Пређи на садржај

Обична буква

С Википедије, слободне енциклопедије

Европска буква
Fagus sylvatica
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
F. sylvatica
Биномно име
Fagus sylvatica
Распрострањеност врсте
Синоними[1]
Листа
    • Castanea fagus Scop.
    • Fagus aenea Dum.Cours.
    • Fagus asplenifolia Dum.Cours.
    • Fagus cochleata (Dippel) Domin
    • Fagus comptoniifolia Desf.
    • Fagus crispa Dippel
    • Fagus cristata Dum.Cours.
    • Fagus cucullata Dippel
    • Fagus cuprea Hurter ex A.DC.
    • Fagus echinata Gilib. nom. inval.
    • Fagus incisa Dippel
    • Fagus laciniata A.DC. nom. inval.
    • Fagus pendula (Lodd.) Dum.Cours.
    • Fagus purpurea Dum.Cours.
    • Fagus quercoides (Pers.) Dippel
    • Fagus salicifolia A.DC.
    • Fagus sylvestris Gaertn.
    • Fagus tortuosa (Dippel) Domin
    • Fagus variegata A.DC.

Европска буква или само буква[2] (лат. Fagus sylvatica), је врста високог листопадног дрвета. Одговара јој умерена и влажна клима. Осетљива је на ране и касне мразеве. Врста је сенке и достиже зрелост доста касно; на отвореном простору око 40-те године, а у густим састојинама и до 60-те.

Распрострањеност

[уреди | уреди извор]
Густа букова шума

Ареал европске букве распростире се од Шкотске и Скандинавије на северу до Сицилије ) и Корзике на југу. Источна граница ареала пружа се на југ преко Источне Пруске, Пољске, преко Карпата до Балканског полуострва. У средњој и северној Европи расте у нижим пределима, док у јужним деловима ареала расте на високим планинама.

Европска буква достиже висину 30-40 м и пречник стабла до 2 м. На горњој граници ареала стабла су знатно нижа, искривљена и жбунастог облика. Кора европске букве је танка, сива и глатка. Пупољци вретенасти, зашиљеног врха, дуги до 2 цм, на гранама спирално распоређени. Листови су овални, дуги 4-10 цм, по ободу цели или благо валовити. Лице листа је тамнозелено, сјајно и голо, а наличје светлије, у младости длакаво дуж нерава и по ободу. Цветови су једнополни. Мушки груписани до 20 у лоптастим цвастима на висећим дршкама дужине до 20 цм. Женски груписани по 2-4 у купули у пазуху листа, на дршкама дужине 2 цм. Купула је обрасла кончастим љуспама. Плод буквица је троугласт, дуг 10-16 мм. Европска буква цвета истовремено са листањем, а плодови сазревају током септембра-октобра. Коренов систем је срцаст – у почетку вертикалан са израженом жилом срчаницом, а касније се формирају снажне бочне жиле.[3]

Употреба

[уреди | уреди извор]

Буква је једна од најзначајнијих шумских врста. Дрво букве користи се у различите сврхе: за гориво, у индустрији намештаја и грађевинарству, за добијање целулозе и др. Семе букве користило се у људској исхрани од праисторије. Сакупља се са земље, када буквице отпадну. По укусу је најсличније семену лешника. Још је Плиније писао да је буквица од свих орашица најслађа за јело. Буквице се користе у исхрани најчешће сирове али се могу и пећи попут питомог кестена, самлети у брашно или се из њих може цедити уље. Хлеб са додатком брашна од буквиног жира на Кавказу се сматра специјалитетом, а уље од буквица убраја се у најквалитетнија јестива уља. Претерана конзумација сировог семена може довести до сметњи у варењу али печене нису шкодљиве.[4]

Жива ограда формирана од европске букве

Значај у озелењавању

[уреди | уреди извор]

Европска буква има велики значај у озелењавању, посебно за велике парковске површине. Погодна је за формирање великих група и састојина, али може бити незамењива и као солитерно стабло. Посебно њене украсне форме. Добро подноси орезивање, па се од ње могу формирати густе живе ограде.

Украсне форме

[уреди | уреди извор]

Познат је већи број украсних форми:

  • ’Fastigiata’ – пирамидалне крошње, грана уперених ка врху
  • ’Laciniata’ – листови издужени, перасто дељени
  • ’Pendula’ – жалосна форма; основне гране дуге до 6 м, падају вертикално надоле
  • ’Purpurea’ – листови тамноцрвене боје
  • ’Purpurea Pendula’ – жалосна форма са тамноцрвеним листовима
  • ’Quercifolia’ – стабло ниског раста, листови по ободу режњевити, подсећају на листове храста
  • ’Quercoides’ – кора стабла и старијих грана дубоко испуцала, попут коре храста

Споменици природе

[уреди | уреди извор]
Споменик природе „Европска буква на Калемегдану“

У Србији је велики број изузетних стабала заштићен Законом о заштити природе[5] и проглашен Споменицима природе.
Заштићена стабла европске букве:

  • „Буква на Дедињу“ је део заштићене културно-просторне целине Сењак. Високо је 26 м, обима дебла 2,7 м, добија црвено лишће у току вегетације и веома је атрактивног изгледа.
  • „Европска буква на Калемегдану“ је стабло импозантних димензија које расте на простору Калемегданског парка (веза Калемегдан), највећег и једног од најстаријих београдских паркова.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „The Plant List”. Архивирано из оригинала 23. 01. 2019. г. Приступљено 20. 07. 2018. 
  2. ^ „Буква”. Биолошка разноврсност Србије - bioras.petnica.rs. [мртва веза]
  3. ^ Вукићевић, Емилија (1982), Декоративна дендрологија (2. изд.), Београд: Привредно финансијски водич, стр. 261—263 
  4. ^ Grlić, Ljubiša (1986), Enciklopedija samoniklog jestivog bilja, Zagreb: August Cesarec, стр. 80—81 
  5. ^ Закон о заштити природе

Мезијска буква

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]