Драган Окука
| Драган Окука | |||
|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Драгомир Окука | ||
| Датум рођења | 2. април 1954. | ||
| Место рођења | Калиновик, НР БиХ, ФНРЈ | ||
| Позиција | везни | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1971—1974 1974—1985 1977—1978 1985—1987 1987—1989 |
Вележ Невесиње Вележ Мостар → Леотар Еребро Мотала |
214 33 64 58 |
(34) (4) (8) (11) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1978—1979 1981—1982 |
СФРЈ до 21 СФРЈ до 23 |
4 5 |
(1) (0) |
| Тренерска каријера | |||
| 1995—1996 1996—1997 1997—1998 1999—2000 2000 2000—2003 2005—2006 2006 2007 2008—2010 2010 2011—2013 2014 2016 2018 2019 |
Бечеј Чукарички Обилић Будућност Подгорица Војводина Легија Варшава СЦГ до 21 Висла Краков Омонија Локомотива Софија Кавала Ђангсу Сунинг Чангчуен Јатаи Тјенцин ТЕДА Војводина Куншан | ||
Драгомир „Драган” Окука (Калиновик, 2. април 1954) је бивши југословенски и српски фудбалер, а данашњи фудбалски тренер.
Каријера
[уреди | уреди извор]Окука је током играчке каријере носио дрес Вележа из Невесиња, затим мостарског Вележа, Леотара из Требиња и шведских клубова Еребра и Мотала. Уписао је и девет наступа за У-21 и У-23 селекције репрезентације СФР Југославије, а тренерским послом почео је да се бави у Бечеју, 1994. године.
Након тога је водио Чукарички да би 1997. преузео Обилић. Под његовим вођством, „витезови” са стадиона Милош Обилић постали су први тим од рата који је освојио титулу шампиона Србије мимо „вечитих ривала”.
После одласка са Врачара водио је подгоричку Будућност (1999/2000), Војводину (2000) да би 2000. године преузео Легију из Варшаве. Окука је Легију водио до 2003. године, а са њима је успео да прекине доминацију Висле и да 2002. године освоји титулу шампиона, на коју се чекало од 1995. године. Исте године, Окука је са Легијом освојио и Лига Куп.[1]
Окука је 2005. постављен за селектора младе репрезентације Србије и Црне Горе.[2] Он је са репрезентацијом тадашње СЦГ на Европском првенству 2006. године освојио четврто место. Његов тим играча до 21 године у полуфиналу је поражен тек на пенале (5:4) од Украјине.
Касније је Окука водио и Вислу из Кракова (2006), Омонију (2007), Локомотиву из Софије (2008–10), Кавалу (2010) а потом је радио у Кини где је водио Ђангсу, Чангчуен и Тјенцин. Окука је 2012. године добио награду за српског тренера године.[3]
Окука је 6. септембра 2018. године по други пут у каријери преузео Војводину.[4] У том тренутку, Војводина се налазила на седмом месту на табели Суперлиге Србије, пошто је у седам утакмица остварила две победе, три ремија и два пораза, уз негативну гол-разлику 7:8. Међутим само два и по месеца (тачно 79 дана) трајао је Окукин мандат, током којег су Новосађани одиграли десет првенствених сусрета и забележили скор од четири победе, једног ремија и пет пораза, уз гол-разлику 7:6.[5]
Успеси
[уреди | уреди извор]Играчки
[уреди | уреди извор]- Куп Југославије: 1981.
- Балкански куп: 1981.
Тренерски
[уреди | уреди извор]- Првенство Пољске: 2001/02.
- Лига куп Пољске: 2002.
- ФА Суперкуп Кине: 2013.
- Индивидуални
- Српски тренер године: 2012.
- Тренер године у Кини: 2012.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Окука тренер деценије у Легији”. www.b92.net. 16. 03. 2010.
- ^ „Окука и званично тренер младих”. www.b92.net. 15. 03. 2005.
- ^ „ФСС: Ивановић најбољи играч, Окука тренер године”. www.novosti.rs.
- ^ „Драгомир Окука, нови тренер Војводине: Верујем да могу да помогнем”. dnevnik.rs. 7. 9. 2018.
- ^ „Драгомир Окука поднео оставку!”. dnevnik.rs. 25. 11. 2018.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт (језик: енглески)
