и хирург” се широм света користи за опис лекара опште праксе или било ког другог лекара без обзира на специјалност.[3][8] Ова употреба и даље показује изворно значење лекара и oчувава стару диференцијацију између лекара, као практичара физике и хирурга. Овај термин могу да користе државни медицински одбори у Сједињеним Државама и еквивалентна тела у провинцијама Канаде за описивање било ког лекара.
Северна Америка
[уреди | уреди извор]Огромна већина лекара који се школују у Сједињеним Државама имају звање доктора медицине и користе иницијале М.Д. Мањи број похађа остеопатске школе и стиче звање доктора остеопатске медицине и они користе иницијале Д.О.[9] По завршетку медицинске школе лекари завршавају резиденцију у специјалности у којој ће практиковати. Специјалности захтевају комплетирање стажног периода након резиденције.
Врсте
[уреди | уреди извор]У оквиру медицине, постоје лекари опште праксе и специјалисти. Ово су називи значајнијих лекара специјалиста:[10]
Види још
[уреди | уреди извор]- Хипократ
- Медицина
- Светска здравствена организација
- Српско лекарско друштво
- Медицинска сестра
- Ветеринар
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ World Health Organization: Classifying health workers. Geneva, 2010.
- ^ Roncalli Amici R (2001). „The history of Italian parasitology” (PDF). Veterinary Parasitology. 98 (1–3): 3—10. PMID 11516576. doi:10.1016/S0304-4017(01)00420-4. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 10. 2013. г.
- ^ а б H.W. Fowler (1994). A Dictionary of Modern English Usage (Wordsworth Collection). NTC/Contemporary Publishing Company. ISBN 978-1-85326-318-7.
- ^ „University of Cambridge: History of the School of Clinical Medicine”. University of Cambridge. Архивирано из оригинала 9. 12. 2012. г. Приступљено 5. 2. 2008.
- ^ Wachter R; Goldman L (1996). „The emerging role of "hospitalists" in the American health care system”. N Engl J Med. 335 (7): 514—7. PMID 8672160. doi:10.1056/NEJM199608153350713.
- ^ Kuo, YF; Sharma, G; Freeman, JL; Goodwin, JS (2009). „Growth in the care of older patients by hospitalists in the United States”. N Engl J Med. 360 (11): 1102—1112. PMC 2977939
. PMID 19279342. doi:10.1056/NEJMsa0802381. „See also editorial by Hamel M. B. et al. on pp. 1141–1143 of same issue”
- ^ „The Royal Australasian College of Physicians: What are Physicians?”. Royal Australasian College of Physicians. Архивирано из оригинала 6. 3. 2008. г. Приступљено 5. 2. 2008.
- ^ Brown, Lesley (2002). The New shorter Oxford English dictionary on historical principles. Oxford [Eng.]: Clarendon. ISBN 978-0-19-861271-1.
- ^ Plus, Medline (2012). „Doctor of Osteopathic Medicine”. U.S. National Library of Medicine of National Institutes of Health. Приступљено 22. 12. 2012.
- ^ Врсте здравствених специјализација, Медицински факултет Универзитета у Нишу
Литература
[уреди | уреди извор]- Alexander GC, Casalino LP, Meltzer DO (август 2003). „Patient-physician communication about out-of-pocket costs”. JAMA. 290 (7): 953—8. PMID 12928475. doi:10.1001/jama.290.7.953.
- Alexander GC, Casalino LP, Tseng CW, McFadden D, Meltzer DO (август 2004). „Barriers to patient-physician communication about out-of-pocket costs”. J Gen Intern Med. 19 (8): 856—60. PMC 1492500 . PMID 15242471. doi:10.1111/j.1525-1497.2004.30249.x.
- Alexander GC, Casalino LP, Meltzer DO (март 2005). „Physician strategies to reduce patients' out-of-pocket prescription costs”. Arch. Intern. Med. 165 (6): 633—6. PMID 15795338. doi:10.1001/archinte.165.6.633.
- Alexander GC, Lantos JD (2006). „The doctor-patient relationship in the post-managed care era”. Am J Bioeth. 6 (1): 29—32. PMID 16423784. doi:10.1080/15265160500394556.
- Pham HH, Alexander GC, O'Malley AS (април 2007). „Physician consideration of patients' out-of-pocket costs in making common clinical decisions”. Arch. Intern. Med. 167 (7): 663—8. PMID 17420424. doi:10.1001/archinte.167.7.663.
- Weisz G (јесен 2003). „The Emergence of Medical Specialization in the Nineteenth Century”. Bull Hist Med. 77 (3): 536—574. PMID 14523260. doi:10.1353/bhm.2003.0150.
- Leigh, JP; Tancredi D; Jerant A; Kravitz, RL (октобар 2010). „Physician wages across specialties: informing the physician reimbursement debate”. Arch. Intern. Med. 170 (19): 1728—34. PMID 20975019. doi:10.1001/archinternmed.2010.350.
- Smith, Margot Wiesinger (1979). „A guide to the delineation of medical care regions, medical trade areas, and hospital service areas” (PDF). Public Health Reports. 94 (3): 248—254. JSTOR 4596085. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 01. 2018. г. Приступљено 03. 01. 2020.
- Woolf, Katherine; Jayaweera, Hirosha; Unwin, Emily; Keshwani, Karim; Valerio, Christopher; Potts, Henry (2019). „Effect of sex on specialty training application outcomes: A longitudinal administrative data study of UK medical graduates”. BMJ Open. 9 (3): e025004. PMC 6429837 . PMID 30837254. doi:10.1136/bmjopen-2018-025004.
- Rotenstein, Lisa S.; Ramos, Marco A.; Torre, Matthew; Segal, J. Bradley; Peluso, Michael J.; Guille, Constance; Sen, Srijan; Mata, Douglas A. (6. 12. 2016). „Prevalence of Depression, Depressive Symptoms, and Suicidal Ideation Among Medical Students: A Systematic Review and Meta-Analysis”. JAMA. 316 (21): 2214—2236. ISSN 1538-3598. PMC 5613659 . PMID 27923088. doi:10.1001/jama.2016.17324.
- Douglas A. Mata; Ramos, Marco A.; Bansal, Narinder; Khan, Rida; Guille, Constance; Emanuele Di Angelantonio; Sen, Srijan (2015). „Prevalence of Depression and Depressive Symptoms Among Resident Physicians: A Systematic Review and Meta-analysis”. JAMA. 314 (22): 2373—2383. PMC 4866499 . PMID 26647259. doi:10.1001/jama.2015.15845.
- Taylor, Cath; Graham, Jill; Potts, Henry WW; Richards, Michael A.; Ramirez, Amanda J. (2005). „Changes in mental health of UK hospital consultants since the mid-1990s”. The Lancet. 366 (9487): 742—744. PMID 16125591. doi:10.1016/S0140-6736(05)67178-4.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Светска здравствена организација (званичан сајт)
- Српско лекарско друштво (званичан сајт)
- „Specialty training / residency”. Lund University, Faculty of Medicine. 20. 5. 2015. Приступљено 26. 11. 2016.
- „About Podiatry”. Apma.org. Приступљено 19. 9. 2011.
- „Podiatrist”. Office of Science Education. Архивирано из оригинала 29. 4. 2013. г. Приступљено 22. 12. 2012.
